Probudio se pre nego sto je sunce izaslo, bilo mu je hladno, ogrnuo je kozuh, navukao cizme. Zevnuo je,ustao protegao se, uradio par cucnjeva a onda seo za mali radni sto, ukljucio kompjuter. Ocekuje e-maijl od opstine, Poslali su protestno pismo lokalnoj upravi protiv izgradnje hidrocentrale na reci Sani. Mini hidrocentrale, tranzacija ništa dobro nije dovela, Evropa je još dalje. Biznismeni nemaju novaca za izgradnju, neće ni banked a im daju kredit jer su neisplative, proizvodnja struje mala a za kratko vreme isuse korita reka.

Pomisli na svoju kolibu na Sani gde je zavlacio kada je hteo mir, kada je trebalo da razmisli o bitnijim stvarima, bistre glave. Reka ga je smirivala, seo bi I gledao u vodu satima. Pustio bi se u mislima niz nju I plovio gde bi zamislio.

Borio se godinama da od sume I reke napravi turisticko mesto gde će ljudi iz celog sveta dolaziti da uzivaju u prirodi. Politicare samo zanimaju pare. ...e im se za narod I sirotinju koja tu živi. Isekli su sumu uzvodno bez ikakve dozvole.

Otvori postu , 30 novih poruka, brzo redje preko naslova ne vide onukoju je ocekivao I zatvori e-maij. Mrzi ga da cita bolje da ode do Galerije I skuva sebi kafu. Sunce se polako naziralo po svetlosti koja se probijala izdaleka, ptice u hour pocese pesmu,pomisli kako je lepo ovo jutro, možda zbog sna kojeg se seca. Bio je na plazi, lezao je I voda je zapljuskivala obale u jednolicnom ritmu, krik galeba jednog jedinog prekinuo je udarac, sekirom po stablu. tada se trgao iz sna ali osecaj onog blazenog mira nije pokvario. Koliko coveku treba malo pa da bude bar na tren sretan.

Hvala Mc, pocela sam da pišem roman, to su odlomci, moram da se pohvalim da sam objavila knjigu kratkih prica „Valcer na krovu” i da sam bila vise nego zadovoljna reakcijama publike.

Evo još :

Vrata su bila otkljucana, zabrinu se za tren ali čim ugleda Zorku za sankom nasmeja se.

- Dobro jutro! Ti uranila?
- Dobro jutro gazda. Sanjala sam nešto ruzno, probudila se, vrtela sat vremena u krevetu, pa rekoh sebi bolje da ustanem. Setala bih okolo ali još je mrak a I strah me je.
- Od koga, zivotinja ili ljudi?

Precuta Vukovo pitanje.

- Je si li gladan? Hoćeš nešto da spremim?
- Ne hvala još je rano, ni ja ne ustajem ovako rano. Može kafa ali ja da skuvam. Može?
- Ma može gazda, evo ja samo ove case da operem snoc je bila guzva nisam stigla.
- Je li bilo problema? Ja se uspavao, sto me nisi zvala da zatvorim Galeriju?
- Ilija mi pomogao, onaj cutljivi sto spava u maloj sobici.

Vuk je pristavio dzezvu sa vodom, oseti miris žene I smrad od cigareta. Sudopera je bila prepuna prljavih pepeljara, poce da ih pere. Zorka mu ote sundjer.

_ Neka ti kuvas kafu, ja ću.
- Lepo mirises- obrati joj se
- Ma navika, ovde mi zaista ne trebaju parfemi. Izvini.
- Zašto se stalno izvinjavas, opusti se. Jedino ćeš morati da prestanes dag a koristis zbog Kamenka, svidjas mu se.
- Ma daj, pusti.

Već je odavno svanulo, svetlost novog dana zapljusnu prozore , jedan zrak obasja platno , zeteoci na njivi . Veliki sivi macak se lenjo javi ulazeci. Zorka pusti muziku na radiju, podignu gustu crnu kosu, sveza je u rep. Vuk pomilova macka I nasu mu u tanjric mleka.
Sedose za drveni sto, zapalise po cigaretu uz kafu.

