Očito nisi u klanovima koji su podelili medije, pa svako svoga gura u svojoj „sedmoj sili”. Nemoj pisati novinama, tamo nema nikoga ko čita pisma, a kamoli više od toga. Vidi da dođeš do Mire Adanje Polak, ona ima web site, preko njega možeš da je kontaktiraš. Pretpostavljam da bi joj to mogao biti šlagvort za analizu stanja, a da li bi ti od toga imao vajde - moguće, ali ne na način kog bi želeo.

Dakle, uklani se i ne beri brige! Ima da postaneš ekspert preko noći i iskakaćeš iz mnogih frižidera;) Ljudi pokušavaju da nešto urade zakupom štanda na Sajmu knjiga, nekima ide, nekima ne... Stanje je isto i u npr. slikarstvu. Oni koji bi kozumirali tu vrstu umetnosti goli su kao crkveni miševi, a od onih drugih ni oni lično nemaju vajde...

Rackovićev Dixilend orkestar nikada neće imati desetinu onoga što imaju oni šatorski pevači iz Granda. Ili ona moja iz FA „Đido” koja sa njima nastupa samo zato da bi pevala kao čovek, jer ne može da dobaci do širokih narodnih masa. Nije uklanjena.

A jel' ima neka nasa izdavacka kuca u USA (ili Kanadi)koja objavljuje na nasem jeziku? i koja je zainteresovana za rukopise?

Ovo sto pisam sad čini mi se da je namenjeno vise dijaspori nego Srbiji.

A na radio stanicama rade književni kritičari, umesto novinara.

MC, ne znaš ko je Mira Adanja Polak? Pa, za kog si novinara s mozgom čuo ako nisi za nju? Za mr Leu Kiš?

Mislim da si mogao bar proguglati i videti ko je Adanja Polak. Bilo bi ti jasno šta je institucija u srpskoj žurnalistici.

MC,

Mira Adanja Polak je „journalist”. Na engleskom, taj pojam podrazumeva sasvim drugu suštinu od one koju imaju naše reči „novinar”, „žurnalista”, „komentator”, „analitičar”.

Gđa Adanja Polak je journalist. Takve gromade bave se svime. Najviše onim o čemu nemaju pojma. Radoznali, uče celog života i nikad im dosta. Zato što ne znaju, završe tako što znaju više nego što zna celo jedno novinarsko udruženje. Jedna Adanja Polak ume i može, a vala i postiže, ona sama, više nego sav UNS i NUNS i njihovi članovi na gomili. Dakle, svi srpski „žurnalisti”. Zato ona jeste institucija, ostali ne. Zna ona o književnosti više nego 90 odsto članova SANU koji su status stekli baš u toj oblasti. Za razliku od njih, žena MISLI na nekoliko jezika, reklo bi se da na njima i sneva, što bi dalo solidan osnov za zaključak da svetsku književnost prati kvalitetnije i pouzdanje nego pomenuto članstvo SANU. Udruženje književnika Srbije ne bih da pominjem, gori su od UNS, bolji od njih je NUNS, to je dovoljno da se vidi katastrofalno stanje pisane reči u našoj zemlji danas.

Ne sećam se da je pod Titom bilo bolje. Kupovali smo knjige u inostranstvu i krijući unosili umotane u gaće, suknje, sakoe... E, da, i u čarape:D A na faksu smo krijući čitali knjige ispod klupe;)

A jel znaš ko je Željko Vuković? Šta misliš o njegovim delima?

Ne mislim da kvalitet uvek ispliva, naprotiv! Niti ovim šaljem obeshrabrujuću poruku, naprotiv. U bitku, rat „do istrebljenja”. Kvalitet nije dovoljan po sebi i za sebe. Mora biti pretvoren u robu, kako god to zvučalo. Robu, koja ima tržišnu vrednost. Cenu. Posle procesa stvaranja, sledi prodaja. Cinično, ali to je tako.

Treba umeti biti trgovac, to se ne da učiti brzo (bude kuso, zatore se mnoga vrata dok pokupiš cake, a sva su vrata u biti ista, umrežena...). To je veština za sebe. Umeti prodati jednako je bitno kao umeti stvoriti. Era marketinga. Klanova. Klovnova. Nebeskog i zemaljskog... i brutalnog.

Cena mora biti astronomska. Da frapira. U cenu ne ulazi samo novac, već mnogo toga. Od nastupa, pa nadalje... U eri ispraznih mozgova vredi ono što je skupo. Japanski kalendar od 200 dinara nema vrednost kraj plastičnog svoča od 150 evra. Kvalitet mora biti verbalno upakovan kao svoč. Spolja roba, a unutra jadac:) Pa, dok skontaju, prošao voz...

dobro sa dmožemo da naklapamo bez veze do sutra , covek ej pitao z akonkretan savet ako neko ima iskustva.Ovde s eizgleda dosta vas bavi pisanjem sa ambicijom da to ne bude samo hobi, možda neko nešto zna ?

