БЛАГОДАТ

Делић трена пре дизања слузаве рампе за излаз плода Човечијег у вртлог спољашњег света, појавише се виле Харизме и почеше да му деле даре. Наједанпут, метални, вибрирајући звук гонга се расу кроз цело Небо. Виле се згледаше усхићено, блажени осмех им озари лица, и са великом љубављу гледаше у дете.

Помало трапаво долете вила Тиресија са препуним завежљајима, праћена музиком кристалних прапораца. Ова вила, најстарија од свих појављиваше се врло ретко, само на позив Девица са Пурпурних висова. На самом врху изнад висова налази се Храм Протодевице, испред кога стоји Пулсирајући гонг, и она у њега удара само када се дарује посебна харизма.

„ Предивне моје, лепе сте дарове поделиле”, благо се обрати вилама па додаде: „ дакле, ово је дечачић, недогледних граница ума и визије, градитељ међудушних мостова… путник даљина, ничији и свачији а ипак самосвој, посађен у башти ловора, сам али не и усамљен….”. Онда из једне седефасте кутије извади гавраново перо и перницу, превуче преко пера златасти прах, и дуну у ноздрве новорођенчета.

Васиона се на трен умири а онда затутњаше сви звездани добоши најављујући благодат:

„ Нека буде неимар слова и градитељ Света речи! Нека приповеда људима истине и мудрости! Нека му отисци мастила на папиру откривају тајне стазе и излазе из људских душа! Нека му лакоћа мудрих речи и поука улазе дубоко у срж људског ума! Нека буде слављен, и нека му име буде записано у Алеји Времена”, загрме свечаним гласом Тиресија, па одлете за осталим вилама праћена звуком првог плача новорођеног Сина.