- Dobro jutro, radni narode. Dje je meni kafa? – promoli glavu cupavi Dule.
- Dje si? Uranio I ti. Eto ti tamo dzezva pa pristavi sam sebi
- - Neka ja ću- rece Zorka I ustade

Dule lupi Vuka po ramenu I sede pored njega.
- Daj naspider mi jednu zivota I da se malo rasanim- obrati se Zorki a zatim sapnu tiho da ga samo Vuk cuje- Ova prava domaćica, a? – I namignu.

Vuk ga pogleda I ne rece ništa.

Zorka donese još jednu kafu I nasu dve case rakije. Kucnuse se, Dule se prekrsti I ispi nagnuvsi glavu unazad. Napolju neko povika:

- Domaćineee, ima li koga?
- Ima , hajde udji- povika glasno Vuk

- Bog s Vama,dobri ljudi„ izgovori otac Vasilije , brisuci znoj sa cela.

- Uh , nije vise pesacenje po ovim brdima za mene

- Bog ti pomogo – odgovorise Vuk I Dule u isto vreme

- Oce kojim dobrom ovako ranom zorom?” nasmeja se Dule.
- Bio sam tu u obliznjem selu, da obidjem starog Novu. Bolestan je. Neće dugo.

- Zorka skuvaj još jednu kafu- rece Vuk.
- Evo odmah, otpi ona gutljaj pa ode za sank

-Odakle je to dete?- upita Otac Vasilije.
-Niko ne zna- odgovori Dule sipajuci sebi još jednu.
-Kakva li je to muka naterala da dodje ovde? - cudio se Otac. -Svi beze odavde. Gledam ljude po selima. Sve starci. Ne pamtim kada je bilo zadnje vencanje. Samo sahrane. E, deco moja. A šta ti cekas? „ obrati se on Duletu

-Ja bih al neće me ni jedna- nasmeja se Dule.
-Cuj…neće. Pa skuci se , nadji posao. Samo dangubis ovde.
-Kakav posao. Nema posla nigde.

Vuk nasu Ocu jednu rakiju.

- E ziv bio. Vuce sine, što ne obidjes oca? Sreo sam ga juče u gradu.
- Nemam vremena a i auto mi je u kvaru. Treba da ga oteram do majstora Cede. Tu mi je nova grupa volontera iz Francuske. Otisli su dole u selo da pomazu seljacima.

- Lepo si sredio ovo tvoje mesto. Steta što ne dolaze nasi. Kako se sporazumevas sa tim Francuzima?

- Vito zna nešto malo pa ga koristimo kao prevodioca. Smrtno se zaljubio u jednu malu. Pokusavam da ga savetujem , ne želim da ga vidim kako pati.
- Vuce, sine , ljudi se radjaju da bi patili. Ne možeš ti nikoga nauciti da izbegne šta mu je sudjeno. Pusti ga. ”

-Nek je Bog s vama deco i neka cuva ovo mesto.- rece i prekrsti se.

U daljini se stvorio oblak prasine. Crni moderni dzip, umesto na improvozovanom panku nasutom sljunkom , zaustavio se na travu blizu mostica koji je vodio u Galeriju. Iz auta su izasla dva muskarca i devojka. Muskarcu su bili kratko osisani , skoro celavi, nosili su skupe Rej Ban naocare a devojka se smejala zvacuci zvaku .

Zalupase na varata glasno.

- Jel radi ova kafana?- upita jedan.
-Radi, - odgovori Vuk.
-Čuli smo da je ovo mesto „cool”- rece devojka i naduva veliki balon.- A I pop je tu. Cool.„
Iz dzipa je I dalje trestala tehno-turbo muzika. Na tablicama je bila beogradska registracija. Vozac je ostao u autu. Dvojica koja su usla u Galeriju bila su istetovirani na istom mestu, na desnom ramenu, glava tigra .
- Sine bre, ovo mesto je do jaja. Priroda. Klopa. Ima da uzivamo.- rece jedan obracajuci se Vuku.
Vuk ih je mrko gledao. Nije bio obradovan njihovim dolaskom, kao da je osetio da je nevolja na putu.
- Čuli smo da ima ovde nekih inostranih riba. A?- obrati se Vuku koji je cuteci ispijao kafu.

