„Poslednja skitnica niz misli ode”
Super rečeno...:)

Staza
Kreni stazom koje nema
to će biti tvoja staza
ko zna što ti sutra sprema
taj tvoj put bez putokaza
ali znaš to je tvoja česta
što negde ipak vodi
i da na njoj nema mesta
za drugoga samo brodi
jednog ćeš dana stići
na kraj samo tvoga putu
znat ćeš ko si,što si
koliko stvarno vrediš
da si neko samo zato
što jedino svoj put slediš.
no.1

Pola dvаdeset i komad noći Lucidnost ili frazeologija apsurda? Žene su sklone i jednom i drugom.

nema na cemu.lepo je procitati novo lice na forumu.

I od mene dobro jutro,samo da vas pozdravim;)

Minodora.
Tvije pesme imaju moc.Svaka reč ima svoju boju,lakocu.Ona je pitka,socna i chemerna.I kada je laka poput leptirovih krila i teska poput MALJA ona ima svoju lepotu.

poz

Minodora, uvaženi, nije novo lice. Samo je, kao i ja, apstinirala od ovog mesta poduže.

O komentarima njene poezije, pozitivnim ili negativnim, neću da se izjašnjavam. Nisam pozvana. Ali, zna ga onaj ko teba da zna.

Pozdrav, Minodora:)

Yes,evo,ja nastavljam dvadeset i pol;)

Dođe onaj trenutak u emigrantskom životu svakog pisca kada se svode računi i sa sobom i sa surovom domovinom. Dođe onaj trenutak kada vam se učini da se ???

To iluzija što krvari putujući u ljubavnim kovertama.
U staklenu zoru palu u prašinu.
Mi smo to što jesmo.
Iluzija da se ljudi mogu promeniti ali...?
Krvari Udara Shamara me.
I uzdiže.
Uz smešak krećem na put.
Čeka me moja iluzija.
Čeka me tvoj smešak.
Tvoj poznati korak...

Samo dozivljeno vrijedi, ništa imaginacija, ništa kreacija? Kakvi kriterijumi! LoL.

Šta bi na to rekao Bog i njegov „creatio ex nihilo” i svi umjetnici koji ne prepricavaju, nego potpaljuju bozju kreativnu iskru u sebi?

Istina je ______ ne znam ni ja šta, ali laz je definitivno kreativnija.

Da, vidim ovde svetske bisere poetske nedoživljene kreativnosti. To je naprosto magija. Od koje se da učiti kako se piše o nedoživljenom, potpaljivanjem vatre iskrom, kamenom od kamen, do Slankamena... Deca ne uče slušajući šta roditelji pričaju, već usvajaju samo ono što su dela njihovih roditelja.

E kako je to lijepo kako djeca uce jedino posmatrajuci djela roditelja. Steta sto nije tačno, tj. sto je simplifikovano do cjepanice.

Ko zna na kakvu si bapsku pricu mislila kad si pomenula da djeca uce od roditelja. Šta uce? Pjesmicu? Uce kako da koriste oci? Usi? Uce ponasanje?

U procesu stvaranja karaktera (čijeg je ponasanje dio) - genetika, to ne igra ulogu izgleda, po drugarici koja zna znanje.
Ni ucenje putem jezika/govora, visa funkcija svojstvena nekim cudom jedino ljudima - ni to ništa. O tome koliko su to uopste kompleksni procesi, da i ne govorimo; pogotovo nekom KO ZNA! Smijesna si kao crtani.
Šta mislis kako sljaka hipnoza i kako se dopire uopste do ljudi u takvom stanju?
Jesi li ikad razmišljala o rijecima koje mogu da budu trigeri za nevjerovatna odstupanja od dominantnog ponasanja?
Jesi li ikad pomislila da nešto procitas o tome, prije nego sto bubnes negdje javno?
Jezik ima svoju logiku, neki ga (poput Nicea ili Deride) smatraju čak pretecom logike. Jezicko-logicki obrasci postoje u covjeku već rođenjem - kao potencijal za ucenje; možemo reći da ucenjem jezika ustvari samo popunjavamo već postojece, urođene strukture.
Jezik odaje covjeka (kao sto je tebe odao da si suvoparni pravnik), jezik odrazava mentalitet cijelog naroda - veliki Konfucije je, skrecuci paznju na vezu između duse i jezika, rekao „kakav jezik - takav narod”. A dobri Rambo bi repetitivno pjevao minimalisticki odrazavajuci crnogorski mentalitet: Vidji ovog, vidji onog itd.
Na kraju krajeva, dusa se „odvija” kroz jezik.
Postojali su slijepi pisci koji su pisali o svijetu ili prirodi - nečemu potpuno stranom za njih.
Imaginacija, fenomen kojim se covjek razlikuje od zivotinja; onaj bozanski dio u covjeku po kome smo stvorili ideju da smo od njega potekli. Kako Bog stvara, tako umjetnik stvara nove svijetove.
A prepricavanje je za trecerazredne brbljivce; koje ne kažem da ne može biti u nekoj mjeri uspjesno, ili zanimljivo.

