eskimko
(radoznalka)
2011-10-08 11:09 AM
Igra
Nema se kud, obuci haljinu,
Spusti svu kosu na jedno rame
I primi čašu bez otužne drame -
Nazdravi za novu razvalinu.
Spokojno reci: Da, sve je u redu.
Pometu mećave i zao trag,
Pamti taj neko beše ti drag
Dok orkani se silni ne svedu.
Uroni bosa u topli sag
Sklopi oči. Udahni duboko.
Izoštri pogled kao da si soko.
Smireno uđi u sav taj jad.
Društvo te znano odavno čeka.
Gorčina, tuga, nemoći krik
Svakom čoveku osenče lik
Kad zaore bora duboka i meka.
Osmatraj živo zašto i čemu
Kandžija riše po tvojoj duši.
I kako mir ume da sruši.
Uprkos veri, u inat svemu.
Na potpetice! Iskopaj smeh
Kao da stoluješ u samom raju.
Kad zaputiš se u opštu graju
Izvuci iz rukava keca tref.
Igra sa lažima polje je tvoje.
I nema tu više nepoznanica.
Ti ćutiš čoveka sa bezbroj lica.
On krije ono gde prave su boje.
Ima tu smisla, videćeš tek
Što i to biva u životu;
Ne, nećeš sebe dati k'o maskotu.
Ni vidati njihov urušen svet.
D.P.V.
(2009.)
eskimko
(radoznalka)
2011-10-08 12:17 PM
Trotoar
Na Trgu svetog Stefana
Mirišu mlađe kameno doba,
Rimske legije, turska opsada,
Požar koji budućnost proždire.
Vreme kroz mene huji i ponire.
Na Trgu svetog Stefana
Epohe ukrštam natenane.
Nemi pumerin odjekuje
Kapima livenog gvožđa.
Koliko je slepih na sve strane.
Mrva od mene pred katedralom
Ka nebu pogled izvijam.
Čitam romanse među zvezdama
U vrtovima plavetnih dvorova.
U glasovima bečkih dečaka.
Moć Belvedera i Šenbruna
Ostavljam njima, nemoćnima,
Ispraznu bleštavost izloga,
Uskršnje popuste na glupost
I korejske majice za samo evro.
Naprstak kafe i mineralna
U kafeu na trotoaru.
Možda je tu bio Trajanov bivak.
Verziran lopov po zanatu
Kradem zlatno doba Leopolda.
Trgovci motre i ne vide manjak.
Vernici se molitvama smeju.
Zlobnici pokriveni osmesima.
Prazni mozgovi gutaju štrudlu.
Blaženi ne vide. Gospode, oprosti,
Opet im zavidim. I nikada neću stati.
D.P.V.
(U Beču, 2009.)
eskimko
(radoznalka)
2011-10-08 12:29 PM
Vidim, svađaju se, a ja nisam u toku, sve i da krenem da tražim, ovako glupava - garant ne bih našla:( Vidim, piše se koliko ko objavio čega, gde, ko su izdavači, koliko izdanja (tiraž se, doduše, nešto ne pominje, al' namćor baba, koja je uz to i slepa, uvek vidi dlaku u jajetu!), linkuje se, poziva na promocije:) Ihaj! Pa, kud svi Turci, tu i mali Mujo;)
Eto ti vraga, hoću reći mene me lično, u ovom spotu. Za stolom, naravno. Uživam dok me fotografišu. Lepo se vidi. Mudro čekam svojih pet minuta, da ripnem na sto. A, onda me obraduju preko jutjuba. Gori su od DHL!
http://www.youtube.com/watch?v=u0sm-0THFrU
(ovo, ako nekome zatreba JMBG;)
eskimko
(radoznalka)
2011-10-08 11:59 PM
Ako odem, to neću biti ja, a ko bi normalan želeo da bude neko drugi? Kad nisam do sada otišla, zašto bih ikada? Kuda otići i zašto? Neka idu oni koji vole da putuju. Srećan im put! Meni je ovde lepo, ja sam starosedelica:)
Znaš, svako ima negde da ode, ali kud kod krenuo samo je sebe poneo. Što da menjam teritoriju i akvatoriju kad gde god da sam, ja sam? A i kad povremeno zbrišem, sačekaju me! Urotilo se, nakotilo se, nema gde ga nema. Razmnožavaju se brže od i od zečeva, okupirali planetu! Apsolutno fascinantni likovi. A kako čovek, pa još žena, da odoli fascinaciji?