- Sine , ne kaže se ribe, nego devojke.-rece Otac Vasilije.
Mladic ga nije ni čuo. Naruci viski.
-Nema viskija. – odgovori Zorka.
-Daj onda ovo sto piju gospoda za stolom
-Čuli smo da ovde živi , neki ludi slikar. Pogledaj te slike. Mogle bi da se prodaju za 1000 eura. - rece onaj drugi.
-Trenutno nije tu- rece Vuk
-Kad ćemo ga upoznati?-upita devojka , zvacuci glasno zvaku.
-Ne vjerjem da ćete ga videti u skoro vrijeme. Otisao je na put.

Sedeli su neko vreme pa posto se ništa nije dogadjalo, bilo je rano da bi se volonteri ustali, ustadose I odose, bez pozdrava. Svima laknu, mogli su u miru da zavrse svoju jutarnju kafu I pricu.

- Vi sad sedate I uzivajte, ja moram na posao- Vuk se podize, puno posla je imao za danas , lepo je sedeti I caskati, ali vremena nema puno, čim jesen nastupi, gotovo je.
- Idem I ja deco moja- ustade pop- ostajte u zdravlju I javi se roditeljima- obrati se Vuku
- Hoću Oce , čim zavrsim ovaj bungalov.

Vuk natuce radnicku kapu I podje u sumu put mesta gde se gradilo. Stari zidar je već bio tamo, nije ni svratio u Galeriju, malter je zamesao. Radili su nekoliko sati.

- Daj stari da napravimo pauzu, da prezalogajimo nešto.

Znojavi I preplanuli od sunca podjose. Dule je još uvek sedeo tamo. citao je knjigu. Ponekad se pita Vuk, kako mu ne dosadi da svaki dan dolazi ovde,. Odose da se umiju na izvoru iza Galerije. Sapunom istrlja ruke, zustro ga protrlja po licu, vrati grudima I ispod pazuha. Ispra se vodom I kada se brisao peskirom učini mu se dag a Zorka posmatra kroz prozor. Ona kao da se uplasi njegovog pogleda skloni se navukavsi zavesu.

-Ej Vuce...istrca Dule ..eno ga postar Mane.
Mane se gegao polupijan prasnjavim putem. Podelio je ranom zorom nekoliko penzija i ispio je nekoliko rakija.
- Vuceeeeee...- derao se on.”Imaš telegram„ mahao je belim papirom.
Vuk ga nije ni pogledao , I dalje se brisao belim peskirom .
Mane mu se priblizio i dalje je mahao belim papirom Vuku ispred lica. Vuk se uspravio , bio je za glavu vislji od postara.
Oteo mu je papir iz ruke i poceo da cita. Zguzvao ga je i bacio. Pljunuo daleko od sebe i rekao:
-Govnari...politicari. Malo im je para. Treba im za one ruske kurave. Treba ljudima striptiz klub. Pa oce sumu da seku. I mini hidrocentrale dap rave.E neće vala. Samo preko mene mrtva. Ako treba dovescu ja ruskinje da ovde igraju za dzabe.
-Cuj za dzabe? Vuce ne idi uz vodu. S...ace te- smesio se polupijani Mane, zamišljajuci gole ruskinje.
-”Dule idi tamo unutra i daj mu pivo.
-Nek ide sam. Šta sam ja ovde?
Mane je i ne sacekavsi da Dule izgovori svoju misao isao prema galeriji. Uzeo je piva i podelio svima. Kucnuli su se.
-Jeste čuli da je Velja dobio treću cerku?- pitao je Mane.
-To ga Bog kaznjava zato što je svale.-rekao je Dule.
-Dobio je al ne sa svojom zenom. Napravio onoj maloj.
-...o sliku svoju. Budala- rekao je Vuk ljutito. -Tako to ide kad seljak ...e bez kondoma.
-Jeli Boro ... nikad te nisam pitao sto si na galeriji stavio tablu „Zašto nisam otisao” ?-pitao je postar i u cugu je ispijao ostatak piva.
-Da se cude lude, kao sto si ti.-odbrusio je Vuk ljutito i otisao da trazi neke daske.
-Zato sto je mogao da ode iz ove vuko...ine u Svet... a nije otisao. Za inat.- odgovorio je Dule.
-E vi ste skolovani ljudi bas cudni. Zavrsili ste te skole, a pameti nemate.-smejao se Mane i zmirkao na suncu.

