a malo i teniske shodno trenutku.

„ Podloga”

Noć uoci devis kup meca sa Svedskom te 90 te ,selektor reprezentacije Yugoslavije Radmilo Armenulic
još jednom u mislima mota film koji će se odigrati sutra.Vidi Edberga na ' reternu' kako
grabi ka mrezi
...mrsti se.To mu se nikako ne svidja.
Za to vreme po njegovoj instrukciji zalivaju se već zaliveni tereni na Salati u Zagrebu.
-Nastavite sa vodom govori vrednim polivacima.
Sad već vidi Svedjanina kako rutinsi izvodi voleje 'pritiskajuci' mrezu.Ne želi to.
„Moram da ga usporim”, prolazi mu kroz glavu, „ jel' neće biti dobro u protivnom”,svestan da će
usporiti i servis svom prvom reketu Bobi Zivojinovicu ali...- nek pogadja linije, sali se sa prisutnima.
-Samo da ne bude bara, dovikuje...- koliko god može da primi sljaka, dovikuje radnicima.
Opipava teren ...gazi i vraca se po ko zna koji put u restoran preko puta na caj.
Ujutro je prvi na terenu...JOS VODE ...kao zedan uzviknu.
Mec pocinje i Stefan Edberg , prvi na ATP listi jurisa na 'nec'
ali pri svakom startu patika mu duboko ulazi u mekanu sljaku,
sporiji je nego inače i kasni.Prvi volej hvata metar dva dalje od optimalnog mesta , pa mora malo da podigne loptu...
Goran Prpic to koristi sa svojim ' passing shatom'.
Stefan nervozno otresa patiku od naslaga vlazne sljake...prilazi sudiji koji ne nalazi da teren ne regularan...
Situacija pomalo smesna ali lice Radmila Armenulica ozbiljno kao kod komicara Baster Kitona.
Ostalo je ozbiljno i posle pobede .
Već u mislima sa narednim protivnikom razmišlja o
podlozi .
novoj

Zabluda

Oni misle da se provodim i da mi je lepo.
A ja tuzan da tuzniji ne mogu biti.
Oni misle da sam u luksuzno smesten u oficijalnom hotelu teniskog turnira...
a ja u stracari sumnjivog , seoskog pansiona ..
Oni misle , kad se igra da se samo pobedjuje..
a ja upravo brisao suze cerci sa lica i stavljao
ledene obloge na povredjeno rame, posle još jednog nesrecnog poraza
i ne iskoriscene mec lopte.
Oni i ne sanjaju kako covek može biti sam i bespomocan na kraju sveta
u Australiji bez mogućnosti da se vrati kuci kad on to zazeli.
Utehu sam sebi potražio u flasi jeftinog vina
a ne u sampajcu kako su oni pretpostavljali.
I naravo , NISAM JE NASAO.


Teniska mama

Gledam jednu poznatu tenisku mamu sa strane...
Mamu Marine Hingins.
Sedi sama za stolom kafea , ogradjenog i zasticenog prostora samo za VIP.
Vise nego tuzna, sama , razocarana jer joj je cerka, sampionka eto zavrsila turnir u četvrt finalu
a prethodni gren slem nesrecno prokockala titulu u finalu.Deoba prvog mesta na istom takmicenju
u dublu joj ništa ne znaci?Sitnica je to za nju a i slava treba da se deli sa Anom Kurnikovom ...pih.
Sve je isplanirala unapred.I kad će roditi sampionku i u kom astroloskom znaku i
'sampionsko ' ime Navratilove da nosi
i masaze svoje bebe sa 6 meseci i specijalne treninge i 'podmladjivanje'...sve...sve..da stigne do trona
Sad kad je Martina krenula da silazi sa vrha, mama jednostavno to nije predvidela.
Nema plan.
Gledam drugu mamu kojoj je dete u samom svetskom vrhu i
ne deluje mi srećna...i nije. Nasmejala se i to kiselo pre 3 nedelje kažu.
Posmatram treću majku čije je dete otislo na koledz jer nije izdrzalo trku...
jer nije taj 'materijal'.
Smeje se...raduje se...prica...saslusa ...pomaze u svom domenu,druzi se...živi, ne glumi.
Da li bi i ona bila nesrecna kao prve dve
da je 'uspela'?
mislim se ja?

ali boks je baza svih saznanja)).

