Carobna radnja
Tanjuska-c
(na)
2011-03-09 05:31 AM
ЧАРОБНА РАДЊА
Милион светала у радњи гори
Као свици у ноћи тамној као гар
Играчке шарене са децом се смеју
А једну девојку велика мука мори
Мала црвена кожна торба
Гледа је данима глади кожу меку
Обиђе сва три спрата тек онако
Продавци као лутке на канапу
осмехе деле и плишаног малог зеку.
Торба и цене се прикачене црвене
На распродаји је скоро све
Она на покретним степеницама сања
Себе са торбицом жаром сваке жене.
Скупа је ипак не није за мене
Време у овој чаробној радњи стоји
Наруквице златне заносно трепћу
Ко није леп овде ће засигурно постати
Пара доста нема, зна неће ни да броји.
Продавац одела са краватом плаве боје
Просипа зубе беле ко бисере сјајне
Намигну једном девојци занесеној
А она тужно забацује црне увојке своје.
Биће моја ил ничија
У гужви црвену торбу са зида скида
На раме је ставља огледало тражи
Баш као да је са њом у радњу ушла
Једним покретом спретним цену скида.
Низ степенице на приземље жури
Још само мало излаз је на пар корака ту
Нека је рука за раме овлаш дотаче
У мушкарца са брадом белом она зури.
Пођите са мном тихо он рече
И одједном само у трену сети се сна
Куда је води одмах је знала
У собу са екраном величине зида
У средини велики бунар у коме нема дна.
Човек јој рече да седне на столицу дрвену
На екрану гледа она себе саму
Кроз чаробну радњу грозничаво шета
И погледом тражи малу торбу црвену.
Сети се она овог истог сна
Низ образ суза за сузом се слива
У прошлом је сну ципеле обула
Исти овај човек са брадом белом
И соба са екраном потпуно сива.
Упита она зашто се тек сада сна сећа
Он благим очима у њу очински гледа
Рече Савест је ту она сне бивше брише
Душа јој твоја на доброту увек обећа.
Красти је грех дете моје
Филм се на екрану ближио крају
Срце је завијало као ветар око солитера
Звона су одјекнула на завршетку
Уместо мрака одједном Сунце ко у рају.
Отвори очи у плавој спаваћој соби
Угледа паука на зиду слику на комоди
Обриса сузе као да још увек сања
А будилник стари једнолично дроби.
Сети се страшног сна који поче да бледи
Као на платну великом филм се премота
Заборави старца са брадом белом
Робну кућу са милион свитаца што лете
Све избледи и нестаде ал остаде срамота.
На кревету поред ње мала црвена кожна торба!