LABUDOVA IGRA

Snezna oluja nocas caruje
Beli labud srca cista sneva
Igru na jezeru zeleno-plavom
Prati svojim krikom seva.

Sunce osvetljava pozornicu
Lokvanji lagani uzdisu
Beli labud krilima zamahao
Cvetovi lipa opojno mirisu.

Vodom ptica krasna plovi
Ribe u jatima kao hor poje
Lepa li je, boginja medj pticama
Slavuji se na sceni roje.

Iznenada princ beli doleti
Ocara ga igra labudice male
Ona trepnu u tren se zagleda
Zaljubi se ko iz sale.

Jeste cista, jeste nevina
Misli princ I rukom seze
Krila joj bela grli, vrat milije
Od straha nepoznatog ona pobeze.

Labude beli vice na sceni on
Vrati se strast me muci
Zavedi me, poljubi me
Ljubavi me ti sad izruci.

Na scenu doleti crni labud
Sunce oblak prekrije sivi
Sneg sa olujom dopliva
Rece crna ptica: Jednom se živi!

Oko Princa igru plete
Zanosno krilima miluje ona
Ociju crvenih poljubac daje
Crkvena zvone tmulo zvona.

Ljubavna igra traje do zore
Sneg zasipa tamnu scenu
Princa od strele strasti ziga
Ovo je ptica koju ceo Zivot tražim.

Zaspase oni od umora najzad
Snezna oluja iznenada stade
Jutro se iskrade sa Suncem
Obasja I tiho se prikrade.

Crni labud se u belog pretvori
Oci otvori u Princovom zagrljaju
Seti se igre I poljubaca strasti
Probudi se u Paklu a ne u Raju.

Htede da poleti al uzalud
Krila nemocna rastvara bela
Leteti ne može vise shvati
Opipa kapi krvi na sred cela.

Crni labud u njoj se smeje
Mene Princ voli tebe prezire
Beli labud za letenjem zali
Suza se u oku njenom nazire.

Šta je Zivot bez igre?

Do litice strme dobaulja
Opsene noćioko nje lete
U ponor se daleki baci
I u letu labud postade dete.

Scenu poj ptica preplavi
Princ se iz sna probudi tuzan
Labuda u zagrljaju ne nadje
Belo pero nadje I san ruzan.

Iz sna probudi se labud beli
Pahulje bele prekrile su krila
Zaigra ptica po sneznoj oluji
Pomisli: kakva je ovo mora bila.