Struja

Me je nekakva prošla od glave kroz čitavo telo do stopala, kad sam primio taj udarac kroz ruke.
Niko nije primeti tezinu udarca jer kao sto rekoh lice mi je bilo zaklonjeno rukavicama pa ni sudija u ringu.

To me je obradovalo s obzirom da mi je već dva puta bilo brojano i sledeći 'nok daun'bi znacio i svrsetak meca,
prekid, ponizenje.
Već sam u cosku ne svojom voljom i primam seriju udaraca u telo i glavu.
Retko uzvracam jer se borim za vazduh i sve mi je teze.
-Boze umrecu, prođe mi kroz glavu...
Osecaj teske mucnine ...bespomocnosti i odumiranja funkcija me obuzima.
Nemam snage da se pomerim iz ugla mada svi okolo histericno vriste ispod ringa:
„ BEZI IZ COSKA, KRECI SE”!
Teske ruke su mi već pale na grudi i vidim njegovu pesnicu kako mi se priblizava.
Samo sam se opustio i spustio na dole u cucanj i opasnost je prošla za trenutak.
Veliki promasaj i huk iz publike a izgledalo je ko' 'penal' ili ‘zicer’ sto bi se reklo..
Misleci da je sve to slučajno , 'harabasa' se sprema za novi siroki krose sad sa levom rukom .
Namerno pustam desno rame na dole i otkrivam bradu jer me je zatekao u kontra gardu.
Cekam da krene.
Nudim mu se.
Mozak mi radi kao sat.
Na struju.
Sad sam mu još i zaoblio promasaj mojim pokretom u divnu elipsu okurazen predhodnom uspesnom ‘eskivazom’.
Svi su na nogama.
Čak i ja?
-Bezi! i dalje vriste ispod ringa ali sad ne tako panicno kao prvi put.
Tada se nešto promenilo.Poceo sam da 'radim' najpre desnom...poceo sam da uzvracam.
Nema vise kretnje u nazad. Stao sam i ni za 'jotu' nisam ustuknuo uz moje sve cesce desne direkte.
TAKO JE!
Dreknuo je Steva Paljic , jedan od trenera.
DESNI!
Sve je jasno ko' dan...taj divan oktobarski dan u Beogradu.
'Bacam' desni poslusno i vidim zaustavljenog pogocima i zbunjenog snagatora.
Oglasio se gong.
Kasno je ...

O , hvala, hvala..
Evo sad otkucam nešto sto mi je mnogo drago a desilo se nedavno, pre nekoliko dana. Dakle ili znaci)) da ponovim sve ama bas sve je ORIGINAL.Ko se seca price Bojkot , lakse je.


ne preradjen tekst

Posle price „ Bojkot”

4 godine kasnije.
„a šta će ovaj noz u vasoj torbi”?!
Rece sluzbenik na carini JAT ovog aerodruna Nikola Tesla U Beogradu.
Otkud noz..ma ne može biti…šta li mu to na skeneru lici na oruzije???
Misli mi se smenjuju ali I sumnjicavo pogledavam u carinika I njegovo ozbiljno I izbrijano lice
ne bi li otkrio grešku. I najzad neprijatna situacija polako izcezava pojavom
njegovog smeska I otvaranjem jednog poluzatvorenog opreznog oka..
Ma znao sam da nemam nikakav bodez ali sam zaboravio da Sole bivši
Bokser C.Zvezde radi tu na obezbedjenju .Sad ne samo da nije ‘ velteras ‘ iz
price već nije ni poluteskas sa stadiona gde sam ga poslednji put video.
Sad je ‘super teska’ u elegantnoj jatovoj uniformi

