Forums : Književnost

Comment
~ Odlomci iz knjiga..
No-1
2010-07-11 10:31 PM
Vidim da nema slične teme, volim da čitam i neke od odlomaka.
Ako imate šta slično, podelimo to ovde.Hvala:)

~Gubiti~
„Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze, i dok god možemo na preostalom meriti veličinu izgubljenog teško nam je, ali kada jednom izgubimo sve onda osetimo lakoću za koju nemamo imena, jer to je lakoća prevelikog bola. Lagan sam, lagan da poletim! Sve izgubljeno je u mojoj svesti, samo bez težine i gorkosti zemaljskih stvari; ja imam opet sve što izgubih, preobraženo i ulepšano - u sećanju. I još: ja imam veliku slobodu onog koji ništa nema i mir onog koji je prežalio i konačno se rastao.”
I.A

~ deca ~
Mali ljudi, koje mi zovemo 'deca', imaju svoje velike bolove i druge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost.
I.A

~sputnik Ljubav~
Zašto svi moraju da budu ovoliko usamljeni? Zašto je neophodno biti ovoliko usamljen? Kad je toliko ljudi na ovom svetu, i kada svako želi nešto što ima u onom drugom, zašto i pored toga moramo biti toliko daleko jedni od drugih? Zar se ova planeta okreće hraneći se ljudskom usamljenošcu..?

Zažmurio sam i oslušnuo, i mislio o Sputnikovim potomcima koji preleću nebom, sa silom Zemljine teže kao jedinom sponom sa maticom. Kao usamljene metalne hrpe, slučajno se sretnu u mrklom mraku prostranog svemira, mimoiđu se i zauvek rastanu. Bez ijedne jedine reči koju bi razmenili, bez ikakvih obećanja koja bi ih obavezivala.
Haruki Murakami.

„Šta ja radim na ovom svetu, pomislio je Ka. Kako su bedne ove pahulje kad ih se pogleda ovako izdaleka; kako je jadan moj život. Čovek živi, pa propada, pa nestane. Pomislio je kako jedan deo njega već ne postoji. Ali - jedan je postojao. Voleo je samog sebe; putanju kojom, poput pahulje, pada njegov život, promatrao je s ljubavlju i tugom. Njegov je otac imao jednu kolonjsku vodicu koju je koristio nakon brijanja; tog se setio. I još se - u tome mirisu - setio hladnih nogu svoje majke koje su vukle papuče po kuhinji dok bi pripremala doručak, pa jedne četke za kosu, ružičastog slatkog sirupa koji su mu davali kad bi se noću probudio gušeći se od kašlja, kašike u svojim ustima, svih malih stvari od kojih se sastoji život, njihova savršena jedinstva, pahuljice...”
Orhan Pamuk

„ Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se
može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moc nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije ništa, video sam lepe muskarce i lepe žene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca.
Bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog
kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.

Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja
osecanja, ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi...”
Herman Hese.

„Laugh at the night, at the day, at the moon, laugh at the twistedstreets of the island, laugh at this clumsyboy who loves you, but when I openmy eyes and close them, when my steps go, when my steps return, deny me bread, air,light, spring, but never your laughter for I would die.”
P.Neruda

Sedim u ovom tuznom gradicu, i umesto da smišljam prestojeci korak, živim pod uticajem proslih osecanja, pod uticajem svezih uspomena, pod uticajem svega onog vihora koji me je onda uvukao bio u onaj kovitlac da me posle opet izbaci. Ponekad mi se čini da se još uvek okrecem u tome vihoru, i da će svakog trenutka opet naleteti ona bura, zahvatiti i mene svojim krilom, i da ću opet ispasti iz reda i osecanja mere, i vrteti se, vrteti , vrteti...
Uostalom ja ću se možda nekako i zaustaviti da se vrtim, ako polozim sebi, koliko je to mogućno, tačan racun o svemu što se dogodilo za ovo mesec dana. I cudim se sam sebi: bas kao da se bojim da ozbiljnom knjigom ili kakvim bilo ozbiljnim poslom razrusim mutni zanos nedavne proslosti. Bas kao da su mi vrlo dragi, onaj ruzni san, i sve uspomene sto su posle njega ostale,pa se bojim i da ih dotaknem necim novim, da se ne bi razleteli kao dim! Da li mi je sve to odista dragoceno? Da, razume se da mi je dragoceno, i možda ću se i posle cetrdeset godina tuge secati...
Dostojevski- Kockar

„Samo ljudi sposobni da silno vole mogu osecati i silnu bol, ali ta ista potreba ljubavi sluzi im kao lek protiv bola i isceljuje ih. Zbog toga je dusevna priroda covekova jača od fizicke prirode. Bol nikad ne ubija.”
Tolstoj- Detinjstvo, decastvo, mladost.

pozzz

lingvist
2010-07-13 11:38 AM

S obzirom da volim da čitam, i to mnogo, ne sjecam se gde sam ovo procitala - i naravno zapisala:

Nikada ne prekidaj voleti,
Nikada ne prekidaj verovatiNikada ne prekidaj svoje snove, i nastavi ih sanjati. Ne dozvoli nikada i nikome da ti ukradu tvoje snove.Živi sa tvojim snovima!
lingvist
2010-07-13 11:50 AM
„Trpeti - to čak nije delo jednog coveka: to je dobro za jednog roba za koga smrt ima vise prednosti nego zivot, i sto je na suprot nepravdi i lošim tretmanima bez odbrane za njega lično, kao i za one koje voli. U suprotnom, zakon je napravljen putem slabih, i preko vecine” Iz knjige „”Georgias„ od Platona.”
lingvist
2010-07-13 11:57 AM


„Za mene nije materijalno dobro koje se cuva u kuci kao kakav predmet, već dusvno zadovoljstvo. Ne znam da objasnim to što pojedinci, iako poseduju materijalne vrednosti nastavljaju da žive u riziku i naporu da uvecaju svoje bogatstvo. Ja,iako na izgled siromasan, imam toliko posjeda da im ne vidim kraja: spavam,jedem,čitam,slusam muziku,želim i živim za ljubav makar i u pozne godine. Imam utisak da mi cijeli svet pripada i da mi na tome taj isti svet zavidi. To je moje pravo bogatstvo” (Sokrat u istoj knjizi)
No-1
2010-07-13 12:40 PM
„Verujem da svaki čovek, dok čita roman u glavi stvara vlastiti film,
likovima daje lice, izgrađuje prizore, čuje glasove i oseti miris. I
upravo zato kada gledaš neki film snimljen prema romanu koji ti se
svideo, uvek izađeš iz kina kao prevaren, uvek kažeš -KNJIGA JE
BOLJA OD FILMA- ”

ZAHIR , PAULO COELHO
lingvist
2010-07-13 03:52 PM

„A onda su nasi glavari na miran način,sisto moleci, tražili od ote carske i madjarske vlade bar onoliko prava koliko se jednom prosjaku udeliti može: da sami sobom sudimo, da naše presude na svome jeziku osudjenome procitamo, da u one krvave poreske knjige našim srpskim slovima zabelezimo: kad smo šta od našeg znoja caru i ugarskoj vladi predali;, tražili su srpskoga vojvodu, da on na srpskom jeziku prebroji, koliko je srpskih sinova za celokupnost Austro-ugarske Monarhije,poginulo, koliko je ranjeno, da na srpskom jeziku u onu debelu knjigu naše istorije savesno pribelezi:koliko sela,koliko je domova srpskih u plamenu gorelo da osvetli groznu slavu madjarskih i nemackih tirana!”
(Djura Jaksic, Pripovetke)

Primedba tekstopisca:I sve isto, i dokle sve...?! Srpska istporija se ponavlja svakih 50 godina...
No-1
2010-07-14 02:12 AM
J.Steinbeck.
u „Slatkom četvrtaku” ovako veli ! „Gde počinje nezadovoljstvo? Čoveku je toplo, ali dršće. Nahranio se, a ipak ga muči glad...

pozz”
No-1
2010-07-14 07:06 PM
Da stigneš onamo,
Da stigneš gde si, odeš ondande gde nisi,
Moraš ići putem gde nema zanosa.
Da stigneš do onoga što ne znaš
Moraš ići putem koji je put neznanja,
Da poseduješ ono što ne poseduješ
Moraš ići putem lišenja poseda,
Da dopreš do onoga što nisi
Moraš proći putem na kom nisi.
A ono što znaš jedino je što znaš
I ono što je tvoje ono je što nije tvoje
I gde jesi jeste gde nisi.

Tomas Sternz Eliot, odlomak iz četiri kvarteta, Ist Kouker...
lingvist
2010-07-14 09:19 PM
Postovani NO-1, dugo godina Vas pratim na ovim stranicama. Dugo i nisam bila na istim zbog odredjenih stvari koje su Vam poznate. Znamo se, ali postujem Vasu diskreciju i pseudonim NO-1.Međutim, vreme leci rane, a covek je veliki onoliko koliko može da oprasta. To sam JA...

Ako Vam je ovo „pozz” za mene lično, hvala Vam od srca. Sa prijateljima put nikada nije dug.

Uz pozdrav: Zivot nam vraca samo ono sto drugima dajemo!!!
Pozdrav Vasoj porodici.

Ako imate potrebu slobodno me kontaktirajte.
lingvist
2010-07-15 03:11 AM

„Ako postoje dvije vrste politicke govorljivosti, jedna od njih je laskanje i opasna je stvar. Druga,jedina i lepa, je ona koja radi na poboljsanju gradjanskih dusa i koja se trudi da uvek kaže istinu odgovaralo to slusaocima - ili ne ?
Harmonija i red u dusi zove se disciplina i zakon sto ih imaju dobri gradjani i čestiti ljudi. I to je to što konstituise pravdu i dobrotu”

„Georgias” Platon
lingvist
2010-07-15 03:22 AM


...„ Svaki od nas prepoznace u sebi bratoljublje i pravu ljubav tek onda kada vidi sebe gde place zbog poraza brata i gde se iskreno veseli njegovim uspesima i blagodatnim darovima.

Ko u razgovoru s drugim ljudima uporno nastoji da nametne svoje mišljenje, makar ono i bilo tačno, neka shvati da boluje od bolesti djavola. Ako to čini sa sebi ravnima,možda ga još može izleciti kazna starijih: no ako se tako ponasa i pred starijim i pametnijim od sebe,onda tu bolest ljudi ne mogu izleciti...”