Ako knjig ai jeste roba sigurno niej ista vrstaq robe kao novi cd jelene Karleuse i nema istu publiku. T znaci d aje i put do publiek nesot drugaciji drugaciji marketniski pristup, sto kažu ovi skolovani...
Potrebno je da se za knjigu cuje,pretpostavljam da svi koji su na ovoj temi dele moje mišljenje, ovo sto covek radi je dobro, odlično. Znaci, sto vise njih cuje za to biće i vise onih koji misle kao mi...
To je potrebno do jedne granice a ond akad određen broj ljudi procita
onda sve ide samo od sebe, citaoci postaju i promoteri,knjige s e kupuju na poklon ili preporucuju, znaš ono „ citao sam nešto, znaš kako je dobro i bla bla...”
Ovako laicki ako već i knjiga kao roba zahteva malo agresivniji marketinski nastup, treba je onda slati na razne adrese , na prime rkao sto je ta Mira-Adanja-Polak itd. Kriticarima ljudima koji pišu u novinama o knjigama itd.
Druga stvar bi bila ono sto zovu obijanjem pragova. Izgleda da i to mora da s eradi ako covek već nema niko gd aga gura, nema svoj klan ili slično.
Sigurno u Srbiji postoje novine revije , casopsisi koji između ostalog tretiraju i knjizevnost, ponuditi po neku pricu tim novinama, pricati sa urednicima,jeste malo agresivno i napadno ali izgleda da drugacije ne ide...
Uzmimo primer pokojnog Preleta od pre mnogo godina, on je bio visestruko talentovan između ostalog i za pisanje . Uspeo je d adograbi „tezgu ” price j eobjavljivao u tadasnjoj TV Reviji, pazi novine, tv revija...
tako se za njegove price malo vise čulo . I kad je zbirka bila gotova i pojavila se u prodaji prvi tiraz je ekspresno rasprodat. pa posl e izvesnog vremena još jedan , pa još jedan, knjiga je postala kultna zahvaljujuci pre svega tv reviji koja se citala.Onda se tocak zavrteo knjigu su citaoci poceli da preporucuju jedni drugima,pocela je d azivi svoj samostalni zivot. Ne znam tačno koliko je tiraza od po 3 000 primeraka bivalo rasprodato u najkracem roku, između tri i pet tiraza koliko mi se čini... I to ako si zeleo da kupis knjigu za sebe ili za poklon, morao si da znaš kad izlazi iz stampe i da je pojuris odmah, inače ubrzo bi nestajala iz knjizara...
Radi se o zbirci 'Kako je umro Bas Celik „,neke lepe beogradske pricice.Lepa knjiga o jednom vremenu i jednom gradu.
Tako, to je to , onako laicki,valjd ai drugi imaju nesot d akaze, neki savet,svakako ej to pozeljnije od utehe.A da kvalitet kad -tad ispliva to je sigurno samo bi svaki autor to voleo i lično da vidi. Isplivavanje posle 80 godina nije bas poželjno...
Price o isplivavanju nekih umetnika i nekih njihovih dela bile bi obeshrabrujuce.”

То јесте то али истовремено уопште није. Ко пише да би надживео властиту смрт, вас живот једе слова јер вози шлепер и нема кад да се заустави, а глад притерала... па ни Карлеушин асоцијативни постер нема дејства - оде она нама у новинарке, пише жена колумне за „Курир” и не бренује неписмену светину која блене у њене импланте док умире од духовне глади у којој, осим ње, нема другог бога.

Не знам зашто осим злоћудног постоји и доброћудни тумор.

A šta bi na ovoj temi covek mogao drugo, nego hegelijanski da zakljuci, „u svetu u kom je sve postalo roba, zivot postao roba, covek postao roba, trziste; ništa nije postalo roba, covek nije postao roba, zivot nije postao roba, trziste...”

Svi umetnici su pomalo sujetni a neki i malo vise. eto Eskimko je nešto ljuta, da li joj smetaju pohvale upucene drugima ili to što ih sama nije dobila, ko će znati ? Ili i jedno i drugo.. Humor na granici sarkazma u nedostatku orgazma ( yebo te patak, postacu pesnik ovde pored vas... ) Stvarno ne znam šta joj smeta al nije ni važno, sve je to samo net...
Nije bilo malignih namera, izvinjavam se unapred i unazad.

Nije istina, keve mi Jevrosime, nego se rimovalo, nisam mogao da odolim.Svi smo mi po malo pesnici...

Hvala na kritikama, nastojacu da radim na stilu.. Nego... da vi ipak otvorite drugi topik ako vam je do svadje, ovo je uzurpacija.
Necem vise da se javljam ovdena na ovem topiku, nije estetski. Fala na paznju. Zdrovidjenja.

Uz pismo možeš, naravno odvojeno, priložiti CV. Sigurna sam da ima težinu, zato ovo i dodajem.

Hvala. Ja nisam htela, ali zato tebi mogu da dam plus:D