Život je bezgranična
poezija, bola i tuge
Niko od Vas ne traži da me razumete,ovde ste svi Vi samo zato što, poput mene, ne razumete sami sebe...

U ime apsurda

ljudi menjaju maske na licima,

kao što oblaci prekrivaju lice plavoga neba,

Ispod maske,

lica ostaju ista,

ostaju iste i one oči,

što izviruju i zviraju zverskim pogledima,

samo duše,

zamaskirati ne mogu,

one progovore lažnim govorom,

i bez htenja njihova sagovornika,

potoci laži,ulevaju se u reke lažne,

a reke lažne,

u jedino Istinsko more,more Istine.

Ako su dečije duše stare,

kakve su to duše u odraslih?

u onih što svoj život mogu ispričati u dve reči,

gde si bio,šta si radio,

šta si to za zivot zaradio?

spuštenih bičeva,

nasmejanih lica,

slede tvoje ostavljene tragove,

U ime apsurda,

ljudi menjaju maske na licima,

a lica ispod raznobojnih maski,

ne menjaju svoju boju,

menjaju samo,

maske pred očima svojim.

Samo maske.