(Lestvica, Pouka IV)

Primedba: Nema ljepse i sladje strasti od intelektualne gladi,prihvatih ovo vrlo ozbiljno i ne kajem se.
lingvist
2010-07-15 05:46 AM


„Ne može proslost k'o lice da se umiva,
Zato pokusavam sprečiti greh,
Moral je misao, a zivot ono sto biva,
Hoće li zaborav vratiti smeh ?

Jovan N.Bundalo: Pogled”
lingvist
2010-07-15 10:15 AM


„Vasi politicari, a vecina ih nikada ništa nije učinila za vasu zemlju, ne vole one koji imaju zasluga za vasu otadzbinu.Boje ih se jer su im oni živi prekor.Zbog toga nastoje da ih istisnu iz sveta,i iz vojske i sa funkcionerskih polozaja. Kada im se ukaze prilika,pokusavaju čak da ih srozaju u ocima javnosti. Opasna je to igra,jer će jednog dana vas narod povesti sve te partijske politicare i vratiti one koji su se dokazali...”

Cujte,Srbi! Cuvajte se sebe.

Zar nam ovo i danas nije isto ?
Minodora
(kustos)
2010-07-15 01:36 PM
Разум и политика ријетко иду истим путем.
Можда драматично обликовање свјетске историје
настаје - из пропуштених могућности...

/аутор- заборављен/
Minodora
(kustos)
2010-07-15 01:43 PM
У емоционалном смислу смо врло примитивни.
Испуњени смо великим страстима, дубоким радостима,
великим тугама, а нијесмо научили
како да их прикријемо цивилизованом политуром...

/аутор-заборављен/
No-1
2010-07-15 07:44 PM
Pomislih,ko mi MAZNUO temu,koju bih godinama citao,pisao...KAD ONO HVALA:)
******
Za nasu stranu je totalna ignorancija naših politichara, istorichara, ... Mnogi to nisu imali prilike chitati, ukljuchujuchi i mene..

Lepo pozdravche.zurim:)
Minodora
(kustos)
2010-07-16 07:52 AM
Ljudsko biće je čudno. Ono toleriše samo ono što uspe da ukroti, uključujuci i sebi slične. Njemu treba da sve bude uređeno, propisano, razvrstano, razumno obrazloženo. Iskreno da ti kažem, čovek ne može da se obuzda. Prepušten samom sebi, on čini najgora dela. Iza toga se krije povelika doza oholosti. Čovek misli da je centar sveta, ali svet je tako ogroman, a on tako mali, i prvi se sasvim lepo obrće bez ovog drugog. Zaključak je bolan, pa čovek svoju frustraciju rešava tako što pod svoju vlast stavlja sve što ga okružuje.

-Žan Pjer Dejvids
lingvist
2010-07-16 01:03 PM


Mnogo je knjiga iz kojih bih vam mogla citirati odlomke,jer sam zaljubljenik dobre literature. Međutim,ako niste procitali „Lov na ljude” od M.Djilasa, toplo vam to predlazem.Mnogo toga nisam znala iz doba Informbiroa... S pravom,danas, kažem: „Bila sam u zabludi, i ne samo ja...”

pozz
No-1
2010-07-16 08:45 PM
„Niko ne može da poseduje nikoga. Jer, šta vredi verno telo kad je duh samom svojom prirodom neveran?”

„Svi mi tražimo nekog ljupkog da mu budemo neverni.”

„Ovde je najzad bio neko koga nije mogla da kazni svojim neverstvima - nepodnošljiva, ali divna novina.”

„Polna ljubomora je najčudnija zverka i u stanju je da se svuda nastani, čak i u sećanju.”

~ Lorens Darel „Aleksandrijski kvartet”


Ko se ničemu ne nada,nikada neće biti razocaran..:)

„Ali bol... čini mi se da to nije dovoljan razlog da se ne prigrli život. Biti mrtav sasvim je bezbolno. Bol, kao i vrijeme, dolazi bez obzira na sve. Pitanje je samo, kakve veličanstvene trenutke, uz bol možeš dobiti od života? ”

Lois McMaster Buyold *Barrayar*

ko se ničemu ne nada,nikada neće biti razocaran..:)

„Da imam foto aparat”, rekao sam, „slikao bih te svakoga dana. Tako bih zapamtio kako si izgledala svakoga dana svoga zivota.”
„Izgledam isto.”
„Ne, ne izgledaš. Sve vreme se menjaš. Svakog dana pomalo. Da mogu, sacuvao bih sve to.”
„Ako si toliko pametan, kako sam se danas promenila?”
„Postala si malo srećnija i takode, malo tuznija.”
„Kako znaš?”
„Razmisli malo. Nije to tako kod svakoga, znaš. Neki ljudi, kao na primer tvoja sestra, postaju samo srećniji i srećniji svakoga dana. A neki ljudi, kao Bejla Aš, postaju samo tuzniji i tuzniji. A neki ljudi, kao ti, postaju oboje.”
„A šta je sa tobom? Da li si ti najsrecniji i najtuzniji sada nego što si ikada bio?”
„Naravno da jesam.”
„Zašto?”
„Jer me ništa ne čini srećnijim i ništa me ne čini tuznijim više nego ti.”

Minodora,kisich:)

For lingvistu...kako da Vas kontaktiram..?

Lepo pozdravche;)


No-1
2010-07-16 09:36 PM
Завет Мајке Српкиње!

- „Сине, послушај шта ћу да ти кажем, али нека ти Богом просто било ако ме не послушаш ово што ти кажем. У рату, туђе не узимај. Женску не дирај! И једно и друго упропастиће те ако прекршиш! Послушај ме, једино то те молим и тражим од тебе!”

- Једна мајка рекла је своме је-диницу: „Само буди јунак, сине, јер јунаке не бије олово. Њих срећа прати. Ништа се не брини, роде мој! Ти ћеш се вратити, па ћеш се радостан хвалити по селу, како си био у рату као и твој отац”.

- Растанак оцеми и мужем је био врло дирљив. Кад је жена приметила у очима свога мужа сузе, рекла му је: „Немој жалити! Не брини се за нас.

Ми ћемо се бринути и за нас и за децу и за вас.

Паднете ли, синови ће вас осветити, а вратите ли се живи и здрави, ми ћемо се поносити, а ослобођена браћа ће вас благосиљати. Збогом!”
c/p
No-1
2010-07-16 11:10 PM
Dobro Ti jutro Serbijo!

Johan Volfgang Gete „Jadi mladog Vertera”

„Bilo šta da me nekad snadje, neću smeti reći da nisam uživao radosti života!”

Read more...

„Sve u svetu svodi se na jednu ludu juriju, i ako čovek za volju drugih, a ne po svojoj strasti, po svojoj potrebi, kuluči za novac ili za čast - on je budala u svakom slučaju!”

„Ako ljubav, radost, toplotu i slast ja sam sobom ne nosim - neće mi ih ni drugi dati. A ja, sa srcem punim blaženstva, neću drugoga usrećiti ako on stoji predamnom hladan i bez snage.”

„Videću je!” kličem u zoru kada se probudim... i onda za čitav dan nemam nikakvu drugu želju! Sve, ali sve, tone u to jedno očekivanje. „

”Da deca ne znaju zašto neku stvar hoće - u tome se slažu svi visokoučeni majstori; ali da i odrasli posrću na ovoj zemlji kao deca, da kao deca ne znaju od kuda dolaze i kuda idu, da kao deca rade bez pravih svrha, da njih - kao i decu - rukovode s pomoću biskvita, kolača i brezove šibe, to niko ne voli da veruje, a ja bih rekao da se to prosto rukama može opipati!„

pozzz
”
No-1
2010-07-17 12:33 AM
:)
Opet ja,
Samo pitam..?

Ko je ona?
O njoj svi pričaju,
Ona je glavni trač...
Zbog nje se smeJemo,
Zbog nje plačemo.
Misli da je najbolja
I najpopularnija...
A uistinu i jest!
Omiljena je u društvu,
Ali svi ju ponekad mrze.
Ona je jedina,
I neponovljiva.
Njene kopije nema...
Ona je...
***Ljubav***

?
Vama za good morning,meni za laku noć!
No-1
2010-07-17 08:27 AM
Idem,idem da pronadjem..?
Put u unutrasnjost sebe...MA NE,IDEM NA BAZEN:)

Prostranstvo postoji u nama i van nas. Zasivaju se jedno na drugo da mi to i ne znamo. Tanka je granica, nevidljiv rub između zivota i zivotarenja, samo je jedan koncic tacka između živeti i biti...

Put u unutrasnjeg sebe ponekad nijedno prostranstvo ne može izdrzati. Malo mi je... neba, zemlje, vode, vazduha. Malo mi je zelja, prica, rechi, glasova...

A onda se najednom sve to moje malo sklupca u cvor i sumanuto zakotrlja u duboku tamu. Svaki novi dan na nju će posut zrnce izgubljene prasine koja ne treba nikom. Onaj jedini koncic, postao je cvor; prosiven u tisinu bivšeG mene...

:)

lingvist
2010-07-17 12:30 PM


Zurlao rat Evropom,¨Potekao od Germana,
Prekide se na Balkanu,
Jednog lijepog majskog dana.

Potoci mi oru dusu,
Zizak u kandilu stalno tinja,
Obasjava sve ikone,
Pravoslavlje i Srbina.

S r e c a

Nisam medjas da stojim na grnici,
Slusajte ljudi ovo atomsko vrijeme,
Živite u slozi,volite se,
neka pjesma bude dah svih pokoljenja.

Ovdje na ovom svijetu pitam se evo,
Je li moj zivot raj, nada mojih nadanja,
Ne plasim se nuklearne sile,
Niti gejzira,
Prošlo je vrijeme aga i vezira.

Volim zivot,
Volim radosnice suze liti,
Prijatelju pjevaj,
Ja ću s tobom biti,
S tobom radost i tugu dijeliti.

Miladin M.Baskovic: Sve je to zivot

Mom sinu G.

Dal, se sjecas lijepog grada,
Platana, aleja,
gdje sjediste često zagrljeni,
Opijeni cvrkutom ptica,
I beharom kestenja.

Sjecas li se procvjetalih tulipana,
I crvenih ruza,
Sto blistase u duginim bojama,
Ispod Igmana.

To bijase rodni grad,
Gdje odrastoste srećni,
I sanjaste lijepe snove,
O ljubavi i radosti.

Od danas,
Ne sjecaj se,
Vjeruj rijecima sve vise,
Nema našeg grada,
Platana,Igmana,Bjelasnice,
Kakvih se sjecaju generacije vase.