Eeeeeeeee! Imam nešto za tebe……Otvaram rucni prtljag…vadim knjigicu
I tražim stranicu gde se pojavljuje on a usput objašnjavam koliko mogu da sam nas susretI caskanje a derbi utakmici CZ Partizan pretvorio u pricicu a nju stavio u knjigu.
Sve bi to bilo prihvatljivo da se ne desava na granicnom prelazu, da drugi putnici
zbunjeno ne gledaju ‘dogadjaj’ a kolege nervozno cekaju rasplet.
„ šta napisa ”? Menja se Soletu grimasa na licu dok ne ispusta knjigu I cita nasu pricu.
Soskicu! Zove kolega ali avaj, ovaj I ne podize zakovan pogled carobnih redova
Knjige „ Nokaut sportske price”.
Onda pogleda sav ozaren I već pokazuje malo siri’ levi krose ‘totalno zaboravljajuci gde je , nešto prica I pokazuje
kolegama neverovatnu jutarnju novost.
Osvanuo je u prici!
Putnici u redu zacudo nisu nervozni I mirni su ko’ bubice?
Dal’ zbog noza koji još nije nađen
Dal’ zbog levog krosea,
Dal’ zbog nekog ‘kila rakije’ vise dobro upakonavog u plasticnoj flasi od Sprajta.
Ali tu prici nije kraj. Sole oce I posvetu I svoje tačno ime koje ja automatski zaboravljam iako sam vrsio pretragu sa novinarom I urednikom Sporskog Zurnala Duletom Vasiljevicem.
Dragomir…Dragoslav…Drag………E bas je drag ovaj nas Sole, trazi kontakt, oce još da prica………..smeje se neprestalno ali na ‘poso’ ne haje?
Sad I onaj Soletov kolega gubi strplenje I zove glasnije ali ne biva udostojen ni pogleda.
Sad Sole bojkotuje pravila.
Nije mnogo ovakvih jutara na rutinskoj kontroli beogradskog aeroduma Nikola Tesla.

odlomak

Pravog negovanog cveca imala je svako domaćinstvo i to je bilo nezvanicno takmicenje u ulici ko ima lepse cvecem uredjenije dvoriste .Zato tu lopta nije smela da padne, a da se trci i gazi preko toga nije smelo ni da se pomisli.
Mi nismo imali nešto bogatu bastu jer ni ogradu nismo imali sa dve strane ali smo jednom resili da je sredimo.
Sestre su nekako nabavile cvece i pocela je radna akcija riljanja, sitnjenja zemlje grabuljom i pazljivo zasadjivanja .Na kraju smo sve to dozirano zalili vodom, izmakli se na propisnu daljinu uzivajuci u pogledu.Naše su radove pratila deca iz susedstva ali i par njih iz drugih ulica diveci se se zajedno sa nama. Radovali smo se jutru i nadali napretku naše baste sa puno raznorodnih i raznobojnih cvetova. Zemlja je trebalo da primi novozasadjene biljke.
Kad smo se probudili imali smo šta i da vidimo.
Sva je basta bila razrovana a cvece je nestalo? Neko nas je pokrao.
Kakav uzas smo doziveli i neverovatno razocaranje .
-Pa zašto? - Ko je to mogao? -Dal’ je moguće?
Neverica.
Obilazili smo okolo, zavirivali u tudje avlije , raspitivali se ali ništa nismo saznali.
A kako je divna nasa bastica trebala da bude . Neko nam je oteo i ukrao ne samo cvece iz nje već i sve te raznobojne mirise koje sire nozdrve i zenice dok ih gledate unoseci spokojstvo u dusu veru da je svet lep.
Cupajuci njih iz vlazne zemlje iscupao je i deo slatke muke i truda kojim smo se ponosili dok smo prali od zemlje prljave sake.Ništa vise za nas nije bilo kao pre tog dogadjaja. Sumnja se uvukla u naše glave i potajno smo podozrivo pratili šta se prica okolo, posebno kod one dece koja su znali za naše radove.
Zar postoje takva ljudi… deca…?
Prezreo sam nepoznate lopove od tada i sve lopove uopste.
Bastu nikad nismo obnovili na taj način jer nam je ukradena i nada da nešto lepo sto sam stvoris može bezbedno ostati tvoje.