Srce grada

video sam
te,
na ustreptalim ulicama
Vracara,
pljuvali ste
krv i kiselinu
i gladne devojcice su uskakale
u velike,
poput labuda bele
dzipove,
i bio je san
i uspavani ljudi
kopali
su kontejnere
a postidjeni seljaci
krili
su svoja krsna imena,
sapeti kao osudjenici
da umru
u separeima,
sa flasama sampanjca
u rukama
zaronjeni u krv.

video sam te,
osmehivala si
se svapskim
penzionerima
spremnim
da te kupe
kao rasnu krmacu,
kao sareno pakovanje,
kamufliranu da si klinka
sa Zapada:
tatoo
stav,
tampon,
kompakt,
kontakt
kljuc.

Oh, kako
sam te mrzeo,
tvoje
vitaminske pilule,
tvoj urbani svet
u malim
dozama
za kreativne,
tiho usnule
u samoci basnoslovno
opremljenih
stanova
sa mramornim bideima
i zlatnim skoljkama
iz kojih se ne cuje
more
već sapat divljenja
tvog naroda
koji se nikada neće pobuniti.

Pratio sam te
sve do parka,
tu,
u tisini malog groblja,
koje su zapisavali pse
elite
smejala
si se nad
grobovima
luzera iz proslosti
koji nisu doziveli
da budu
mladi
uspesni
i kreativni
i da rade
dobro placene
poslove
sa benefitima.

Noćisu bili
tvoji dani,
izlazilia si u ponoc
i vracala
se jutrom
naduvena
od krvi,
vracala se jutrom
u tvoj udobni kovceg
u centru,
da živis za umetnost,
gledajuci kako
svakog bozijeg jutra
sa druge strane reke
gamize smrt.

Docekao sam
te jednog takvog jutra,
ponosno
si koracala sveza,
na amfetaminima
i guarani,
naklonio sam ti se,
i ponudio dusu.
Zavarala te glad,
zavarala te moja
dusa,
masna i placna,
budjava i siva.

Evo covek daje
dusu za grad.
Evo covek daje
dusu za dodir ledenog nokta,
tako si mislila.
A ja sam ti
duso
zabio kolac u srce,
tvoje prazno srce.

MC