Izblijedise snovi,
Iz dana vase mladosti.

MEA PARVITAS.
No-1
2010-07-18 10:39 AM
hm...?

Od danas,
Ne sjecaj se,
Vjeruj rijecima sve vise,
Nema našeg grada,
Platana,Igmana,Bjelasnice,
Kakvih se sjecaju generacije vase.
**********************************
Ovo je istina,ubice me:(

Lingvist,hvala za oFo:)

Pozdravche;)
No-1
2010-07-18 11:17 AM
Da se vinem u zavichaj svoj.

Ulazis u pesmu kao u vrt

Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci,pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noćiu noc tako sa morem
snagu premeravas,umirujes ga
rečima i u poslusnu pticu pretvaras.

Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

Dok sam te imao

jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noćiu planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao.

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti možeš
niti preskociti dan.

Kao što ne možeš
tudji san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim.

Recimo da je otišla iz grada
u nepredvidivu večer
i da su joj zameli puti.

Recimo da su boje kojima sam
je slikao bile nestalne
i da su izčilile sa kože.

Recimo da je odlučila da je
ne prepoznaju moje žene,
da ima srce nevidivo.
Samo da nije mrtva,
samo da diše.

Tačka na kraju priče mala je
kao srce.

Stavljena je lakim potezom,
ali još pulsira,
još se otima svetlu.

Pero Zubac...

lingvist
2010-07-18 12:07 PM


Evo moje pjesme u drugacijoj obradi. Neka ne bude samo moja,neka moju pjesmusa uzivanjem čitaju i drugi,
Teško je voljeti ocima srca,kao sto ja voljeh,teško je pisati direktno iz srca... Evo, emocije naviru,grlo se steže a niz moje blijedo lice potekose i suze. Eh, grade moj - nikada ne zaboravljeni!
No-1 hvala na strpljenju i citanju, a ja cekam odgovor od tamo...

SJEĆAŠ LI SE ONOG GRADA
(sinu G.)

Sjećaš li se lijepog grada,
i aleja i platana
sjedilismo zagrljeni.
Sjećaš li se onih dana
gdje nas budi cvrkut ptica,
i behara i kestenja,
sjećaš li se ljubičiica.

Sjećas li se rascvjetalih tulipana,
karamfila i mirisnih jorgovana
što blistaše puni rose.
Onih dana, kraj Igmana.

Sjećaš li se rodnog grada,
gdje si rasto u mladosti
sjećaš li onih snova, onih nada.
O ljubavi i radosti.

Nema više onog grada,
ni platana, ni Igmana,
ni Benbašče.
Nekad bilo, pa nikada.
Možda nekad na dnu mašte,
kada moje vrijeme mine
sjetićeš se, dragi sine.

Mea parvitas
No-1
2010-07-18 12:45 PM
;)

TudJina pre 20 Godina, 5 Meseci
Daleko sad od svog rodnog kraja
po asvaltu lutam,prasinu gutam
zaslepljuju me svetla velegrada
noćnizivot k'o droga opija

I samo se ponekad setim kao sad
da dom moj nije ovaj veliki grad
da dom moj je ona trava zelena
i ona zima studena

I tad me obuzme ceznja i sJeta
i sva tuga i bol ovog sveta
zar mi je sudJeno da nesretan budem?
sam u gradu ovom velikom i tudJem

Da li chu se vratiti u zavicaj svoj lepi?
ili ću do smrti sledit novac slepo
da li ću zauvek ostati u tudJini ranjen
dok zavicaj moj umire od svih ostavljen...?

p.s Lingvist,kako da Vas kontaktiram?

pozdravche!
No-1
2010-07-18 12:55 PM
P o n e k a d ...

Ponekad ...
kada plaches ...
niko ne vidi tvoje suze .

Ponekad ...
kada je zivot tezak ...
nema nikoga da vidi tvoj bol .

Ponekad ...
kada si zabrinut/a ...
nema nikoga da vidi tvoju tugu .

Ponekad ...
kada si srećhan/a ...
niko ne vidi tvoj osmeh...

Pitam se pitam..why no..?
No-1
2010-07-18 01:23 PM
http://www.youtube.com/watch?v=XyWb43jbgN0&feature=related

Danas je nedelja..?

;)
lingvist
2010-07-18 03:41 PM

LJUBAV
(pjesma posvecena sinu Z.)

Ljubav je plamen razbuktale baklje,
koju zapališe iskre duše moje,
godine su rasle tiho kao raklje,... See More
ali vreme za uvek spoji i nas dvoje.

Tvoji su prsti kao na klaviru
svirali znanu, pesmu staru
prebirali setno po mom nemiru,
dok su naša srca kuckala u paru.

Ne mogu te čežnjo odgnati iz sebe
plamen baklje još mi tjelo grije
Dugo će dugo, dugo poslije tebe,
moje oko setno, da se stidno smije.

Vrijedilo je živjet, za trenutak sreće
za plamen ljubavi što u meni tinja,
pa naglo bukne kao pljsko cvijeće,
tad iz duše ode teška magla sinja.

U mom srcu gore i plameni tvoji,
dva plamena gore jer ih baklja spoji.
Mea parvitas.
lingvist
2010-07-18 03:51 PM


Postovani 1,ja poslah poruku na diskusije Sarajevo,izgleda da Vam nisu prosledili. Ili, znate ime i prezime „glave” moje porodice.Pronadjite,pokusajmo kontaktirati telefonom. Adresa Vam kaže, a već i znate gdje se nalazim.
Sa prijateljima put nikada nije dug.
Iskren pozdrav Vama i Vasima.
No-1
2010-07-18 03:56 PM
Ne volim narodnjake,ali,ali.

http://www.youtube.com/watch?v=hfjV3ggnAhU
pozz
No-1
2010-07-18 04:04 PM

Hvala,nisam dobio ništa;)

Okay,dosta mi je lutanja.

[email protected]

Lepo pozdravce.

No.1
lingvist
2010-07-18 04:24 PM


Halo broju 1,ukucajte prezime na FEJSU.
No-1
2010-07-18 04:25 PM
„Najbolje lažemo kada lažemo sami sebe” S. King IT

„Danas sam cvrsto ubeđen da niko nikog ne gubi jer niko nikog ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je.” Paulo Kueljo 11 minuta
No-1
2010-07-18 04:38 PM
I,m sorry..why?

Tamo ne idem.
No-1
2010-07-18 04:47 PM
:)))
Allo bre,cije ime..?
Nisam clan fac-booca:)
No-1
2010-07-18 07:58 PM
Ok,idemo dalje,dosao sam ksebi;)
Bilo pa prošlo,idemo iz spočetka...mislim,da ima pesma..krenimo ljubav iz početka?
:)
*************

Omiljeni citati.
Na ovoj strani..opps,temi se nalaze citati, odnosno reči, koje govore nešto što bih i ja sam rekao, kada bih bio u stanju da izbistrim i artikulišem svoje misli kao njihovi autori. Da neko ne shvati pogrešno, ovim ne želim da kažem da sam sličan bilo kome od velikih ljudi čije su reči ovde napisane. Daleko od toga. Nekima od njih se ne usuđujem ni da zavidim, a kamoli da se poredim sa njima. Ali, svakome se bar jednom u životu desilo da pomisli ili kaže: „Čitaš mi misli!”.

„Budi promena koju želiš videti u svetu.”

Mahatma Gandi

„Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: ”Je li moguće..? Hoće li se to što naslućujemo zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti...? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio...?„

A kad, pročitamo do kraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam ”naš„ pisac otkriva.

To je spasonosno.”

„Ne samo sa poznatim ljudima, ne samo kad je reč o javnim, opštim ili delikatnim poslovima, nego i kad sam među nepoznatim svetom i kad se razgovara o običnim, sitnim stvarima svakodnevnog života, ja ne volim, ne umem, da raspitujem, da tražim podatke i da donosim sudove. Ja o ljudima znam samo ono što oni hoće da mi kažu ili šta slučajno saznam. A o ljudskim stvarima sudim sporo i teško, sa mnogo za i protiv, često i menjam svoje sudove, a konačan, pun sud donosim mnogo kasnije, često ga ne donesem nikad.why be..?

To je protivno od većine mojih zemljaka.”

„Takozvani praktični ljudi bili bi korisni i zasluživali bi svaku pohvalu i poštovanje kad od te svoje praktičnosti ne bi hteli da naprave smisao života i razlog svoga opstanka, opravdanje za podjarmljivanje i terorisanje svih onih koji su lišeni toga praktičnog smisla, ali zato stvoreni za druge, možda više i bolje podvige.”

„Teško onom koji mora nekog drugog (pa ma ko taj bio) da unizi, da bi se on sam izdigao, ili bolje rečeno: da bi imao iluziju da se uzdigao.”

Napomena: citati obojeni,hm da kažem, zelenom bojom ne spadaju u one što mi pogadjaju misli, ali definitivno pogadjaju u srce, zato moram da ih podelim sa vama,tobom.

„Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.”

„To je obično tako. Igra počinje sa smehom, a završava plačem ili gluvim i nemilim kajanjem i žaljenjem, što je gore od plača. I to važi za svaku igru.”

„Idem preko neke vode, ispod gustih i niskih krošanja drveta. Idem i osećam se nelagodno kao u životu. Iza mene ide jedan čovek koga znam. I znam da ga znam. Ne mogu da ga vidim, jer neću da se okrenem, ali znam da glavom dopire do prvog lišća na krošnjama drveta. Ne govori ništa, ali predvidjam šta će kazati kad progovori. A progovoriti može svakog trenutka…”itd,itd;)

Ivo Andrić („Znakovi pored puta”)

„Karakterističan deo lepote ženskog tela je – vrat. Kod mladih i lepo gradjenih žena vrat je monolitan sam po sebi i u isto vreme bez vidljivog prelaza povezan i sjedinjen sa glavom i grudnim košem. To statuarno jedinstvo čini veliku i naročitu draž tela; ono je bitna oznaka mladosti. S godinama, telo počinje da se račva, veza između pojedinih muskula i kostiju počinje da se naslućuje, pa da biva vidljiva. I sam vrat nije više onako sliven iz jednog komada, kao što je bio; počinju da se ocrtavaju, naročito kod pokreta, mišići i tetive, a ako s godinama nastupe neke naslage sala i kružne bore i prevoji na koži, to je već kraj lepote.”