Po eskimku smo, dakle, drvosjecki uprosteni na nivo shimpanze (u najboljem slučaju) - pa ucimo posmatrajuci šta nam roditelji rade. Kad nas sakom gurnu prema cesmi, mi znamo da trebamo piti vode.
Još da nas vajni psiholog može da objasni zašto nekad radimo drugacije nego sto su nas naucili; kako da dvoje djece iz iste kuce budu dijametralno razlicitih karaktera; razlicitih moralnih sistema? Ali kad drvosjeca odvali četvrtastu cjepanicu - imaš tu sate i sate da ostavis tesuci i obradjujuci, pa kome se da.

Volio bih da imam vremena da te ovdje viviseciram s uzitkom koji mogu da pruze samo nadmene osobe bez pokrica.

I ne kažem da se covjek ne može inspirisati necim sto je iskusio, to se podrazumijeva da prica iz pozicije svojih spoznaja - ali direktno prepricavanje kao u diktafon, pa još tvrditi kako možeš prepoznati kvalitet teksta na osnovu toga koliko ima svoj korelat u dozivljaju u realnosti; da se covjek prekrsti od nekog ko se „razumije u knjizevnost”, za razliku od moderatora. LoL.
Psihologija je odavno utvrdila da oni koji najmanje o nečemu znaju, najviše su sigurni u svoje znanje.

Laku noć,vragolanko.

Vidim da si bila vrijedna, kopala si po rjecniku, misleci da će ti skromnost doprinijeti sarmu, a usput ako mene uspijes poniziti - tim bolje, je li tako?
Međutim, međutim.
Šta ti nije jasno? Prvo dolazi imaginacija (koja nas razlikuje od zivotinja), pa iz imaginacije u fazu kreacije. Prvo u mozgu, pa onda u rukama.

A simplifikacija je svojstvena tvojoj drugarici s kojom se upravo sad coporasis. To je pokazala u vise navrata, a posebno u postu na koji sam se osvrnuo ovdje. Ali ako ti preferiras da kažem da je prosta, nemam ništa protiv.

Što se tiče Nicea, da si pazljivije citala, vidjela bi da to nije njegova misao - nego je to biblijski mit o stvaranju covjeka. Zaista ti opsta kultura nije jača strana.

Nisam bio u potrazi za autoritetima da bih odusevio domaćice u jeku klimaksa, nego uzaludno pokusavam da vodim dijalog, pa navedoh nešto sto mi je prvo palo na pamet, a da ilustruje ono sto sam želio da kažem. Pri tome, nadajuci se da će nekom ovdje neki poznati filozofi (a ima tu još dosta autoriteta u oblasti lingvistike, antopologije) i umjetnici ipak logicno biti veci autoriteti odneke pravnice umišljene da se razumije u knjizevnost.
Zaista samo neznalice mogu biti onako umišljene i 'ladno lupiti nešto o procesu ucenja, ubjedjena u svoje znanje zivotne skole. Pa čak ju je i zivot mogao nauciti vise, da je samo o tome razmišljala, o cemu bi da prica i tvrdi.

Svi oni termini su opstepoznati i na svom mjestu - ali pitanje šta je s tvojim daskama? Shvatam lojalnost prema prijateljici, ali ne mora i po cijenu da ispadas glupa, ili je dotle doslo?

Ne moras pjenusati vise, samo mi još jedna alapaca fali na forumu. Vrijeme je da se dizu jedra - ova barustina pocinje da tukne.

Dabras polje,
da te nije,
nebi milo milicije!

O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.
m.a

...Ima jedna priča o učeniku koji je došao k učitelju i rekao mu: „Možete li mi dati neki mudri savjet? Možete li mi reći nešto što će me voditi na mojem životnom putu?”

A to je ??

No,pesnikov pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.

Evo pitanja, da vidimo kako ćete sada proći.

1. Nabrojte par učitelja koji su vam pomogli u školi.
2. Nabrojte tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
3. Nabrojte petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.

Lakše?
Pouka:
Ljudi koji vaš život čine drugačijim nisu oni s' najviše diploma, najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo ???

