Poziv na ples

Danas je subota, dan za ples. Ja inače mnogo volim te latino plesove, salsu…. Volim kada se svi srede, kada se devojke doteraju, kada im se listovi na nogama zategnu zbog visokih potpetica. kada sve bljesti i sija u onim početnim, savrsenim trenucima, dok se one samo osmehuju, pre nego se oznoje od napora, pre nego sto cipele pocnu da zuljaju.
I onaj ritam volim sto me samo tako zahvati, onu magiju i snagu pokreta. Pa mi se čini da sam se već preselio na neku tropsku plazu, more da se peni preko belog peska, nebo kristalno jasno i toplo. Povetarac, carlija, a oko mene polu gole mulatkinje njisu bokovima i samo se meni osmehuju. Dan tmuran, a ja mislim samo o Kubi i plesu i u mojoj glavi sija sunce dok mastam. I naravno, svake nedelje, dva sata na ples. A na plesu sam se uvek izvrsno zabavljao, tamo sam upoznao i svoju ženu, sada majku našeg tek rođenog sina.

Kažu da roditelji sve pretrpe i žrtvuju zbog dece, ali meni je veoma teško palo to što tako nisam isao na ples, i to već mesecima. Od kada je pocela ta trudnoća nisam isao. Subotom predvece bi onda samo geldao televiziju iz glupe solidarnnosti sa zenom koja vise nije mogla da se kreće mnogo nego se samo gojila i stomak joj samo rastao, i nismo mogli da u zivot, u drustvo. A kao, hteli bismo zajedno da idemo, a i ona je bila fanatik plesa.tako,

Mesecima sam zato cekao taj porodjaj, tu finalizaciju, ne samo rođenje deteta nego i kraj uzdržavanja od plesa. Sve mi je drugo brzo prošlo kroz glavu, i bolnica i prvi plac tog nedovrsenog, bednog i slabog bica koje će jednom postati covek. Njega, nosliaca mojih i njenih gena. I plasila me je uz sve to i gadila mi se sva ta misterija oko rođenja, ta krv, veliki ulosci za prikupljanje krvi kod porodilja. Kako se sve to priblizvalo, sve vise sam se trudio sam se da budem po strani, da se odmaknem od tog vlaznog, sluzavog i krvavog dogadjaja, da se barem u mislim odselim na moju tropsku plazu….

Sada, sada kada je sve prošlo, sada moram da cekam da mis e žena oporavi. A ona nikako da se oporavi, a mali place. Ne, on, ili ono urla. Taj zavezljaj mekog, ruzicstog, zivog, vristeceg mesa samo cmizdri i već me nervira, a tek sam mu nedelju dana otac. Ponekad imam osecaj kada tako zaurla da buh ga trenutno bacio kroz prozor i zaboravio ga zauvek i odustao od roditeljstva. Ali, na kraju krajeva, mislim, prepustisu to ženi, mislim da ona treba da se brine o bebi, za to su žene stvorene, a ja bih se tako rado zauvek okrenuo tropima i plesu i dražima Kube. Mastam kako dajem otkaz, kako odlazim i zauvek ostajem tamo u zemljama vecnog proleca. Taman se unesem, a onda me nešto kao dreka stvorenja koga zivog deru vraca u oblacnu stvarnost punu obaveza i ja moram nešto da dodam, napunim, operem, uradim. Uvek sam sebe video kao sanjara, kao biće emocija, estetike i maste, i porazava me pomisao u šta sam se upleo, da me moje visoko obrazovanje nije spasilo od toga da na kraju bavim zlatno zutom bebljom kakom. Kao da je to ono sto je zivot, a ne strast i ritam o kome sma toliko sanjao. Sada, posle vise od dve godine od kako smo u vezi, mogu da kažem da moja žena i nije neko biće strasti kao sto mi se učinilo one davne veceri kada sam je ugledao na plesu kako zabacuje svojom dugackom kosom koju je posle skratila. Tako da sam se i u nju razocarao, i u takvom stanju jedan dobar ples bi mi mnogo znacio, prosto bi me podigao iz mrtvih. Pitao sam je danas, kada ćemo na ples, napomenuo da bi i veceras mogli da idemo, ali ona je cutala zabavljena dojenjem i izgledalo je da bas uziva u toj tako zivotinjskoj ulozi.

