Bila je noć duga i mučna
same su slamke međ vihorove
bila je sila brutalno mučna
i pakao besa za jednoroge

Bila je strepnja iz kruga devetog
Sotona žario strahove ukleto
I bila je bol utrobe klete
Kad moraš da čuvaš sve svoje svete

I bila je igra senki iz tame
Strašila praznih od buđave slame
I nova ruka prijatnog glasa
Što nadu mi dade da ima ima spasa

I beše zahvalnost za sva vremena
Što nije sam na krstu žena
I beše mir i spokoj svuda
Kud duša moja rado vrluda

I beše blagoslov jedinog Oca
I njegova moć što zove se ljubav
Pride i Njegova volja gola
Da me ukloni s giljotine slova

I beše umor posle opake reči
Što seme loze prati i preči
Da nastavi putem snova i sreće
Jed deci su bajke istine najveće

I beše pesma labuđe ovce
Što samoj sebi mrsi konce
I jedna ruka nežna i vrela
Što sklanja pramen sam moga čela...

I svašta beše u Zemlji čudesa
Kojima kontekst su božija nebesa
I beše jedan nenadan film
Naslov jednostavan: Kome sam kriv?

I biće priče i biće pesme
Jer poj slavuja zamući ne sme
Još samo jedna ćežnja iz duše
Da me sa tobom suze ne guše.