PUTOVANJE

Moj zivot se ukrcao u voz koji plovi sinama

Kondukter je rukom dodirnuo plavu kapu

Namignuo I rekao:

Dobro dosli na putovanje. Kartu molim!

Putovanje je pocelo bezbrizno

Kao kroz snove leteo je on

Sjajan I mocan plasio je crne ptice

Provlacio se kroz sva godisnja doba

Kruzeci oko Sunca I Svemira

Karta je bila samo za jedan smer.

Crvena kozna sedista I prtljag za ceo zivot

Putnici raznorazni, neasmejani, zabrinuti

Gde će se zavrsiti put.

Ma ne brine me gde će nego kada će

Stajao je ponekad da bi ukrcao druge putnike

U moj kupe.

Sudbina, Volja, Razum, Intuicija, Beda

Sreća, Tuga, Namera, Vera, Očaj.

Sreća je prva progovorila.

Umesao se Razum gundjajuci

Intuicija se smesila gledajuci kroz prozor

Volja se namestala trazeci naudobniji polozaj

Beda se rasplakala sasvim iznenada

Tuga joj se pridruzila sa flasom vina

Očaj se raširio čak na dva sedista gurajuci sve ostale

Sudbina se nazdravljala sa svima stucajuci

A onda je Vera ustala I svecano rekla:

Kakvo ste Vi to drustvo?

Ovaj put treba da bude pravi put

Nije ovo kafana, niti groblje za naricanje

Zivot njen je prvi usao u kupe

Smirite se jer ću pozvati konduktera

Vi I onako niste kupili kartu

Moj Zivot se zaneo pricom Vere

I zaboravio kada će plavi voz

Stati na poslednju stanicu,

Kondukter sa plavom kapom

Je otvorio vrata kupea

Svi su se ucutali

Namignuo je I svecano objavio

„ Sledeća stanica je

LJUBAV ”