A ja sam osecao da napetost u meni raste, da moram na ples, da želim da posle ko zna koliko vremena dodirnem ta pokretna tela, da vidim osmehe devojaka koje trze partnera i koje su spremne da dajau sve od sebe, da barem izgledaju spolja kao Kraljice Kariba, ako to iznutra već nisu, koje se trude ako i vode neke sasvim obične zivote. Kada se podoj zavrsio pridjoh i dolucno rekoh:

- Da znaš, danas je subota i mogli bismo na ples.
- A beba, pogleda me ona u neverici?
- Pa beba se budi na svaka tri sata, mi možemo da odemo kolima, budemo tamo sat, sat i po, i da se vratimo. On neće ništa ni primetiti.
- A ako se nešto desi?
- Unajmicemo nekoga za ta tri sata između dva podoja…


Ona je cutala, gledala me je otvorenih ociju, osecao sam da se bori sa samom sobom. Znao sam da ne želi da zaostane zamnom, da želi da uhvati korak sa tim drugim ženama koje nisu trudne i koje ne doje, koje su mesecima sjale kao zvezde na podijumu za igru.
A i moja ideja je naravno bila dobra i ostvarljiva kao i mnoge druge moje ideje. Bebu je ionako bila u svojoj sobi kako preporucjuju sve knjige. Kažu da bebe koje se nose manje placu, ali da bebe koje se odmah stave u zasebnu sobu imaju bolje sanse da postanu nezavisne i smosvesne licnosti sto je u nasoj kompetitivnoj kulturi neophodno. A imali smo i babyfon, mali predajnik prkeo koga smo mogli da čujemo (kao da smo to želeli da čujemo) bebin plac.

- Ko zna ko će nam doći u kucu…
- Ja sam već pitao Sergeja, on mi je preporucio osobu koju dobro poznaje i koja je pouzdana
- Ali ona ne poznaje nasu bebu
- Sve su beeb iste kad su male, ona zna vise bebama nego mi posle mesec dana, ona je iskusna..

Gledao sam je kako se lomi pred mojim superiornim predlozima. Uzivao sam u nacinu kako vodim taj dialog. Pitao sam se kako jedna fakuletski obrazovana žena ne shvata da mi ne možemo da budemo taoci sopstvenog deteta, da to jednostavno ne možemo da dopustimo….

- Slaba sam, prošlo je tek mesec dana od porodjaja..
- Trebaš malo da se potrudis, znaš da je tvoja drugarica Ines sa bebom od tri nedelje isla na odmor, na Crveno more, dakle u Afriku i da nije bilo nikakvih problema…

Cutala je, znao sam da ne može da izdrzi da je neko u nečemu bio ispred nje. Znao sam da sam na dobrom putu, znao sam da sam pravi manipulator, osecao se tako sigurnim u sebe. I kada sam već mislio da sam pobedio pocela je sa tipicno zenskim optuzbama:

- Tebe ne zanimamo beba i ja, ti zapravo hoćeš na ples, hoceh da pleses sa drugim zenam i da ih dodirujes.
- A ja, ja sam deformisana, deformisana od porodjaja, akako ću da se pojavim tamo. Ja, ja neću moći da plesem.
- Ne, ti si lepa, ti si najlepsa od njih,,,

Opet je zacutala. Pokusao sam da joj se dodvoravam. Gledala je svoja natecena stopala, svoje debele noge, svoje grudi, tako uvecane od dojenja, nije to vise bila ona poletna žena koja je tako divlje zabacivala kosom dok je plesala na zvuke „
”Sin tu amor„ ili ”Oro salsero„. Ona se dakle bila pretvorila u majku. Muskarac kao sto sam ja, inteligentan i razuman, mora da ima oko sebe vise potcnjenih mu žena. Polako mi se u glavi formirala slika potencijalne ljubavnice, bilo koje od divljih, zamamnih žena sa plesa, možda neka istinska latin woman. I kako toliko meseci nisam prisustvovao tim vatrenim seansama ritma, u mojoj glavi je privlacnost plesa rasla, mogućnost da dodirnem ta ramena, te zenske vratove, da ih vidim kako se pokresu bese sve osesivnija, sve nesnosnija u mojoj glavi. Nisam mogao da odustanem:

- Mislim da moramo veceras na ples, rekoh, ja jedva cekam, patim već mesecima zbog toga što ne idemo. I ti, ti vise nisi noseca…
- Ona se zagrcnu. Pa nisam krava. Govoris o meni kao o zivotinji, nisam krava.

Iz njenog grla izvi se neki jauk, nešto kao plac. Poceh odmah da je tesim:

- Ma srce, mi to možemo, mi to možemo zajedno. Kako smo ranije isli na ples. Glupo je da idemo odvojeno, bolje da smo zauvek zajedno.

Lagao sam. Žene vole laži. Svi vole laži, ne samo žene. Znao sam da će ideja da ću jednom otici sam probuditi u njoj ljubomoru. A ako i ne probudi, resi će mi ”idi sam„ i ja ću otici sam sto je još bolje i veselije. Ta opcija mi se svidela, moguće da Je ovo uvod u moje samostalne odlaske na ples, nove kontakte i poznanstva, networking sa zanimljivim mladim ljudima koji takođe vole ples. Ideja o tome rasla je u mojoj glavi. Otisao na ples sam ili sa njom, u oba ishoda ove situacije pobedjujem, odlucio sam se zato na još jedan napad

- MI ne možemo da dozvolimo da se zbog bebe lisimo drustvenog zivota, izlasaka, kontakta, svega…. Pomisli smao na svoju karijeru…

Cutala je. Osecao sam da sam blizu mete, blizu cilja. I ona naravno razmišlja o svojoj buiducnosti

- Dobro, rekla je, ubedio si me, probacu

”