...A za Uskres istrčavamo napolje sa omiljenim jajem u ruci koje je već odnelo nekoliko pobeda u kućnom predtakmičarskom ‘tucanju.’ Tamo na ulici pored bagremova već stoje desetak dečaka i poneka devojčica odmeravajući snagu svojih skuvanih i ofarbanih jaja. Tragedija je ako ti polome jaje sa sličicom ali imaš pravo na revanš pa se okreće druga oblija strana jaja. Podmetnuo sam im jednom drveno jaje koje su mi dali neki tatini drugovi u kući taj dan. Drugari kao fol znaju za jadac pa ga merkaju, na zub kuckaju i pošto je prošlo kontrolu najviše zbog optimalne temperature kako stručno procenjuju kucnu se i odmah razočaraju. Pa mi smo ga u kući namerno zagrejali da bi još više ličilo na pravo. Pošto sam već polupao nekoliko jaja a Loki posumnjao u mene, podmetnuli su oni meni sad drveno jaje. Kucnuli smo se nekoliko puta jako i ništa se nije desilo. Tako su me provalili i oduzeli za kaznu jedno od nekoliko zdravih jaja iz džepa koje sam čuvao za rezervu. Ulična pravila se strogo poštuju pa se nisam mnogo bunio ali me zabavljao saznanje da nisam bio jedini sa drvenim jajem. Kome ‘slupaš’ jaje onda mu ga uzmeš i pojedeš samo žumanac a belanac baciš ako si već sit. Ili obratno ako ti se tako više sviđa ili ako tako sam proglasiš pre svih da treba i da je tako pravilo od sada. Bilo je u igri raznih guščijih i pačijih jaja koja su se tucala samo u svojoj konkurenciji a ne sa običnim kokošijim. Oni sa vrlo malim provokativnim jajima od kikireza pristajali su da odmeravaju čvrstinu ljuske sa običnim kokošijim i za čudo pobeđivali. Čitav pločnik je bio prosut sa raznobojnim ljuskama a naši stomaci prepuni pa smo opet žedni žurili na česmu da se napijemo hladne vode...