Lepo te neka sila nosi, gledaš i ne trepćeš, rado bi ti da padne neko ćaskanje, kad ono - međutim. Nevidljivi ljudi govore nevidljivm jezikom. Onda lepo odeš kod zmijskog cara, on odradi posao baš kao u bajci, pa se onda sa nevidljivima dubokoumno nemušto napričaš. I još ti prenesu znanje, koliko su dobri, kako i sam da postaneš vidljivo nevidljiv.
Zato ideš laganicu, znaš da ti senku paze, pa ne bereš brigu nego cveće. Glava je u nadležnosti onoga ko je nosi. Što je šteta. Bilo bi lepo kad bi neko drugi mislio umesto nas. Al' bi to bila odmarancija, eh, snila baba što joj milo bilo, ali joj se i snevanje pričinilo!
lol
Da uteknem - ne, vala. Ni u sebe neću da se sklanjam. Kad bismo svi otišli, ko bi ostao? Kad bismo svi ćutali, šta bismo čuli? Kad bismo savili kičmu, bili bismo im roblje. Ne volim da vidim brnjice ni na svinjama, a kamoli samoj sebi da ih mećem.
Ako si nem kao grob, gromovi tuku još žešće. Zašto da ne, ionako si leš. Što bi se snebivali? Što si mrtviji, oni su življi. Vampiri su to, draga moja, veruj mi na reč. Valja se posvetiti obožavanju belog luka, glogovog koca (može i mentalni, ako živiš na asfaltu) i zapucati na edukaciju za vlašku magiju, uz strogu konspiraciju. Onda bacaš čini ili im čini, taj deo ne moram da objašnjavam, posle frajlica nema amandmana:)
Ima tome nekoliko puta po nekoliko puta od kad sam u Muzeju savremene umetnosti, obilazeći neku postavku, naišla na mladića koji je bio eksponat. Dva metra kvadratna i štrika svoje, ako ga neko nešto pita, on lepo odgovori, inače nikoga ne vidi.
Kad sam izašla, zgranuh se. On uopšte nije eksponat! On je čovek! A oko mene, sve eksponat do eksponata. Muzejac govori kad mu se obratiš, ovi - ni glas ne puštaju. Idu nekuda, imaju noge, ruke, trup, glavu, stvarno bi čovek pomislio da su čitavi, da im ne fali ništa. Pitaš nešto, a oni u tutanj. Razumem da dete 'vata tutanj, nema pojma o životu, sreća pa trče ko blesavi:) Al' kad imaš više od nekoliko puta po pet godina, isto si u tutnju, nešto drugačijem. Nadogradi se taj tutanj, što je dobro, jer opstane u njemu ona bazična, detinja varijanta.
E, zato se nakačiš na prozor i gledaš te devojke matore što valja da se zatvore, baš kao i momci matori. Kad se čovek zatvori, momentalno ostari. Na gerijatriju, vala ne još. Mnogo rano za jednu petogodišnjakinju:-D
Zezam se malo. Svet je takav kakav je, mi u njemu takvi kakvi smo, kad bi ovde pustili sebe (svaka čast pojedincima, posebno jer se na prste broje) svakakva bi čuda osvanula na SC. Ali, mi smo fini, što podržavam.
Redovno šetam pored finske ambasade. Jel' da sam fina? Vidiš kako sam ti lepo odgovorila, sve potanko, baš kao što sam obećala. Da ne šetam tom trasom, videla bi ti, draga moja, šta je zmija;) Ako oš u pesmu, onda piši. Kako da opevam nevidljivu?!
Da čujem savet:)
