ВРЕТЕНО

Негде на самом рубу пустиње Шанрум, у високим, оштрим стенама, у једној од многобројних пећина, археолози су случајно пронашли Вретено. Оно је по предању било донето на поклон, тадашњем владару Рамхуну са далеког севера. Тачан индентитет дародавца се не зна, али постојали су многи цртежи на зидовима пећина, на којима се могла видети владарова шеста жена Анун, како на њему преде. Од свих 13 жена из харема краља Рамхуна, она једина није имала порода. У то време су се жене нероткиње сматрале обузете мрачним силама подземног света и кажњавале су се смрћу черечењем. Али, како записи кажу, није само да јој је краљ поштедео живот, већ ју је подигао на ниво божанства, по тврдњама тима научника, који су открили кључ за дешифровање Тбанталу, једног од наречја Обух-Ал Дарта језика. На неким цртежима се могло видети како Анун преде на вретену а испред ње клече прилике мушкараца који на главама имају нешто као провидне кугле из којих вире рогови.

У близини пећина се налазило номадско племе Мандарунга, потпуно изоловано од цивилизације, пагани који су веровали у богове са роговима и њихови тотеми су доста личили на оне нацртане на зидовима пећина. Али, над свим Боговима се налазила Богиња Мајка, која је по њиховом предању дошла иза далеког Неба, и исткала им звезде, Месец и на крају Сунце а када их је последњи пут посетила, донела им је свој Тотем који се представљао лик жене са 3 главе, 6 руку и 13 ногу. Около тотема,који им је био свето место, била су три круга спаљеног камења, и само је племенском врачу било дозвољено да приђе до Тотема при обреду Усијаних Бакљи. Док би играо у трансу, држећи две бакље, племенске жене су клечале на коленима изван свих кругова, са рукама уздигнутих ка небу и ритмично су понављале само једну реч-Омнуг! У исто време мушкарци су седели у првом кругу, непокретно, ногу прекрштених као код Индијаца када медитирају, затворених очију и њихали су главама. Поглавица је стајао даље од свих, окренут ка стенама, потпуно наг, са великом бакљом у руци и само би понекад испуштао чудне усклике. Али, најчуднији призор су правила деца из племена која су лежала на леђима, по троје у групи спојених главама, правећи облик троугла, погледа упртог ка небу. Она су тако поређана правила широки круг око Тотема и осталих из племена, и све време су тапшала длановима. Цео тај ритуал је био толико фантастичан и јединствен да су се научници договорили са археолозима да се мало више позабаве пореклом и обичајима племена Мандарунга.

Међутим, једне ноћи се десило нешто крајње чудно – почела је да пада плава киша из звезданог неба, а са њом је пало и небројено много мртвих риба. У селу се диже паника и метеж и веома брзо дођоше сви мушкарци из племена испред логора где су пребивали научници, лица обојених у белу, ратничку боју, и почеше злокобно да завијају и урличу, претећи подигнутим копљима и секирама. Локални тумач је успео да размени пар речи са поглавицом и обавестио је научнике да морају одмах да иду, јер се Богиња Мајка наљутила и наредила племену да отерају странце. Сви се брже, боље покупише, поседаше у џипове, и дуго су још за собом чули претеће урлике домородаца.

Када су се после неколико дана вратили у пратњи оружаних чувара, на оном истом месту у пустињи нису затекли живе душе, вретено је нестало из пећине а цртежи на зидовима су били грубо изгребани камењем. Ништа није указивало да је ту икада и постојало нешто вредно испитивања а трагове несталог племена, ако их је и било, прекрила је пешчана олуја која је беснела предходне ноћи. Научници покуњени и разочарани се вратише у престоницу али их је и тамо чекало још једно непријатно изненађење. У хотелу, у коме су били смештени, локални терористи су подметнули пожар, тако да је он изгорео до темеља а са њим и све белешке и фотографије из пустиње Шанрум. Научници, пресрећни и само што су спасили живе главе, са горким укусом песка у устима и паучином у очима одлучише да се врате својим кућама првим летом.

По свему судећи, тајне вретена, краљице Анун, племена Мандарунга ће бити још дуго, дуго, сакривене од људи, под врелим сунцем непрегледног пустињског океана.