Ako je BOg dao moć,da andjeli sude,a čovek uzvišeno pravdu čeka-pozdravljam!Strah me i pomisli koliko je zlobe i ružnoće u jednoj duši,koja toliko samoćom i ludilom svog ega lebdi u bezdanju svoje osvete.Koliko je samo nemilosti u jednom drhtaju praznine? Sigurna sam,da sva moja dobrota i milosrđe prema bližnjima (kao i uvek)vraća se uzvišenim i milostivim delima samog boga,a ne samozvanim letelicama ovog neba.Mnogo mi duguješ Andjele!Pa neka se ta MOĆ obelodani istinom i pravdom.No,uzalud su poimanja svih prošlih i budućih delanja,kada je stvarnost više nego očigledna.
Kako i kde i čime BLIŽNJEG uništiti?
To je pravi izbor zloslutnih ptica!Zar nije besmisleno udarati obraz nekom ko ga nema? Gluvom šaputati?Nijedna adresa ili pak,broj nije dovoljan da spere sve prljave misli i nesigurnost Sitnih duša!I posle svega,zaista ostavljam VAM moć koliko i ispraznu omamu,koja je jedina hrana VAŠE uzvišene misije.I sigurna sam,da ostaćete talog u svom zlu na dnu samog neba!Samo mi pomalo žao,što toliko lepo ime prisvojiste na odurnu plašt svog postojanja.I ne slutite koliko je mračna VAŠA misija!?Već sutra,nestaćete u vrtlogu svojim nemoći.A neka dragi BOG podari svakom po zasluzi,što podelio je na nebu.Ja sam samo običan pešak po svodu,i nečujno suze skupljam,da na ispovesti Svevišnjem u zdelama patnje i trpljenja pod nogu mu prospem.Da se pokajem za sva iskušenja i jednostavnost ljudske ćudi.Da poželim osvetljenje i oprost svim mojim neprijateljima i prijateljima.Da pronadju svetlost na svom putu!Da ih sreća obuzme u svakoj misli i delu.Jer,jedino tako,i ja ovaka grešna-naćiću svoj mir i blagostanje.Sva moja maštanja,i sva moja htenja oličenja su smrtnika.I ako bih se i postidela-imam obraz i za rumen i za osmeh.Za poljubac-i udarac.
I neka mi je sveto sve što zemlju gazi,vodu plovi,nebo sanja.Jer,suviše smo mali,da bi večno u ovom telu ostali.

Sve što jeste ostalo-to je zrno peska davno izbrojano.I s dužnim poštovanjem,pozdravljam sve moje drage,meni srcu bliske ljude.I ako sam poklekla-nisam se slomila,niti se malodušnosti predala.I kada jednom klekneš-sve jedno kom se bogu moliš.Odlazila sam hramljući,ali ne puzeći!Sve dala ništa uzela.U mojim očima oslikava se bol,koliko moja,još više svih koji su me poznavali i duboko u svojoj duši,za gladne dane,kao pšenicu posejali.A ima ih mnogo.Kukolj iz te njive u bulke cveta.A kada ga ubereš,na dlanu ti, kao suton uvene.I svaka ova reč ispisana,neka ostane svetionik čojstva.VAMA gospodine prijatan dan,još lepša noć,i mnogo uzdaha radosti.I neka Miljacka i dalje sebe drobi,u vir sreće odranja!Neka VARDAR korito svoje napoji!Tisa u srcu sanjara zadrema!A DUNAV;neka teče,ali tako,da sve obale smirna i blaga ovim željama obgrli!

Pozdarav svim ANDJELIMA