Ivo Andrić („Sveske”)

- Zar smo svi zli?
- Svi. Neko manje, neko više. Ali svi.
„Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Uprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri...”

„Zar se protiv zla mora upotri...iti zlo? I ko će to drugo zlo iskorijeniti...?”

„Više je dobrih ljudi na svetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje čuju i teže osećaju. Dobri ćute.” Keve mi;)

„Za svakoga imamo razumevanja osim za svoje najbliže,smatramo da nam njihova vjernost prirodno pripada, kao vlastita koža.”

„Jedan ne pamti, drugi ne zaboravlja. Jednome je svedno, drugi krvari.” Na zalost,al je tako.

„Ništa značajno se ne može učiniti javno. Javno se laže, javno se govore velike reči, javno se pokazuje spoljni izgled, javno se vrši nasilje. Važne stvari, dobre ili rdjave, čine se tajno, one se pripremaju dok mi slabašni spavamo...”

Meša Selimović („Tvrđava”)

„Thousands of candles can be lighted from a single candle, and the life of the candle will not be shortened. Happiness never decreases by being shared.”

Buddha

O, ne brini, biće toga još...;)

pozzz...for T..ako ne gresim...?

:)

No-1
2010-07-18 09:40 PM
Ama,ne gresim;)

...Gdje mi je izvor, kamo tečem, u koje mutne okeane, ko sam i čiji sam..? - vapim, i oblak mi veli: ti si kaplja, kamen mi veli: ti si zemlja, plamen mi veli: ti si žižak, nebo mi veli: ti si uzduh.
O, sve, sve sam ja, sve je puno mene i mojih teških kaosa. Ja sam pitanje svih pitanja, pepeo svih zgarišta, KRST svih putova, knjiga svih neznanja, suza svih bolova, žuč svih jedova, žarište svih pomrčina. Ja sam živa laž, i moja sestra Priroda je luda obmana, strahovita jeka vlastitog mog grla. Planeti, životinje, bilje, metali, o, mi se znamo. Ja sam vaš, vi ste moja bol. Vi mrzite mene, ja mrzim vas. O, kako je mučno bežati od sebe!
Ima ih što su mi slični. Njihove mirijade su milijarde mojih muka. Milijoni izlaze iz mraka, idu po mraku i odlaze u mrak. Rugaju, muče se, kolju, ubijaju. Obeščastiše šumu more, planinu i tišinu. Uplašiše rude, bilje i životinje, braću svoju. Majmun im je otac, zmija kum, gavran sluga, tigar prijatelj. Ljubav im je mržnja. Bog im je strah. Car im je glad, a strast carica. Boluju i s kletvom umiru, kao s kletvom što se rodiše. Živu da jedu, a siti obigravaju oko zlatnog trbuha. Oteše mi kuću, zemlju i proleće. Baciše me u tiraniju zakona, opljačkaše me do golotinje i, kad prosim hleba, kod svakog kusa odsijeku mi po krišku moje duše. Sramotan lutam tuđim čestama, i bludnice se deru: - Evo trgovca vlastitih golotinja, evo brata našega! - Deca me zovu detetom, i luđaci mi kažu ludace.
O, kako je mučno čoveku bežati od čoveka! ...
A.G.M

TO SAM JA PEIJATELJU.
No-1
2010-07-18 11:52 PM
Potenciranje na izjednačavanju ili ravnopravnosti među ljudima sadržano je i u sledećem Biblijskom citatu:

„Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe.” (Levitska 19:1)

U tom citatu se podrazumeva da čovek voli sam sebe, te da takvu istu ljubav daje i drugima. Ljudi koji nemaju potrebno poštovanje samih sebe ne mogu dati potrebno poštovanje ni svemu oko sebe. Nepostovanje i nedovoljna ljubav prema samom sebi upravo i jeste jedan od značajnih pokazatelja nefunkcionalnog razvoja svake osobe...?
ljeto87
(sve i svasta)
2010-07-18 11:56 PM
Kao je lijepo prosetati ulicama u pricama ,ulicama sjecanja ,i bas tako kao sto neko rece u svakom romanu bar u malom djelicu pronadjemo sebe ,odemo negdje snovi nas ponesu ,nedavno sam citala pripovjetke Stari Dani od Bore Stankovica,predivne pripovjetke !!!Stanoja toliko dirljiva prica puna emocija ,ljubavi koja nikad nije osvarena !!!
No-1
2010-07-19 01:11 AM
Trebali bi trebalo.

Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji.
Ovako se mjesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja ni cistog zivota.
Mesa Selimovic

Što ne boli, nije zivot, što ne prolazi, nije sreća.
Ivo Andric

U ljubaznosti je mnogo prezira prema ljudima.
Nice

I sto pogledam, sve je pjesma, i čega god se taknem, sve je bol.
Ivo Andric

Plašljivi prijatelj strašniji je od neprijatelja, jer neprijatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.
Tolstoj

Dolazim do zaključka da se u prirodnim zakonima svemira nalazi jedan duh - koji je od ljudskog bića mnogo nadmoćniji i prema kome se moramo dosta bijedno osjećati kada se uzme u obzir naša snaga.
Albert Einstein...

dandanela
(cutolog u emigraciji)
2010-07-19 02:38 AM
...S koliko god neznosti i mudrosti negovali taj nas odnos
tananog prijateljstva,ono nije moglo da potraje zauvek.
Ono sto smo imali u rukama,bilo je kao samo produzena slepa
ulica.To mi je bilo sasvim jasno...

-MURAKAMI-
No-1
2010-07-19 10:44 AM
xexe,samo da se prijavim i pozdravim frendicu dandanelicu;)

hvala na prilogu.
pozdravce.
No-1
2010-07-19 11:57 AM
Postoje dve strvari na zemlji koje skrivene ništa ne koriste, to su novac zakopan u zemlju i pamet zadržana u glavi.
****
Nek se zna:)

Laskav govor ima svoj otrov.

Laskavci jesu najgora vrsta neprijatelja.

Neka ne bude tuđi ko može biti svoj.

Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.

Niko nije sebi drugi.

Kada se radi o tebi, ne veruj drugima više nego samome sebi.

I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.

Onoga ko odbije koristan savet smatram budalom.

Savet posle dela je što i kiša nakon berbe.

Svi lako dajemo dobre savete bolesnima dok smo zdravi.

Savet uvek nedostaje kad je najpotrebniji.

__________________________________________________________
Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi.
Didro
No-1
2010-07-19 07:20 PM
A lepo je govorio..

Naš veliki pesnik Jovan Dučić, koji je jednom prilikom izjavio:

„Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ne zato što se nikoga ne boje, već zato što se ne stide da prošetaju centrom Beograda”

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1131/Video/739992/Predsednici++pro%C5%A1etali+Beogradom.html

ŠETAJMO!
No-1
2010-07-20 04:10 AM
DOBRO TI JUTRO SERBIjO.

„Religija je ta koja sprečava siromašne da ubiju bogate.” - Napoleon Bonaparte
„Gde znanje prestaje, religija počinje.” - Benjamin Disraeli
„Mit je religija u koju niko više ne veruje.” - James Feibleman
„Kada radim dobre stvari, osećam se dobro. Kada radim loše stvari, osećam se loše. To je moja religija.” - Abraham Lincoln
„Od svih uživanja na ovom svetu, čoveka najviše interesuju seksualni odnosi. A ipak, izostavio ih je iz raja.” - Mark Twain
„Religija je potpuna koještarija.” - Thomas Edison
„Lepota religiozne manije je u tome što se sve može objasniti. Kada je Bog (ili Đavo) prihvaćen kao uzrok svega što se dešava u svetu smrtnika,
nema više šta da se istražuje... logiku možemo zadovoljno baciti kroz prozor. ” - Stephen King
„Imamo dovoljno religije da se mrzimo, a nedovoljno da se volimo.” - Jonathan Swift

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako često nam baš to nedostaje.
Ivo Andrić
lingvist
2010-07-20 09:31 AM


Vjerujem u Boga, ali bez posrednika!(Henri Miler) ili

Boze me sacuvaj verovanja nevernika (a,Bogami, mnogo je takvih)!
No-1
2010-07-20 04:42 PM
Kolumbo je mogao otkriti Ameriku samo zbog toga što je BIO NEOŽENJEN
!*
Da je Kristofor Kolumbo imao suprugu, bilo bi sledeće:

- A zašto moraš ići baš ti?
- A zašto ne pošalju nekog drugog? Pa nisi ti jedini - što, bez tebe se ne
može!?
- Jesi li ti lud ili glup?
- Zar ne vidiš da te iskorištavaju!?
- Ne znaš ni moju familiju, a ideš otkrivati novi svijet!?
- Što kriješ? Ne znaš ni gdje ideš! Kakva okrugla Zemlja te spopala?
- Samo će muškarci putovati!? Ma nemoj?
- A zašto ne mogu i ja ako si ti šef?... mene nikada ne vodiš na putovanja!
- Nesretniče, ne znaš više što bi izmislio samo da nisi kod kuće.
- Ako izađeš na ta vrata, ja se iste sekunde vraćam mami ! Bestidniče!
- Sve si isplanirao, lopove! Ti si se to davno dogovorio sa tim kurvama
Indijankama, ti misliš da sam ja pala s kruške?
- Što kažeš? I kraljica će prodati svoj nakit da bi ti putovao? Što ti
misliš da sam ja glupača? Što ima između tebe i te babe?
- Ne možeš ići i gotovo!
- Ništa se neće desiti ako svijet i dalje bude ravan k'o ploča.
- Nemoj se oblačiti jer NE IDEŠ !!!!!!!!!*
No-1
2010-07-20 05:51 PM
Zapad je izgubio Hrista; zbog toga mora propasti.
Fëdor Michajlovič Dostoevskij (1821-1981) ruski pesnik

Oznaka modernog vremena je metafizična zaglupljenost čoveka.
Franz Werfel (1890-1945) austrijski pisac

Što više praznine - to više brzine.
Franz Werfel (1890-1945) austrijski pisac

Najveća opasnost 20. veka će biti religija bez Svetoga Duha, hrišćanstvo bez Hrista, oproštaj bez pokajanja, spas bez obnove, politika bez Boga i jedan raj bez pakla.
William Booth (1829-1912) osnivač vojske spasa...
lingvist
2010-07-20 07:04 PM

Halo, No-1 ja napisah ovde dve pesme: Sjecas li se onog grada i „Ljubav” i ne potpisah se. Postoji li mogućnost da to neko prisvoji?