U procesu stvaranja karaktera (čijeg je ponasanje dio) - genetika, to ne igra ulogu izgleda, po drugarici koja zna znanje.

*****

Abrakadabra, dabrakaabra,

virni negde u neki strip pa vidi šta tamo piše npr. o transgeneracijskim nalozima. Toliko o genetici. Za koju je znala i moja navrnbaba. Ali transgeneracijski nalozi jedinke, grupe, nacionalnog kolektiviteta i ljudske zajednice su nešto drugo u odnosu na genetiku.

Onda se prošetaj kroz matematiku, sa osvrtom na njojzinu logiku, pa zaključi da li je ponašanje deo karaktera ili je ponašanje produkt karaktera.

Znam znanje?
lol
Ne, ja ne znam znanje. Znam kako se zovem, a znanje imam. Za razliku od tvog, moje je primenjivo. Ako nije umreženo, kao što je u tvom slučaju, onda je beskorisno. Pokušaj podcenjivanja pravničkog obrazovanja u funkciji osporavanja nečije veštine mišljenja (pretpostavka veštine pisanja, a književnost je zanat kao obućarski što je), da bi se, u krajnjem ishodu degradirao pojedinac kao ličnost - to je potvrda da ljudi koji su nabubačili što-šta mogu biti enciklopedije na dve noge, ali nipošto intelektualci (ako zanemarimo prefiks kvazi!), još manje znalci, a ponajmanje ljudi čije je znanje dobilo smisao time što ga primenjuju u svom rođenom životu, na vlastitoj koži.

Srećem službeno, godinama, duhovne golje neviđenog kalibra, sa po jednim do dva fakulteta „u džepu” (svakako ne u glavi), ili faks komada jedan, plus magisterijum, to im dosta, doktoratom neće da razbolevaju mozak i opterećuju sinapse. Namirišem ih čim bacim pogled. Sve na njima piše tako glasno da i gluv mora čuti. Pripadnici su ove generacije srpske političke elite. Sebe tako doživljavaju. Ali ne znaju, kao ni abrakadabra, dabrakaabra, kakva je veza između Pavlovljevog psa i uslovljavanja u ljudskoj vrsti. Ne čačkaju nos, ali čačkaju mečku kad naiđu na čoveka koji je učio sebe radi, a ne da se kjurči. Jer, ćuti budali jer je budala, ako se s njom akaš padaš na njegov nivo itd izgovori da se sebi samom ne komplikuje - i bez mentalnih golja! - komplikovano življenje, dovede dotle da svaka šuša, samo zato što je protrčala kroz visokoobrazovnu instituciju može da sebi dozvoli pomisao da može da seiri, kao sultan, gde god da dođe jer niko nije obrazovan kao on.

Puni sebe, ne vide ko šta zna i ko šta ume. I da granice postoje za sve, pa i za intelektualno kjurčenje and nadobudnost. Onda lepo, jednog dana, čoveku se skjurče pa im izvuče uši čim ih spazi na vidiku. Dobije novi uslovni refleks! Jer, ako ga ne zaustaviš na vreme, a to znači što pre, kad taj navali da te smara ima da zažališ dan kad si se rodio.

Abrakadabra, dabrakaabra, vidim da si pisao. Na to što si time rekao ne bi ti odgovorila ni moja kći od 18 godina. Pa to, čoveče, nema elementarni - donji nivo duhovnosti koji je takva beda od mizerije da naprosto, takvu kakva sam, dovodi jedino do inspiracije da te tutnem u neku od mojih umotvorina, kao virtuelnu potvrdu tragične realnosti u kojoj se nalazi savremena srpska intelektualna misao.

Sve što ima na javi ima i u snu (mislim na virtuelnost). Svako čudo za tri dana, ali ti nisi čudo, ti si deo mase, ni po čemu autentičan. Ako na ovo odgovoriš suvislo, zaprepastiću se. Umem da omašim, ali toliko svakako ne. Budi ljubazan, iznenadi me. Možeš samo prijatno. Neprijatno jock. Ti ne postojiđ čak ni kao kucač slova na tastaturi sve dok način i nivo ophođenja prema meni ne digneš na pristojni minimum. Idi u ćošak i stidi se pred sobom slike koju si ovde ostavio o sebi baveći se mnome.

Izvoli, navali. Ili me ignoriši, ako imaš tri čiste. Jer, zaslužuješ orden za dosadnost. O kreativnosti i ostalom neću da pišem. Ti nemaš pojma šta je to. Ako nastaviš istim stilom plivanja, opet ću te pustiti da pišeš danima i debatuješ sam sa sobom, kao što sam već uradila.

lucidna filozofija apsurda!