Hvala Slobodane, prica ide stvarno mirnim tokom ali treba da joj dam i malo uzbudjenja ...dinamike, to mi je najtezi deo. Cekam priliku da se ja lično nađemu takvom stanju :)pa će valjda krenuti i tom dinamicnijom stazom :)

Koracali su cutke, Bori je bilo teško da progovori. Osecao se kao da je rukom sudbine vodjen veceras do te kafane, da vidi ono sto nije zeleo. Misli, samo misli. zašto covek mora da smišlja nešto što ne zna da li se ikada desili ili nešto sto će se desiti. Ljubomora ga je davila. Zamišljao je nju kako se smeje, kao da pred sobom ima platno, crtao je pozudu u njenim ocima. liniju vrata, dugacku, koja mami kao meso žrtve u kojoj vuk zabija ocnjake.
Skinuo je rukavice, hladnim prstima je vadio cigaretu. Stao je za tren da zapali, povukao je dim i pogledao u nju.
„Zašto mi nisi rekla da izlazis veceras? Šta ćeš u kafani?”
„A od kada morama tebe da pitam za dozvolu?”
„Mala, to nije odgovor. ”
„Neću valjda da sedim sa starcima u kuci.”
„Mogla si doći do mene.”
„Nisi me zvao.”
„Zar moram da te zovem?”
„Slusaj Boro. Ne znam šta se sa tobom dogadja?Ne javljas se danima, nema te nigde.”
„Znaš dobro gde sam.”
„Znam gde si i u taj tvoj svet ja nisam pozvana. Razumes?” rece ona i okrenu se.
Boro je koracao a ona je stala pokraj drveta. naslonila se i zavukla ruke u dzepove.
On se okrenuo i rekao:
„Šta je sad? Hoćeš da ostanes tu?”
„Šta te briga? Hoću, ostacu ovde.”
„Dobro. Kako hoćeš. Ja idem.” odgovori on i nastavi da prti snegom.

Gledala je kako se udaljava. Krupna, visoka prilika gubila se u mraku snezne noći naslonila je obraz na ledenu koru drveta. Nije vise osecala hladnocu, zazmurila je. Seti se svog brata, koji je poginuo u ratu. Kada je otac čuo za njegovu smrt, zatvorio se u sobu i danima nije izlazio. Kada je izasao, uzeo je sekiru i posekao drvo pored kuce. plakao je i udarao po stablu. kada se drvo srusilo, bacio je sekiru daleko. Obrisao suze i prekrstio se. vise je nije milovao po glavi. Nije pricao danima. Kad nju vidi, sklanjao se, lutao po sumi. Nije vise ni pricao sa njom. Majka je stalno odsutno buljila u TV. A ona je bezala daleko. kad je nasla njega, osetila je na tren da nije kriva. Sada je imala tak osecaj.
Sneg je opet poceo da veje. zašto je otac posekao ono stablo. Seca se da su joj rodjaci pricali da ga je posadio kada se rodio sin prvenac. Rukama predje preko kore drveta.
tisinu zimske noći prekide zavijanje. Trgnu se uplaseno.
Podje stopama utabanim u snegu. Stabla se primaknuse. Oseti strah.
„Borooooooooo, Borooooooooooooooo...” poce da vice. Eho se javljao, stabla kao da su pucketala. Pokusavajuci da prati stope, saplete se i pade. Suze joj krenuse. Mrzela je i volela istovremeno ovu divljinu. Seti se onih nasmejanih lica sa Tv-a. kako je njihov zivot jednostavan.
Zašto sve mora da bude muka. Pozelela je da nestane odavde. da ode, negde , na kraj sveta, gde su ljudi srećni, zadovoljni. Gde nema ove teske muke.
Ustade, prateci Borine stope.
Prolazeci pored ogromnog bora, uhvati je jedna ruka i povuce.