Šta mi je raditi? Mozete li ovo pobrisati,molim Vas?
lingvist
2010-07-20 07:14 PM


Halo,postovani No-1, ja napisah na ovoj stranici dve pesme:Sjecas li se onog grada„ i ”Ljubav„. Nisam se potposala a takav je vas propis... pseudonim je dosta?!
I ovog puta me kostala sintagma:”Sto na umu - to na drumu„ Nisam razmišljala o tome da bi neko ove moje pesme mogao prisvojiti? Da li je to moguće, i šta mi je raditi. Molim Vas,mozete li ovo brisati, ako nije kasno?
”
No-1
2010-07-20 08:47 PM
:)
No coment,nisam video pesme,a nisam ni MODERNI:)

:)
ps,samo pišite,ja volim da čitam,ne biram,ne odbacijem.
:)
*****
Ljudi govore o ženama kao o lepsem polu,ili kao o slabijem polu,ili kao o neznom polu.

Žene retko govore o ljudima kao o jacem polu.
Jedan suprug koga poznajem kaže da one njih,nas smatraju iskljucivo polom koji plache...?

Kad žena uvrti neshto u glavu,nije lako izbiti joj to: to je kao izvuci zapusach iz prazne flase,rekao je neko..ja NE:)

Priroda nam je dala ushi,koje su uvek otvorene,i usta,koja je chesto drzati zatvorena. Ochi,kažu pesnici,su prozori dushe,ali su zavese chesto vrlo guste.
Chemu sluzi nos,upita uchitelj? Da se stave na njih naochare,odgovori americhki decak..
:)
No-1
2010-07-20 08:51 PM
..opps..Možda je americhki decham imao pravo ukoliko se to odnosi na Ameriku. Ili s ove strane Atlantika mnogi ljudi koriste svoj nos da bi ga zabadali u poslove svoga suseda.
No-1
2010-07-20 11:14 PM
DOBRO TI JUTRO SERBIjO.

http://www.youtube.com/watch?v=7486Oa6EwC4&feature=player_embedded

pozz
No-1
2010-07-20 11:52 PM
Vama želim dobro jutro,meni laku noch.

A Ti prijatelju.
Ne žuri, dug je put do mudrosti...

I nije tako dug, za one koji su mudri od početka...

Tiho, mirno i potpuno bez incidenta:)





No-1
2010-07-21 07:26 PM
Tiho mirno,i bez reci.

„ Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva
koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti
prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci ništa,
a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i
i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se
može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moc
nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije
ništa, video sam lepe muskarce i lepe žene koji su bili nesrecni uprkos
svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca;
bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog
kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.

Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja
osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu
donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, već
onome ko ume da je voli i da joj se divi...”

Herman Hese
No-1
2010-07-22 12:53 PM
Ojj Kosovo sto me tako bolis :(

Dodje i taj dan gospodo zuta,objava „legalnosti” proglasenja nezavisnosti Svete Srpske Zemlje KiM.Bili ste ubijedjeni da će „pravda” pobijediti,i da će „vasi” saveznici koji su u krv Kosovo okupali biti na srpskoj strani.Vi se branite sa nekakvim tamo deklaracijama,branite se tako što hapsite srpske branitelje i isporucujete ih zlotvorima,to je vasa taktika odbrane.Ili možda vas GLUPI slogan „evropa nema alternativu”.Možda je vasa „taktika” u tome sto ćete dovesti Srbiju na prosjacki stap,sve rasprodati,vojsku osakatiti,mladez skolski „ubiti” i tako „odbraiti” Srbiju.Dali je možda vasa taktika bila,sto sada skoro da nema Srba u hrvatskoj,sto ponosni Licani,Kraisnici,Slavonci i ostali Srbi nemaju dje da se vrate.Ili je možda vas „USPJEH” sto pripremate i odvajanje Srpske Vojvodine.Dali je vas uspijeh zuta kopiladi u tome sto ste Srbiju i Srbe bacili na takve grane da nas upoređuju sa hitlerom i fasistickom njemackom,ili možda u tome sto idete da cmizdrite u srebrenicu,a Jasenovackim mucenicima se vecoj vecini ni imena ne zna.Doduse,znajuci vas,možda se ponosite sto je (za sad) ono malo Srba ostalo na KiM,to je vasa pobjeda,ili sto dozvoljavate i huskate podjelu i raskol JEDINE „ustanove” u Srbiji u koju Srbi imaju nadu,u SPC.Jedva ste iscekali da Preblagi Patrijarh Pavle Blagopochine,da biste krenuli u rasulo.Da rasturite ONO sto nas je vjekovima obrazovalo i branilo.Dalje da nastavim,guseci se u suzama i bolu,možda je vas „uspjeh” što se svim srcem borite da se održavaju parade „ponosa”,srama,da još vise dokrajcite Srbiju.Kao da joj već nije teško.Vi,zute ubice ništa nijeste gori,već nazalost mnogo superiorniji od crvenih komunjara,kao da se takmicite ko će vise da unisti Srpstvo.Vi da imalo obraza imate,danas ne samo sto bi podnijeli ostavke,već bi se ubili da ne smrdite Srbiju i da je oslobodite muka.Vi koji ste danas „prelili casu zuci” vasim „uspjehom” i sto vjerujem svaki Srbin danas boluje,place i jada, neka vas Bog prokune pogani izrodi,ne treba nam izdajnicko sjeme.Dabogda ne zivjeli ka ostatak postenog Srpstva.Mucenici vam vazda pred ocima bili i nemogli duse ispustiti dok se cijelom Srpstvu ne izvinete.I na kraju da zavrsim sa jednom od velikih Njegosevih izreka.

„Udri za krst, za obraz junački,
ko gođ paše svijetlo oružje,
ko gođ čuje srce u prsima,
huljitelje imena Hristova
da krstimo vodoma li krvlju!
Tri...imo gubu iz torine!
Nek propoje pjesna od užasa,
oltar pravi na kamen krvavi” ...Tek tako možemo povratit KOsovo.
D.
No-1
2010-07-22 02:43 PM
~SUZE~
http://www.youtube.com/watch?v=gOdF9vgDlWs&feature=player_embedded

No-1
2010-07-23 03:07 AM
Good morning.

Samo,samo par reci napisem,i begam u krpice.

Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću. Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i strasnu želju da odnosi budu što prisniji. Udaljenost ili privremena razdvojenost od voljenog objekta može da rasplamsa osećanje ljubavi.

Postoje, u zavisnosti od objekta, brojne vrste ljubavi: roditeljska, partnerska, sinovljeva, religiozna, narcistička, bratska itd. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička, mazohistička. U psihoanalizi označava libidinalnu strast, istovremeno nežnu, bestelesnu, s jedne, ali i telesnu, čulnu, s druge strane; infantilnu i zrelu; normalnu i abnormalnu, koja je uvek usmerena ka pribavljanju intenzivnog zadovoljstva. Sigmund Frojd (Freud) osećanju ljubavi pristupa sa razvojnog gledišta. Prvi vid ljubavi je primarni narcizam. Sa uspostavljanjem odnosa prema objektima, ego će nastojati da se svakog prijatnog objekta domogne i unese ga u sebe.

Tek u pubertetu, spajanjem čulne i nežne komponente (koje su razdvojene zabranom incesta još u ranom detinjstvu), nastaje normalna, zrela ljubav. Po Erihu Fromu (Fromm), ljubav je „jedini zdravi i zadovoljavajući odgovor na problem ljudskog postojanja”, a zrela ljubav zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu za povezanošću sa drugima, uz očuvanje identiteta ličnosti. Ljubav kao „doživljaj pojačane vitalnosti i moći”, koja pojedinca ispunjava radošću, nema svoj koren u biološkoj, već u psihološkoj potrebi čoveka da reši problem svoje egzistencije.

Bitne komponente ljubavi su davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ako pokušavate da definišete vaš odnos sa partnerom, uzmite u obzir ove (ali i ne samo ove) elemente i pokušajte sagledati da li su i u kojoj meri oni prisutni u vašem odnosu. Nedostatak ili manja prisutnost nekog od ovih elemenata ne znači da ljubav ne postoji, ali to može da znači da ona ne postoji u svojoj sveobuhvatnosti kako je shvataju pisci, pesnici i drugi umetnici ili stvaraoci koji se tom temom bave.

Ljubav je osećaj prijatnosti i prisustvu voljene osobe.

Verovali ili ne:)

poz
No-1
2010-07-24 02:20 AM
Kriva sam,
i prkosna.

http://www.youtube.com/watch?v=ZpOLRa0t0uc
No-1
2010-07-26 02:09 PM
Kriv sam i prkosan.
Lutati bez cilja?

Kad sam video kako su svetle magle u daljini I kad sam čuo šta govore sume
svojim licem koje se uvek menja I vrhovi planina koji su izgubili zelen I
lepotu ali stoje mirni, goli I vecno jednaki; kad sam video neumoljivi I
dostojanstvrni hod sene I svetla po dolovima ispod mene I oslushnuo im glas u
krvi mojoj,uplasio sam se pred snagom otkrica koja je dana coveku.- Uvideo sam
odmah da chu biti los govornik I nepouzdan svedok.-Zastao sam chasak I bio sam
malen I sam sa neizrecivom tugom svetlih kratkih dana koju samo covek
poznaje.Cutao je Bog I svet.

U noćiUmara me miso o postojanju tolikih bica I svetova u mraku.-Tako dugo traje sve! I svetu se otvaraju uvek novi dani kao rane. Meni od svega sto sam video plamte oci.Velik svet.Velik teret I velik umor.Duboka noć.A covek sam,sam.
Amylee
2010-07-26 03:31 PM

Da li ljubav uopste postoji? Ili je ono što se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, zudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog uzitka, ili vreme između: pomamna, grcevita nada da će se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iscekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve sto je njegovo: mracne coskove navika i ruznu pustos duse? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znaci naći opravdanje za sve? Nicega se ne stideti, čak ni pred sobom? Sve je to ljubav...

