Zaboravih da napisem u zagradi (Biljana) ali se zna da je moja...tugovanka, pa ipak..

Za moje drage prijatelje naslov pesme ne vazi, njima nikad nisam i neću reci ZBOGOM, neka mi oproste sto sam im ostala duzna, ali nisam zaboravila, pamtim i volim...Nije bilo namerno...

Ljubim vas sve, vi znate koji ste:)

P.S. Ako je tačno ovo za Sudbinu, možda ona ispisuje neka druga slova, ili ti, on, ona, svi mi? Kad li se poklapaju i gde li se poklapaju,ko će znati...

kacak
(moler)

Prijatelju dragi

Zatvoriti otvorene puteve,
upaliti ugašena svjetla,
naći izgubljene stihove,
to je umijeće cijelog svijeta.
Ne zatvaraj svoja otvorena vrata,
pusti ljude neka ti zbore,
a kad se jednog dana zamisliš
i duša utone u more,
sjetit ćeš se da si nepovjerljiv bio,
jer si svoje snove u sebi snio.
Zato, prijatelju daleki,
otvori već otvorene puteve,
upali ugašena svjetla
i naći ćeš izgubljene stihove
u očima nepoznatog svijeta.
----------------

Predivno, hvala Ti, ja sam napisala nešto slično, i nikad neću prestati da se nadam, kad-tad, putevi se moraju otvoriti i za me, jer, između Zbogom i Dovidjenja ima još toga..
Pozdravce

kacak, prelepo i tako tuzno:(
Hvala Tebi...
Za Tebe, za Mene, za sve Prijatelje ovde koji su me s pravom- zaboravili, hajmo nešto lepo, veselo, hajmo da se nadamo, da ono sto je prošlo pamtimo, da ono sto će doći sacekamo, sacuvamo, volimo..Pred nama je Nova, u to ime:
--------------------------------------------------------
Neka ne bude samo taj jedan dan poljubaca i zagraljaja
niti jedan dan za sve raznobojne svecice, čestitke i snove...
Nek te presrecu novi dani, plavi od ceznje, zlatni od sjaja
dani u kojima svi koji te vole-svoju sacuvaju, tvoju obnove,
dani u kojima će pronaći puteve svi dragi, blistavi zraci,
obasjati one koji ti znace i kojima ti tako mnogo znacis...

Da ti poželim sve najlepse za nastupajuci najlepsi dan,
ove godine kao i svake druge, da ti se ispuni svaki san...

SrećNA NOVA GODINA

DRAGA MOJA ZORO, nemam reci koliko se radujem sto Te „vidim”, i znam da sam kriva...Na prosloj temi bilo je divnih ljudi (Ti među njima) koji su od srca pisali i svojim pricama pomagali (kao i Ti uostalom) i sve sam procitala, i nisam imala reci dovoljno snaznih da se javim, a desile su se i neke druge stvari zbog kojih skoro da racunaru nisam ni prilazila...

Evo, kasno je ovde kod mene, ja ne spavam, sutra radim, ali navikla sam, jer mene muci jedan san koji ne mogu da protumacim a koji me opseda, ne znam šta znaci, naucila sam da i verujem i ne verujem, a samo jednom sam sanjala san za koji se godinama kasnije naslo tumacnje, ostavljala sam ga na jednoj temi...

Pitam te kao SESTRU, PRIJATELJICU, šta su snovi? Nasa podsvest, ili nešto drugo?

Znaci, tri puta isti san, i ja sam toliko očajna da evo, ne smem ni da legnem, daleko bilo da se plasim, ali, ZASTO?

-----
Noc je...Neko zvoni na vratima, ustajem a ne znam da li još koga ima u kuci (cudno) i palim svetlo u sobi kojoj spavam, po obicaju kao i u svakom snu, ne može da se upali, ali gori u predsobolju i dnevnoj sobi, iako „znam” da sam tamo ugasila, a na stolici sedi moja pokojna baka (preminula pre tri godine i nešto više) i vidim na stolu da je donela nešto (to je bio njen obicaj za zivota, šta god, uvek je nešto donosila i to sam vise volela nego da nešto mnogo vece sama kupim) i ja znam da je ona mrtva, ali se radujem...

Neće kafu, osmehuje se i kaže: Ima još NEKO pred vratima...Otvaram vrata i tamo stoji moj ujak u PIDZAMI I SA STAPOM (nije ga nosio ni dok je bio bolestan) mrsav, bled(kakav je bio pred smrt) i gleda u mene, osmeh ne mogu da vidim, nema ga, i ja kažem: Udji ujko,udji, a on stoji i stoji i cuti, a ja nešto trnem, onda i baka izlazi i ja placem i vicem, a u stvarnosti skacem i vristim - dok neko ne dodje da mi pomgne...I ponovo, slično ili isto...

Ne znam šta da mislim, on zna koliko sam ga volela, koliko sam bila očajna za zivota,bila sam s njim u bolnici vise nego kod kuce, ne zna možda koliko sam gorko tugovala i koliko tugujem, isla sam redovno na groblje (sve po redu kako je islo i van toga), muziku ponekad pustim(i to samo na racunaru, onu koja me tesi) sama ne pevam i ne trazi mi se da pevam...

Danas sam otisla na groblje, sneg (mada je proprceno) odnela cvece upalila svece i njemu i baki (majka i sin prvenac jedno do drugog) na slici na spomeniku, osmehuje se i placem kao kisa i boli me i pitam: Šta je bilo, ujko? Meni uvek možeš reci sve, uvek si mogao kao i ja tebi, šta je bilo? Kao da me može cuti ili razumeti...

I dok ovo pišem ja se bojim, ne njega, kad bih ga videla i kao duha, ja ne bih pobegla, ja bih mu se radovala, ali, šta se desava, šta nije u redu- šta želi od mene, hoće li nešto da mi „kaže” i šta?

Nisam sujeverna, ne pišem iz tog razloga, bojim se sna jer me boli ono sto „vidim” u snu, a ne razumem...

LJUBIM TE PUNO, i sve koji su se ranije javljali na temu, SVE, i javi se, obecavam da ću uvek naći vremena da odgovorim na svaku poruku, nije bilo namerno...

LJUBIM TE JOS JEDNOM, puno, puno...

Draga ZORO, upravo tako (i drugacijeg objsnjenja nema) da moja podsvest „zna” da on ne bi voleo da toliko patimo, da sam toliko nesrecna, i moguće zato ja u svojoj podsvesti proizvedem ono sto sanjam, i zato nema osmeha na licu u snu, i zato ne ulazi u kucu...

Poslusla sam tvoj savet, nocas nisam sanjala ništa, ali, čim mi se ponovo desi, uradicu kako si mi savetovala...

Blago onome ko je za sobom ostavio takav trag - nadam se da je u Raju, zasluzio je...

Draga moja, hajde da nam ova Nova bude bolja, sto boli neka boli, sto je sreći sklono-doći će. Kažu da sve dok boli, covek je ziv, pa, ponekad boli i sreća, i to sam iskusila...

SrećNA TI NOVA GODINA OD SVEG SRCA, TEBI I TVOJIMA, ZDRAVLJA PRE SVEGA, ostalo je lakse...