Bora je prigrli, snažno. Pogleda je u oci. Ugleda neku snagu, divljinu. stabla su se ocrtavala u njegovim zenicama, mesecina se poigravala, pomerajuci ih.
Njegove usne dodirnuse njene. oseti kako joj kolena zadrhtase. Volela je njegov dodir. Zagrli je snažno. Za tren nestadose sve one misli.
lepo je na tren oterati sve misli. Pahulje se pomesase sa njihovim poljupcem.
U daljini je zavijao onaj pas, kao vuk.
Stabla su pucketala a mesec je visio iznad borova kao privezak na lancicu.

Pozdrav milionerka, to mi je druga :) Sad pišem roman ;)Dosta je bilo zaebancije.
Drago mie je da me citas

Da jeste , Zelenkovac je centralni motiv

Marko je sinoć isao u bolnicu u hitnu sluzbu. Pritisak je bio previsok, pomislio je da će umreti, na svu sreću Vera je bila tu, pa sustigli na vreme.Primetio je da je poceo da zaboravlja. Gledao je fotografije koje je Vera napravila. On sebe gleda a ne prepoznaje se. Umesto markatnog muskarca kakav je bio, vidi izmrsavelli lik.

- Boze , kao das am iz Ausvica izasao. Kažu da nije rak od cigareta, nego od hrane i vazduha koji udisu svi u Torontu.

Sin će uskoro doći, a šta je sa cerkom, gde je ona?

Rastuzi se pri pomisli da nisu odrastali uz njega, Ne zna ni od koje su bolesti bolovali. Unuke je video jedanput, kada je isao u Kaliforniju da poseti sina. Ozenio se sa Indijankom. Unuci us prelepi, šta se izrodi, kada se pomesa srpska I indijanska krv. Ali dzaba kad ne pricaju srpski. Znao je I da sin ima problema u braku, kako dag a on savetuje kad ni on sam nije svoj brak spasao. Ali realno razmišljajuci nije mu zao sto je ostavio prvu ženu. Ipak prebacuje sebi zbog dece.

Jeste varao je on nju ali I ona njega. Seti se opet odrastanja u Beogradu na Cuburi. Skoro svi njegovi drugari su se bavili nekim sportom. On je svirao usnu harmoniku I pomagao cuvenom Mihajlu Petrovu, bio je strog ucitelje koji je zaglavio na Golom Otoku, jer je naslikao Tita, bez ociju.
Djak cuvenih akademija u Becu (1922-e godine), Krakovu (1923) I Parizu (1924-1925). Clan grupe „Oblik” (1926-1929), osnivac Akademije primenjene umetnosti U Beogradu.

Mesao mu je boje u ateljeu I ucio zanat. Olovka je na prom mestu, svaki dobar slikar treba da bude I dobar crtac. kako da to objasni trima zadrtim zenskim glavama koje cine grupu „ Rezonanca”. Stalno ih grdi što ne peru cetkice, nego ih posle jedne upotrebe bacaju I kupuju nove. U Njegovo breme dok je još bio u BG cetkice su se cuvale I prale.
Novo vreme, novi ljudi.
Pogleda takođe par grafika, reprodukcije radjene na osnovu cuvenog Beograsko grafiacara Luke Mladenovica. Njegov pokojni otac je fotografisao a Luka je radio creteze na osnovu fotografija. Pogleda opet sve slike koje su prekrivale sve zidove njegovog dvosobnog stana u zgrai za penzionere. Sve matori I bolesni, skoro svaki dan neko umre.
Čim cuje sirene Hitne Pomoći, trgne se, pa udahne opet vazduh duboko, pa izdahne I prosapuce samo
- Još nije red na mene

Pogleda slike, skoro su sve reprodukcije, majstorski su uradjene ali pomisli, neće ga upamtiti nip o cemu, jer nikada nije izgradio svoj stil. Ali kako je samo uradio sve te slike. majstorski. Cerka je još pre rekla da će uzeti njegovu sliku „Kiss” od cuvenog Gustava Klimta. Ova slika zauzima centralno mesto na zidu dnevne sobe, koja je pretrpana drugim slikama, priborom za slikanje , knjiga o slikarstvu, Veliki stafelaj koji je sam napravio još dok je imao svoju radnju za uramljivanje. Tada je I najviše slikar uradio, a nešto manji deo je iz perioda kada je radio kao graficar za poznate novine.

