KAKO SU IZMRLI DINOSAURUSI

Meksiko 2010 godine. Juli, najtopliji mesec u godini, vlaznost vazduha 85 , temperature 28 cekizijusovih. Grad: Playa del Carmen. Hotel: 1000 I jedna noć.Poruka neprocitanih: 22. Erkondisn radi ceo dan: temperatura u sobi 24 celzijusovih. Za veceru sam pojeo porciju nacosa I enchalade sa govedjim mesom.. Muka mi je iako sam popio dve tablete „gravola” I jednu tabletu C vitamina. Sve to zalio sam sa dve flase piva „Sole” I još vise mi je muka.

Kad se setim dorucka, mleveni crni pasulj sa kobasicom I kajganom , poželim da odem u Wc I da se ispovracam. Možda sam zakacio neki virus? Možda sam popio vodu gde je plivala muva? Ma šta je to sa mnom? Odrastao sam sa svim ovim stvarima, ispadne mi namazana kriska hleba u prasinu, samo malo oduvam I ništa, A vidi me sada? Ko neka pickica.

Razmazio me Zapad, luksuz, dezinfekcija, čistoća, Sterilitet. Sve besprekorno cisto, ljudi, WC-I, hrana, ulice, samo poprskas sa „ lysol-om ” I sve cisto. U šta sam se ja to pretvorio?

Muka mi je. Usamljen sam, sa ovim laptopom I blackberry-jem licim na pacenika. Sklopicu ugovor sa meksickom kompanijom, dobicemo jeftinu radnu snagu, sve kako treba. Dobicu povisicu, možda I unapredjenje, otplaticu kucu, kupicu skuplju, veću.
Žena će biti srećna, platicu deci fakultet. Sve kako treba.

Vladimir je nervozno zapisivao utiske u svoj dnevnik.

Izasao je na terasu da zapali cigaretu, okamenjena iguana je stjala ispod terase. Velika poput nekog dinosaurusa, mislio je on. Odgegala se uplasena dolaskom rakuna koji je bezobrazno zavukao glavu u kantu sa smecom, ne mareci ni za koga, pa ni za Vladimira.

Vlaga se kondezovala po njegovom licu, dok su marijaci na ulici marljivo zardjivali svoje dolare, kao I konobari koji su trckarali neprestano. Turisti su u gomilama plivali petom avenijom, trazeci jeftine suvenire. Skljocali su svojim fotoaparatima poput zvezda , osuncani I crveni., siti I nadmocni.

Prenu ga krik mene ptice. Ugasi cigaretu I idje u sobu po još jedno pivo. Na blekberiju dobi poruku, sutra je važan sastanak, dobi uputsva I plan.

Vladimire, tsa si ti u ovom trenutku? Pomisli on. Seti se fakultetskih dana, vizije o boljem svetu. Misije, koju on kao skolovan I pametan covek iam da izvrsi u cilju bolje I lepse vizije buducnosti. A onda je dosao rat, iznenada I pout loše godine zatro sve useve, pobio gradom sve lepe misli I odeno poput bujice njega I snove daleko.

Imam 42 godine, I znojim se kao što se nikad nisam znojio. Tu sam u ...enom Meksiku, I cekam directive koje će odluciti o sudbini hiljade ljudi.

Marijaci su pevali neku romanticnu pesmu, on se seti konobarice I zanosnog hoda kojim ga je plenila već nekoliko dana. Ponovo izadje na terasu, mucnina se pritajila. Nagnu hladno pivo I oseti olaksanje.

Na TV-u je odgledao pre par sati emisju o dinosaurusima, I bas u tom momentu ugleda gomilu mrava kako izvire iz rupe gvozdene ograde terase. Veliki smedji mravi. Pribliz se I ugleda insekte kako nose nešto sto je licilo na jajasca. Kolona se uputila niz gvozdenu ogradu, pa niz zid. Nasli su put do bele plasticne lezaljke. Spretno su svoj teret gurali u pukotine zglobova, uvlaceci jajasca,

Vladimir ponovo oseti mucninu I za tren se pomisli:

„ Pa ja sam dinosaurus”

I potrca nazad u sobu, ciljajuci Wc da se ispovraca.

Marijaci su I dalje svirali a mesec se jedva nazirao kroz vlaznu julsku noć.