Срели смо се ту...
Баш ту..негде...у процепу два времена.
Између јаве и сна,
Између радости и туге...
Између дивљине очаја и питомости помирења
са датошћу.
Као неукротива река, сливаше се речи,
Као да смо се бојали да ће и та плаховита река пресушити...
А можда је...
Речи суза и смеха, ...тишине,...самоће,
Ћутања...
Хтења, а немоћи...
Мада опет...
У свему искрености беше са вечно недореченим.
Оно у нама,... на дну озлеђенога,...
Без светлости ...
Остаде ту, ..баш ту... у процепу два времена
...и даље скрито...чекајући...
Крај...
Почетак...
Или...
Само још један недосањани сан...???