Uveli su kompjutere a on je izgubio posao, zato sada neće ni da pogleda Verin laptop, a ne da ga koristi. Mrzi tehniku. Opet se seti dana provedenih u posleratnom beogradu na Cuburi. Vidi sebe sa cigaretom u ustima kako gleda kojoj će devojci slomiti srce.
A lomio je…eh…zamisli se. Ma lomile su I meni. Tako ti je to u Ljubavi.

Sada je ovde sam u Torontu, bolestan, bespomocan, da nema Vere poludeo bi.

Iz razmišljanja ga prekide telefon. Pedja stari poznanik koji je već u penziji, ima dva kuceta koje voda po ceo dan, I kada je lepo vreme a I po najvecoj susnezici. Da živi u kuci imao bi psa, ovako ništa. Ljubimci pomazu da se lakes prebrode krize ovako monotonih dana poput ovoga.

- Halo jel to Marko- vice glass a druge strane zice
- Jeste Pedja, sunce mu zareno, pa ko bi bio
- Znaci istina je da si bolestan.
- Jeste zavrsio sam sa hemoterapijom
- Kada ćemo na pecanje?
- Za sada jedino mogu da pecam u svom stanu. ne smem nigde, smrsao sam, kost I koza moj Pedja.
- Ja sam bio na Grand Riveru, riba je „radila”, upecao sam par komada
- Hajde videcu sa Verom, kako ona kaže, može I ona sa nama
- Ma ne moj da je vuces sa sobom, znaš da ćemo napraviti terevenku
- Nisam ja vise ni za pice, ne smem ni dad a pusim a kamoli da pijem
- Znavi odneo vrag salu. E jebi ga. ja sam tu, javi kad možeš sa nama, uvek si dobrodosao, ponesi one tvoje trave da zamotamo po koju
- Dobro Pedja javicu se a ti se napij za mnene
- Ne brini, napicu se obojicu. Pozdrav stari druže I drzi se!!!

Marko spusti slusalicu, ruke mu trnu, jedva može kosulju da zakopca, prste ne oseca.
Pogleda kroz mrezu koja je stan odvajala od zadnjeg dvorista, ugleda sivu vevericu kako nosi orah, crveni leptar prolete ispred prozora, on nasu sebi podgrejane corbe. Polako poce da srce, I zarece se sam sebi da se neće vracati u proslost.

- A jebi ga ipak sam dogurao do 77-e, pomisli koliko je njegovih drugara već pomrlo.

Seti se Ace, na rukama mu je umro. A kako su lumpovali, pravi boemi.

- Ma samo da nađemcerku, pa nek I umrem

I dok je Marko jeo corbu, leptir se opet vratio I stao da se odmori na prozoru. On ga pogleda I požele za trend a je on taj leptir I da može da preleti ceo ovaj grad u kojem sad polako umire

Sve manje ljudi ostaje u ovim brdima I sumi, osipaju se kao sneg , oluje ih poterale na sve strane. I njega je jednom davno oduvala u Rusiju. Vratio se.
I ceka. Šta ceka?, kad ne zna ni koji je dan. Ceka da se pojavi ona.
Crna Kraljica. Legenda kaže, koga je ona pogledala taj se nije smirio za svojega Zivota I sanjao je samo nju, iz noći u noć, dok mu pamet ne bi odleprsala. Narod još uvek prica o Pasi koga je porobila svoji cinima. I on luta ovim krajevima, izgubljen I proklet da sanja isti san svake noći
Legende ostaju u ovim krajevima a narod odlazi, polja ostaju zapustena, nema ko da ih obradjuje. Svi beze u gradove, smetlista Civilizacije. Stide se tih narodskih prica a krisom kriju vunene naglavke koje im je baba spakovala u torbu na rastanku.

