http://cikasmrda.blogspot.com/2011/01/coney-island-proslost-moja-izakana.html
Septembarsko popodne.Toplo je.Poslednji trzaji leta.Sam.Sedim na plazi.Gledam u talase.Pomislim,kako zivot brzo prolazi!Septembar u meni budi mlanholicna osecanja.U sustini i jesam melaholik.Sunce je zalazilo preko Staten Islanda i Jerseya.Koliko je ljudi u proslosti gledalo isti prizor?Od nekadasnje turisticke atrakcije ,Coney Island je postalo steciste sljama i sirotinje.Puertorikanaci i Rusi tumaraju boardwalkom,restoranima ulicama.Gledao sam devojke koje su lezale blizu mene.Divio sam se njihovoj lepoti i gracioznosti.Nikada nisam sam odlazio na plazu. Možda im ne delujem normalno dok ih posmatram.Ponekad nam se ukrste pogledi.Nekad one prve spuste oci ,nekada ja.Hrabrost je polako nestajala.Samoca uzrokuje nedostatak samopouzdanja.Najednom ustajem,istresem peskir prekriven peskom i krecem ka Ruskom deliju.Prelazim sa plaze na ulicu bosonog.U jednoj ruci držim patike u drugoj probusen ranac i preko ramena peskir.Hodam po vrelom asfaltu i nekako se osecam sretno .Svratim do parkica gde pogledam partiju saha,odradim seriju zgibova i nastavim dalje.Gledam u nadvoznjak,po kojem Q i B trains prevoze putnike i paraju usi prolaznicima.U deliju je dosta ljudi.Napokon stizem na red i narucujem sitno iseckanu kobasicu,kiselu vodu i ustipke sa dzemom.Vracam se na plazu.Gledam u Ruskinje sto hodaju ulicom.Raskosne,lepe i nekako naše.Znam da nisu,niti sam ljubitelj naših žena,ali nešto u njima sto me asocira na dom.Kao da sam u nekoj Oazi u sred Amerike.Opet,zgrade,vozovi, oblik ulica i sve ostalo deluje tudje.Ispijam kiselu iz flase i zavrcem cep.Stavljam je u ranac ispod rezervne majice.Ponovo se uparkiravam na plazu.Lezim na peskiru i posmatram svet oko sebe.Otvaram kesu u kojoj je uvijena u hartiju sitno iseckana kobasica.Jedem je prstima.Sve to zalivam već toplijom kiselom vodom.Ubacujem ostatke nazad u ranac i vadim smrskane i lepljive ustipke.Sit sam,sto me čini pospanim.Lezem na peskir,oblacim dux i stavljam kacket na lice.Prijatan vetric mi svira oko usiju i uspavljuje me.Budim se!Noc!Mrkla tama nad plazom.Nekoliko parova se naziru u daljini.Po boardwalku još ima sveta,ali manje nego preko dana.U daljini svetle zvezde u svojim sazvezdjima.Svako ima neki cudan oblik postavljen sa velikom preciznoscu.Ustajem,istresam pesak sa kose,duxa i peskira.Ispijam poslednje kapi vode iz flase i bacam je u djubre.Gledam na okean.U daljini svetle svetionici i poneki brod.Umivam se morskom vodom,koja se spusta niz moje telo i kvasi zguzvani dux i patike. Krecem nazad ka stanici.Sve je sada pusto.Penjem se stepenicama koje vode na platformu.Nedugo zatim nailazi prazni Q-train.Sedim i pokusavam da zadremam.Ovoga puta ne mogu.Bucno je i plasim se da ne promasim stanicu.Razmišljam o svemu.Razne slike mi prolaze kroz glavu. Misli mi se vracaju na Septembar,na more,na film sto sam gledao prošle nedelje u bioskopu i tako sanjarim.Voz prelazi Manhattan Bridge i ulazi u Downtown.Sa jedne strane gledam na Kip Slobode i World Trade Center.Sa druge,Brooklyn i preko puta vode Chinatown ,Projects i City Hall.Mostovi na East Riveru deluju impresivno.Ogromni ,lepi i snazni odolevaju vetrovima,automobilima,vremenu.Ne plase se ničega.Svakim danom su sve mocniji.Polako ulazim u tunel.Menjam voz na Union Squeru,odakle presedam na N train za Astoriju.Stizem u Queens.Ponoc je!U prodavnici,kod Arapa, uzimam pivo i krecem ka stanu.Ostavljam ranac na pod,perem ruke i odlazim na terasu.Ispijam ga brzo i pustam radio.Lagani zvuci jazza ispunjavaju maleni stan.Iz ormara izvlacim foto albume koji leze u jednoj od fioka koje dugo nisam otvarao.Gledam u neke stare slike i pocinjem da placem.Muski ,necujno.To ne traje dugo.Izmoren,stavljam slike nazad u ormar i ne brisuci suze lezem.Osecam ih kako se suse na licu i isparavaju u zrak. Negde,u nekom davnom vremenu,predalekom kontinentu sam ostavio deo sebe.Želim da se spojimo.Moje bivše i sadasnje JA.Daleko smo.Praznina,tama,gubim se polako i tonem u san! Praznina raste preda mnom i guta sve u sebe.