LJILJANA HABJANOVIĆ-DJUROVIĆ - ŽENSKI RODOSLOV
Amylee
2010-07-26 03:36 PM

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih „Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik”. Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje Branko

P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.
Branko
Bjankinijeva 11
Zagreb
dandanela
(cutolog u emigraciji)
2010-07-27 08:21 AM
„-Ne poznajem te?Ne znam tvoje vrline i mane misliš?Nisam te analizirao dovoljno?Ne treba mi. Prihvatiću sve tvoje bubice,ma kakve da su.Podržaću ih ako hoćeš.Ojačaću ih ako ti treba. Šta će mi znanje kad u tebi ima nečega što mene toplom kišom natapa.Izvire to iz tebe,privlači me jače od bilo kakvog razuma. To ...što ti u sebi nosiš ne moram da ''poznajem''. Stalo mi je do njega takvog kakvo je.”
dandanela
(cutolog u emigraciji)
2010-07-27 08:34 AM
U ljubavi se oseca vise nego sto treba, pati vise nego sto misli,sanja vise nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo.Zaljubljeni se danas očajno vole, kao sto sutra mogu da se očajnoomrznu bez stvarnog povoda, kao sto su se i zavoleli bez stvarnog povoda.-Ducic
dandanela
(cutolog u emigraciji)
2010-07-27 08:37 AM
‎„..Odluka njena može protivna čitavom biću da bude, Osim toga još žensko, naglo i preko.Očas posla okrenuće glavu od tebe da te i ne pogleda, ali će ti u mislima biti verna za sva vremena i čitavog života kajaće se što te nije gledala kada je trebalo.Sve same krajnosti a ni jedna ne valja.Moj Mefisto..”
dandanela
(cutolog u emigraciji)
2010-07-27 08:40 AM
Ima gorih stvari od usamljenosti ali često prodju decenije dok se to shvati i najcesce kada shvatis već je prekasno a nema ničeg goreg od tog prekasno.
Amylee
2010-07-27 09:27 AM

I najveca je snaga samo u drugima jaka. Samoj sebi je slabost.
Zato vas upozoravam: Ako nađetesebe i odlucite ovako da hodate na rukama morate biti uporni i biti cudesno odvazni da prihvatite zemlju i držite je na rukama
Ako je ispustite, polomice vam vrat. I svemir će vas zatrpati svojom tezinom
Jer po zemlji se ne gazi.
Treba je pridržavati i treba joj pomoći da bude mlecna i cista u ponorima bezmerja
Valja se dobro osloniti o svoju hrabrost i ljubav, i plave slojeve nade
To vam je najprostiji način da pronadjete sebe i domognete se mnogih nesvakidasnjih cuda.

Mika Antic
Amylee
2010-07-27 09:33 AM

Prepričavanje uvek poprimi vid spletkarenja. Čak i kad želimo da u sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku najgore vrste spletkarenja sa sopstvenom dušom.Zahtev za potpunom iskrenošću završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom, ulizički oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, i laskajući i kad, navodno, sebe u sebi najviše opanjkavamo.
Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj, ono preobražava prošlost, upisujući joj sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost.
Zato priču o prošlom, dakle, govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj iskrenosti, sve stopljeno u plitku caffe-creme, u koju, umesto šećera, sipamo gomilu spletki.„

Marija Jovanović ”Spletkarenje sa sopstvenom dušom„”
No-1
2010-07-27 02:01 PM
Pozdrav prijatelji.Hvala na prilogu,prelepo vas je chitati:)

„Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slaže i na sve klima glavom, jer to isto moja senka može da uradi još mnogo bolje.(Plutarh)
”
No-1
2010-07-27 08:33 PM
Јуришић Јанко

Нешто цвили у Стамболу граду;
Да л' је гуја, да л' је вила б'јела?
Нит' је гуја, ни бијела вила,
Но је јунак Јуришићу Јанко;
Ако цвили, и невоља му је:
Ево има три године дана,
Ка' је Јанко таме допаднуо,
Бре тавнице цара тирјанина,
Тирјанскога цара Сулејмана;
Јесте њему тама додијала,
Те он цвили јутром и вечером,
Досадио студену камену,
А некмо ли цару Сулејману.
Тад' долази царе Сулејмане,
Он долази тавници на врата,
Те дозивље Јуришића Јанка:
„Копилане, Јуришићу Јанко!
”Која ти је голема невоља,
„Те ти цвилиш у мојој тавници?
”Ал' си гладан, ал' си ожеднио?
„Али си се силан ужелио,
”Ужелио младе кауркиње?„
Тад' говори Јуришићу Јанко:
”Воља ти је, царе, бесједити;
„Нит' сам гладан, нит' сам ожеднио;
”А мене су жеље пролазиле,
„Још како сам пао у тавницу;
”Но је мене тама досадила.
„Султан:царе, ако Бога знадеш!
”Ишти блага, колико ти драго,
„Пушти, царе, кости из тавнице.”
Ал' говори царе Сулејмане:
„Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
”Не ћу тебе паре ни динара,
„Но ти хоћу, право да ми кажеш,
”Које оно бјеху три војводе,
„Штоно моју крдисаше војску,
”Кад ја иђах кроз Косово равно?„
Тад' говори Јуришићу Јанко:
”Вољан буди, царе, говорити,
„Кад ме питаш, право ћу ти казат':
”Штоно бјеше најпрва војвода,
„Што веома разгоњаше Турке,
”Нагоњаше у Лаб и Ситницу,
„Оно бјеше Краљевићу Марко;
”Штоно бјеше за њиме војвода,
„Што веома с'јецијаше Турке,
”Оно бјеше нејачак Огњане,
„Мио сестрић Краљевића Марка;
”А што бјеше трећа војевода,
„Штоно сабљу бритку саломио,
”Па на копље набијаше Турке,
„Преко себе у Лаб потезаше,
”Потезаше у Лаб и Ситницу,
„Оно бјеше Јуришићу Јанко,
”Ето ти га, царе, у тавници,
„Чини од њег шта је теби драго.”
Тад' говори царе Сулејмане:
„Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
”Коју муку најволиш мучити,
„Оном ћу ти душу извадити:
”Али волиш по мору пливати,
„Али волиш на ватри горети,
”Али волиш, да те растргнемо,
„Растргнемо коњма на репове?”
Тад' говори Јуришићу Јанко:
„Вољан јеси, царе, на бесједи;
”Ником муке миле мучит' нису,
„Али веће кад бити не море:
”Нисам риба, да по мору пливам;
„Нисам дрво, да на ватри горим;
”Курва нисам, да ме растржете,
„Растржете коњма на репове;
”Но ја јесам јунак од јунака:
„Дај ми, царе, коња разломљена,
”Нејахана тридесет година,
„Нејахана, на бој нећерана;
”И дај мене сабљу посталицу,
„Невађену тридесет година,
”Невађену, на бој исношену,
„Која се је рђом протурила,
”Те с' из кора извадит' не море;
„Па ме пусти у поље широко,
”А напусти двјеста јањичара,
„Нека мене на сабљам' разнесу,
”Нек погинем јунак на јунаштву.
То је њега царе послушао,
Даде њему коња разломљена,
Нејахана тридесет година,
Нејахана, на бој нећерана;
И Даде му сабљу посталицу,
Невађену тридесет година,
Невађену, на бој неношену,
Која се је рђом протурила,
Те с' из кора извадит' не море;
Па га пусти у поље широко,
А за њиме двјеста јањичара.
Кад се Јанко коња доватио,
Љуто Јанко коња удараше,
А љуће му коњиц побјегао,
Побјегао пољем широкијем,
За њим трчи двјеста јањичара.
Једно Туре измакнуло било,
Не би л' Јанку уграбило главу,
Да у цара узима бакшиша:
Сустигнуло Јуришића Јанка,
Кад се Јанко виђе на невољи,
Он помену Бога истинога,
О појаса сабљу потегао,
Извади се; ка' нова с ковача,
Па дочека оно Туре младо
А на сабљу и на десну руку,
Удари га по свил'ну појасу.
Двије поле са коња падоше.
Туре паде, а Јанко допаде,
Па сустала коња одјахао,
На Турскога ђога узјахао.
И узе му сабљу од појаса,
Па на Турке јуриш учинио
Пола их је сабљом исјекао.
А пола их цару опремио;
Па отиде пољем широкијем
Двору своме здраво и весело.
c/p
No-1
2010-07-27 09:52 PM
:)
Dobro i šta ja sad sedim i razmišljam za promenu. I kad drugo da pišem post nego u sitne sate. Otvori mi se neiscrpna (fol neiscrpna) riznica ideja (inteligentnih, samo tako).
Što na umu, to na drumu;)
Vazda bilo i ostalo a i za mene je važilo pre. Više ne. O, ne. Verujem da ste se i Vi upoznali sa situacijom kada imate mnogo ljudi kojima se poverujete, naivno misleći kako su svi zlatni, i samo zato što vam se smeškaju misle dobro..? Ooh, silly human.
Jadan je onaj čovećuljak koji tako misli. Ljudi će naći način da to iskoriste protiv, pre ili kasnije. Ne svi, u redu, shvatam, Ti sad čitaš i misliš „Yes' u pravu si, al'u ???? malo..?

”
Amylee
2010-07-27 10:38 PM

- Ono što je važno, to se ne vidi…
- Naravno…
- To je kao sa cvetom. Ako voliš jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je nocu gledati u nebo. Na svim zvezdama cveta cvece.
- Naravno…
-To je kao s vodom. Ona koju si mi dao da pijem bila je kao muzika, zbog cekrka i užeta… secas li se… bila je slatka.
- Naravno…
- Gledaceš nocu zvezde. Moja je isuviše mala da bih ti pokazao gde se nalazi. Bolje je ovako. Moja zvezda biće za tebe jedna zvezda. Voleceš dakle da gledaš sve zvezde… Sve će one biti tvoji prijatelji. A zatim, poklonicu ti nešto…
On se opet nasmeja.
- Ah! mali moj, mali moj, tako volim tvoj smeh!
- Upravo to će biti moj poklon… biće to kao s vodom…
- Šta hoceš da kažeš?
- Za sve ljude zvezde ne znace isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodici. Za druge, one su samo male svetiljke. Za ucenjake one su problemi. Za mog poslovnog coveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo cute. A ti, ti ceš imati zvezde kakve niko nema…
- Šta hoceš da kazeš?
- Kad budeš gledao nebo, nocu, pošto ću stanovati na jednoj od njih, to će za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti ceš imati zvezde koje znaju da se smeju!
On se i dalje smejao.
- A kada se utešiš (covek se uvek uteši) biće ti milo što si se sa mnom upoznao. Ostaceš mi uvek prijatelj. Poželeceš da se smeješ sa mnom. Otvoriceš ponekad prozor, onako iz zadovoljstva… I tvoji prijatelji biće iznenadeni kad te vide da se smeješ gledajuci u nebo. A ti ceš im tada reci: „Da, zvezde me uvek zasmejavaju!” A oni će pomisliti da si lud. Ala sam ti podvalio…
On se i dalje smejao…
- To će biti kao da sam ti dao, umesto zvezda, šaku praporaca koji umeju da se smeju…

„Mali Princ”
Amylee
2010-07-27 10:42 PM

Mnogo samuješ i dugo ćutiš, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren putevima duha. Lik ti je pognut i lice bledo, duboko spuštene veđe i glas kao škripa tamničkih vrata. Iziđi u letnji dan, sine moj!