Onda skoci , otvori laptop I poce da trazi, pismo , koje je pisao ujaku> Posle par minuta nadje ga:

„Е, мој ујаче. Дуго се нисмо чули. Можда те се не бих ни сетиo да не усних чудан сан. Овде нека зима,од кад ступих ногом на ово тло није било оволико снега и хладноће. Кажу тамо доле код нас, кад процветају дуње раније, биће овaко хладно. Али, ујаче,
овде дуња нема, а тамо код тебе топло. Чујем, пао неки стидљиви снежић око Божића. А чујем од сестре да ни свети Јован није био хладан. Овде хладно, мој ујаче, а мени срце гори због Србије. Докле ће да је ломе и савијају јој кичму?
Сањам ти ја ујаче, покојног деду Лазара. Куца он на врата, тихо. Ја отварам, а он онако стар са штапом стоји, нешто прича, а ја га ништа не чујем. Видим лепо да отвара уста, чак чујем и снег како пада, како се пахуље сударају са већ залеђеним снегом. Ставио ти
он ону његову црногорску капу на главу, бркове мало загладио, маше штапом.
Вичем ја: ”Деда, шта кажеш?„
Љути се он, труди се да глас изађе из грла, све му вене на врату поискакале. Удара се једном руком у груди, обрве му од снега побелеле. Ја га зовем унутра, а он неће да уђе. Упорно стоји пред вратима и прича своју нему причу.Ухватих га за ледену руку, тргох се као да сам руку ставиi на жеравицу. А онај снег, ујаче, поче да добује падајући, толико гласно да сам мораo уши да зачепим. Деда Лазару снег прекри одело и капу. Вучем га за рукав, бојим се оне ледене руке. Он се отима и још гласније као прича, а ни глас не излази из грла,само се велика јабучица на старачком врату помера
горе – доле.
Ја се онда, ујаче, наљутих на њeга што неће да уђе и што га ништа не разумем. Онај снег је одјекивао падајући, као гранате да падају. Рекох му: ”Деда, уђи, ја не могу више овде да стојим! Уђи да се огрејеш, ја се смрзох.„ Лазар, престаде да отвара уста, бркови се забелеше, мале леденице се направише на обрвама. Погледа ме тужно, само му суза као бисер клизну низ десни залеђени образ.
Одједном нестаде, претвори се у снег. Ја завиках: ”Дедааааааааа!„ И пробудих се, ујаче, sav у зноју.
Као да сам знao да неће на добро изаћи тај сан, устадох, умих се на брзину. Упалих телевизор, чујем ону спикерку што изгледа као лутка, спомиње Србију
и Косово. Отворих лаптоп, прочитах проглашење независности Косова. Крену ми суза, схватих шта је деда Лазар хтео да ми каже. То његова земља, шума и воћњак које је оставио 1941. и на коју се никада није вратио, стење и вапи за помоћ.
Чувај се, мој ујаче.
И пиши. ”

Trgnuo se kada je poceo da gori filter. Ustao je da nabaci još drva na vatru. Mrak se spustio. Još se sve videlo , belina snega je obasjavala drvenu kolibu.
Vuke trgnuo od lupanja po vratima. Otvori ih I dve zavejane prilike upadose.

- Dje si Vuce? Nema te nidje.
-
Prepozna Duleta, koji je brzo skidao mokar sal I kapu. Kubansku. Dobio je od jednog Kanadjanina , koji ga je ubedio da mu je lično poklonio Fidel Kastro.

- Tu sam a dje bih bio?- nervozno odvrati Vuk.
_He, he,he , vidim ja da ti nisi skoro ostrio esker- dobaci druga prilika.
- Ti Kamenko cuti. Da ga manje ti ostris, one raspustenice po selu bi malo odahnule. Kad ćeš bred a nadjes normalnu ženu, da se ozenis?
- Cuj da se zenim. Nisam lud. Bio sam jednom. Meni je dosta.- Rece Kamenko I izvuce flasu a zatim potegne.
- Dobra.Uh.Dala nam baba Janja. Nasekli smo joj drva danas.- Rece I Dule brisuci usta.
- Šta ima dole u selu? upita Boro.