- Šta si video u letnji dan, sine moj?

Video sam da je zemlja jaka i nebo večno, a čovek slab i kratkovek.

- Šta si video, sine moj, u letnji dan?

Video sam da je ljubav kratka, a glad večna.

- Šta si video, sine moj, u letnji dan?

Video sam da je ovaj život stvar mučna, koja se sastoji od nepravilne izmene greha i nesreće, da živeti znači slagati varku na varku.

- Hoćeš da usniš, sine moj?

Ne, oče, idem, idem da živim.„

Ivo Andrić ”Ex Ponto„”
Amylee
2010-07-27 10:43 PM

„Budite radosni kad god vam se za to ukaže prilika i kad god za to nalazite snage u sebi; jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minuti čiste radosti ostaju u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.”

Ivo Andrić „Znakovi pored puta”
dijana-bl
(boginja lova)
2010-07-28 08:51 AM
Amylee,
odličan izbor! Taj tekst sam mnogo puta ispisala kao posvete na knjigama, čestitkama...
neshvacena
(penzija)
2010-07-29 07:03 AM
Bol i laz; i samo ponekad trunak istine.
Bol je moja istina jer dok boli;osjecam zivot,disem,pišem i borim se
No-1
2010-07-29 12:00 PM
Utochiste!
...jedno Nebo,pet stotina miliona zvoncica,san o zvezdama,sutnja o samoci,potraga za Covekom...

Hiljdu razloga za ljubav
utrcavaju mi u stihove, oprosti mi odmah na pochetku

pas koji je zedan
i zec koji gleda dva vrapca kako se vole
i dve devojcice zalutale negdje dole
i pjanac koji je ovog trenutka sasvim sluchajno trezan
golub sa nogom umotanom u zicu
i daljine o kojima sanja polomljeno krilo

voda teche
i slika se nakrivila na zidu
muhe zuje po prozorima
drhti zemlja koja svira doorse
vetar spira kisu
ti stojish
kupis suze
razbacane po podu
smijes se
teras ribe da progovore
trazis zmije
zavlacis prste među razbijene cigle;
sanjam
vlasi tvoje lete po zraku
odnosi ih smrad
hoću da krenem da ih uhvatim
ne mogu se pomeriti
znojim se
ne mogu podignuti ruke
napraviti korak
gutam lisce
jedem zemlju
puzim
hoću da sam trava
pod tvojim korakom
hoću da sam vetar pod majicom
sto ti hladi znoj na stomaku
leptir kojeg pratis
čestama zbunjenim
rastopljenim
ljutim
cujes ratove
to je taj smrad
i krik i strah nisu slučajno u uho zalutali
tamo negde neko se bori za mene
tamo negde neko se bori za tebe
pusti zmije sklupcane na česti
opsuj sunce sto przi rane
napij se
vode sto curi niz zid stare kuce
niz zid na koji sam se penjao
s namjerom da ugledam
ono sto nisam ugled'o
idi tamo
pocupaj sav korov i sve one sene sto puze po zemlji
pocupaj sve slike u kojima se pokusavam stopiti s njima
i propasti ziv u zemlju
i biti sretniji
i poneti sa sobom taj tvoj osmeh
oboj zidove u crveno
i prozore okreni prema nebu
okaci od njih secanje
i budi tamo samo nocu
i samo kada na nebu ne bude niti jedne zvezde
i zaboravi ako možeš
decu
poderane hlace
zuti list
razbijenu flasu s komadicem koze na najvecoj krhotini
rech
neizgovorenu
procitanu kao krik
u desnom zelenom
i levom smedjem
oku slepog psa
sto je cvilio pored moje noge
(dok sam te cekao
a zalasci prolazili
zajedno sa izlascima)
i nosio darove
stotinama
istim onim stotinama sto su bosim noGama gazili grozdje
u nekim našim drugim zivotima
zapali mi kosu
operi plate
ova koza vise nije moja
evo ti oci
baci ih negde uz put
neka ih dalje raznesu ptice
u cijim che kljunovima proliti posljednju suzu
u kojoj ću umreti
kao nešto sto je bilo zivo
po nekoj logici
nasmej se
nasmijat chu se i ja, morat chu
dva-tri zrna boli ništa su
nije mi ništa
hvatam svice
zatvaram teglu i gledam kako se guse
i ponovo je otvaram
hoću i ja da svetlim
poželim
sjaj u ocima
setim se
da sam nekad svetlio
dok sam bio u tebi
i dok si bila u meni
s rukama u kosi zivoj i raspletenoj
setim se reci
svetlis mila
odzvanjaju danima
sjetim se jecaja
i suze
koja je pricala o sreći
sreći sto te imam
gde su ogledala
zadnji atomi snage
da se pogledam
u jezivo tihoj oronuloj sobi
u nekim drugim svetovima ti lezis kraj moga uzglavlja
i pricas mi
sapucem ti kako mi treba bol
i kako ništa od ovog nije istina
i nije stvarno
(ti znaš da koracamo kroz vreme rame uz rame
srce uz srce, dusa uz dusu
ti znaš da teško je kad nema te
iako nikad ne prestajemo)
ja samo volim da zalutam u bol
velike ti oci u mraku
hladne ti ruke
ne vidim ljude strah me je priznati
masa mrtvila i besmisla
moje zadnje reci su sve pesme koje misle da te mrze
i dlanovi na kojima plaches
kada gledaš kroz mene
jednom je drvetu dosadila decija sreća koju je slusao svakoga jutra u 9 i 5
nečija je ljubav bila tiha čak i kada su je rezali
spaljujem dlanove pod svecom
i bacam je na pod
palim jednu za drugom
praznim kutiju od njih 50
sve se gase
same
ne gore a prosipaju vosak po tepihu
vosak koji place
kao pacov u krletki
i nanizane laži na ogrlici
zamisli kako se dere jedan čitav veliki pasnjak pun vukova
lizem veliko sareeno lizalo
s noGama u zraku
i mislim o smislu zivota
ne secajuci se imena
niti dana
ne znajuci ko sam
šta sam
ne znajuci volim li
jesam li ziv
disem li
jesam li isti ikad igde stvorio
gledajuci ples u mraku
pustajuci komarce da me piju
ti ćeš lizati te rane znam
i zariti zube u usne
i u vrat
hteti ćeš dublje
spavat će snovi
noge bose u snegu
dusa poderana kao jeftina majica koja je zapela za steku ispucalih vrata
tamo na rusevinama
gde vise ništa nema
samo skakavci
i gusteri
koji pevuse morrisona
kada misle da ih niko ne slusa
i kada ne primecuju nas kako ne primecujemo da nismo živi dok sedimo na njima mrtvima
i pletemo lancic od prevare
i iluzija
i ludimo

a kada sve to utihne
trznem se u stvarnosti u kojoj znam
da postoji jesen za dvoje
da postojimo mi
i volim sreću koja me budi svakog jutra
i smisao koji vidim u svemu

i tebe na svom putu.
neshvacena
(penzija)
2010-07-29 12:51 PM
U strahu od nečeg nevidenog,sto tinja u kutku moje svjesti.
Prkosim bolu i samoci,masta mi pomaze ona me ljeci.
No-1
2010-07-30 02:07 AM
NI JEDNA OSOBA NE ZASLUZUJE TVOJE SUZE,A ONA KOJA IH ZASLUZUJE NIKAD TE NEćE RASPLAKATI!!!
****
„Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto ih najviše ljuti.”
****
„Ljudi prastaju skoro sve osim iskrenosti!Istina najviše boli!”
****
„Ljubav je jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni traziti joj razloge!”
****
„Umesto da neprijatelju želiš smrt, bolje je da sebi poželiš dug zivot.”
****
„Ljubav je tako jednostavna i plemenita, a samo ljudi koji se nje plase je cine komplikovanom...”
****
„Drzi sreću kao pticu: sto neznije i lakse! Bude li se osecala slobodnom, ostat će ti rado u ruci.”
****
„Srce je bogatstvo, koje se ne prodaje i ne kupuje, nego daruje.”
****
„Poverenje se ne zasniva preko noći ono se gradi celi zivot, a srusi se za jedan cas!”
****
„Nije srećan onaj ko puno ima, srećan je onaj ko malo treba.”

Od srca do srca:)

„ Sto god mislis o drugom,misli i on o tebi,jer od srca do srca put ima..”
No-1
2010-07-31 11:43 AM
KAžU:
Poeziju pišu jaki momci:)

O ŠEKSPIRU:
On je necitljiv i precenjen. Ali ljudi to ne žele da cuju. Znaš, ne smeš da napadaš svece. Šekspir se ucvrstio tokom vekova. Možeš da kažeš: ,,Taj i taj je loš glumac!„ Ali ne smeš da kažeš da je Šekspir govno. Što je duže nešto prisutno, snobovi se lakše prilepljuju uz to, kao pijavice. Kad snobovi osete da je nešto sigurno, onda se prilepljuju. A čim im kažeš istinu, oni podivljaju. Ne mogu to da izdrže. To je napad na njihovu duhovnost. Gadim im se.
B.”
neshvacena
(penzija)
2010-07-31 01:32 PM
Mislim da su najmudrije izreke i misli podarili oni koji nisu ni jednu knjigu napisali.
No-1
2010-07-31 03:08 PM
..yes.

O POEZIJI:
Uvek ću se secati dvorišta u osnovnoj školi i mališana koji su na pomen reci ,,pesnik„ ili ,,poezija” pocinjali da se smeju i rugaju. A kapiram i zašto – zato što je poezija lažna. Ona je lažna i snobovska vekovima unazad. Previše je pateticna. I precenjena je. To je gomila smeca. Poezija je već vekovima skoro totalno sranje. Cista prevara, lažnjak.
********
Ne bih želeo da me pogrešno razumeju, bilo je i nekoliko veoma dobrih pesnika. Kao onaj Kinez Li Po. (Cuveni kineski pesnik 701-762. Otišao je od kuce sa 19 godina i živeo sa taoistickim pustinjacima. Poznat je po raspusnickom životu i pijancenju. – Prim. prev.) On je bio u stanju da unese više osecanja, realizma i strasti u samo četiri ili pet jednostavnih stihova nego što vecina pesnika može na cetrnaest ili petnaest stranica svog sranja. A i lokao je vino, takode. Obicavao je da plovi u camcu niz reku, zapali svoje pesme i pije vino. Vladari su ga voleli zato što su razumevali ono što je pisao... i naravno, spaljivao je samo loše pesme. (smeh)

Ono što ja pokušavam, izvinite me što sebe stavljam u prvi plan, je da prikažem život najamnih radnika, prostih ljudi... ženu koja vrišti na coveka kad se vrati kuci. Suštinu stvarnosti svakodnevnog življenja... nešto što se retko pominjalo u poeziji u prethodnim vekovima. Reci ću to jednostavno: poezija vekovima unazad je cisto sranje. I to je sramotno.
b.
neshvacena
(penzija)
2010-07-31 04:37 PM
Kad smo kod musko zenskih odnosa.često se sjetim moje komsinke koja na zalost nije vise ziva.
Ona bi u svadi sa muzem znala reci,kad muzu izbije sve argumente.,
„Ajde govori sad nije besjeda dukat”
A poeziju obozavam kako citati tako i pisati.
No-1
2010-07-31 05:26 PM
Nesvacena,hvala na prilogu.
***************************

Zivot je liep sve dok svoju sreću imaš s kim podeliti.

Ako mi život krila skrati,
i sneg u oku počne da veje,
znam, bar se neću pokajati
što sam umeo da se smejem.

pozz
No-1
2010-08-02 11:43 AM
Pozdravche;)

http://www.youtube.com/watch?v=KUqqIx6DjkQ&feature=player_embedded

;)
neshvacena
(penzija)
2010-08-03 08:13 AM
Ljepo ,samo steta sto postoji i druga strana medalje,a ona kaže:
Ljubav je cigareta,
a poljubac dim!
Pepeo je sve sto ostaje s tim!
No-1
2010-08-04 02:35 AM
Yes.

ZENA.
ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI!

Kada je Bog stvorio ženu, dosao je do sestog
dana, radeci prekvremeno.
Jedan Andjeo je dosao i upitao ga:
„Zašto trosis tako puno vremena na nju?”
Bog odgovara:
„A jesi li ti vidio sve specifikacije, koje
sam napravio da je formiram?”
Evo, vidi:
„Ona mora znati prati, ali ne smije biti od
plastike, imati vise od 200 pokretnih
zglobova,a svi moraju imati mogućnost za
zamjenu, i usput svaka dijeta mora
funkcionirati, i još mora imati krilo za
najmanje cetvero djece… u isto vrijeme treba
znati dati poljubac, izlijeciti od jednog
povrijedjenog koljena do slomjenog srca, i
sve to mora raditi samo sa dvije ruke.”
Andjeo se zacudio svim tim zahtjevima:
„Sa samo dvije ruke?Nemoguće!”
I ovo je samo standardni model ?!
Pa će Bogu:
„To je puno posla za jedan dan…pricekaj sutra,
pa je dovrsi”.
„Ne želim to!”, protestirao je Bog. „Tako sam
blizu da dovrsim ovo biće, meni toliko drago.
Kad se razboli,sama će se izboriti za svoje
ozdravljenje, i moći će raditi 18 sati dnevno.”
Andjeo se priblizio i dotaknuo ženu.
„Boze, kako si je napravio taku meku?”
„Je, mekana je”, kaže Bog, „ali napravio sam
je da ima i veliku snagu. Nećeš vjerovati
sto sve može učiniti i izdrzati.”
„A može li misliti?” pita Andjeo.
Bog odgovara:
„Ne samo da može misliti, ona može i
suradjivati i dogovarati se.”
Andjeo je ugledao nešto sto mu je privuklo
paznju, pa dotakne zenino lice..
„Boze, izgleda da ovaj model ipak ima jedan
propust. Rekao sam ti da previse stvari
stavljas na nju...”
„Nije to nikakav propust…to je jedna suza”,
ispravi ga Bog.
„A zašto to, čemu sluzi?” upita Andjeo.
I Bog kaže:
„Suza je njezin način da se izrazi, njena
tuga, njena ljubav, njena samoca, njen bol
i njen ponos.”
Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela:
„Ti si genijalac, Boze. Na sve si mislio!
Žena je sjajno biće!!”
To je istina!
Žena ima snagu, zato joj se covjek divi.
Ona podnosi teskocu, nosi tugu, ali zna za
sreću, ljubav i svoje mišljenje.
Ona se smije, kad želi vrisnuti.
Žena pjeva, kada želi plakati. Place kad je
sretna i smjeska se kad je nervozna.
Bori se za ono u sto vjeruje.
Ona je protiv nepravde.
Ne priznaje „ne” za odgovor, ako ima drugi
i bolji način za rjesenje. Sve od sebe daje
za svoju obitelj. Ona prati prijateljicu
lijecniku, zato što se ova boji.
I žena voli bez granica...
Ona place od sreće kad joj djeca nešto novo
u zivotu dozive, raduje se dobroti svojih
prijatelja.
Sretna je kad cuje za neko rođenje ili
vjencanje.
Njeno srce se lomi kada cuje za smrt neke
drage osobe.
Tuguje za izgubljenim voljenim osobama,
ali je jaka i kad nema vise ništa za sto bi
se borila.
Žena zna da jedan poljubac i jedan zagrljaj
može izlijeciti slomljeno srce.
„ALI...”, Bog će zabrinuto:
žena ima i jednu grešku:

ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI! ! !

No-1
2010-08-10 12:03 AM
„Moj je život rezultat slučajnosti, a ne ciljeva i načela. Moj intelektualni rad je samo njegov beznačajni dio. Ljubav i razumijevanje su mnogo važniji. Vodeći intelektualci i njihova žarka težnja spram objektivnosti ubijaju ove osobne elemente. Oni su kriminalci, a ne osloboditelji čovječanstva.”
Paul Feyerabend

„Urođena struktura našeg uma ograničava istovremeno i pitanja koja postavljamo prirodi i odgovore koje od nje dobivamo.”
Kant

„Najbolje objašnjenje nekog fenomena gledano općenito i najjednostavnije je ono sa najmanje pretpostavki.”
Načelo - Okamova britva

„Nemam stav. Ako imate stav, to je uvijek nešto uvrnuto. Imam mišljenja koja doista energično branim, a onda otkrijem koliko su smiješna i odreknem ih se!”
Feyerabend

„Moraju vladati oni koji znaju, a ne neznanje i taština učenih.”
Hegel

„Ljudsko bi društvo bez sukoba bilo društvo mrava, a ne prijatelja.”
Popper

„Mašta je važnija od znanja.”
Einstein

„Reakcija je uvijek znak da se kasni!”
moja...

Sto me ne ubije,nek' pokusa ponovo.
Ja.
DadoNL
2010-08-15 02:49 PM
SAMOCA I IZDVOJENOST
Zivot je ostrvo u moru samoce i izdvojenosti. Zivot je je ostrvo cije su litice zelje, drvece snovi, cvijece samotinja, vrela zedj, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti.
Tvoj zivot je, prijatelju, ostrvo odsjeceno od svih ostrva i kontinenata. Koliko god ladja i camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja stoglo na tvoje obale, ti si ipak samo ostrvo izdvojeno u svome bolu, osamljeno u radosti, daleko u ceznji, nepoznato sa svojim tajnama i zagonetkama.
Vidio sam te prijatelju, kako sjedis na gomili zlata, radostan zbog svoga bogatstva i ponosan na svoje blago, uvjeren da je svaka pregrst zlata tajna veza sto povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mišlju i sto spaja njihove teznje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog osvajaca, vodis armije i trijumfalne legije na jake tvrdjave te ih razaras, zatim ides na druge mocne utvrde te i njih osvajas.
Kada sam te ponovo pogledao, vidio sam za zidinama tvojih riznica srce sto drhti u samoci i izdvojenosti, kao sto drhti zedan covjek u kavezu nacinjenom od zlata i dragulja, ali bez vode.
Vidjeh te, prijatelju, kako sjedis na prijestolju slave, a oko tebe ljudi sto opijevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrdja i darove, u tebe zagledani kao u prosvijetljenog proroka koji im uznosi duse odlucnoscu svoje duse i vodi ih između zvijezda i planeta. Dotle ti njih gledaš lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono sto je dusa za tijelo. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh tvoje osamljeno biće kako stoji uz tvoje prijestolje krunisuci se otudjenoscu i grcajuci u samoci.
Zatim vidjeh kako tvoje biće na sve strane ispruza ruku, kao da trazi samilost od nevidljivih fantoma. Vidjeh to biće kako gleda negdje daleko preko ljudskih glava, u neko mjesto na kome ničega nema osim njegove samoce i izdvojenosti.
Vidjeh te, prijatelju, zaljubljena u lijepu ženu, kako med svoga srca tocis na njen razdjeljak, ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem saosjecanja u ocima i majcinskim osmijehom na usnama. Tada rekoh sebi: „Ljubav je odagnala samocu ovog covjeka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se ona sada vraca i spaja sa Sveopstim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi privlaci k sebi ono što se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh, umjesto tvoga zaljubljenog srca, osamljeno srce koje bi htjelo da svoje tajne povjeri nekoj ženi, ali ne može; iza tvoje duse što se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu dusu, nalik na izmaglicu koja bi htjela da se u rukama drage pretvori u suze, ali ne može.
Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste, daleko od svih drugih boravista i živih stvorova.
Tvoj unutarnji zivot je boraviste daleko od svega sto ljudi nazivaju tvojim imenom. Ako je to boraviste mracno, ne možeš ga osvijetliti susjedovom svjetiljkom; ako je pusto, ne možeš ga ispuniti susjedovim dobrima; ako se nalazi u pustinji; ne možeš ga prenjeti u bastu koju drugi zasadi; ako se nalazi na vrhu planine, ne možeš ga spustiti u dolinu kojom tudje noge stupaju.
Tvoj dusevni zivot je, prijatelju, okruzen samocom i izdvojenoscu. Da nije te samoce i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti bi ja bio ja. Da nije te samoce i izdvojenosti; tada bih, cuvsi tvoj glas, pomislio da ja govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih da sebe vidim u ogledalu...”
DadoNL
2010-08-15 02:50 PM
Kalil Gibran

SAMOCA I IZDVOJENOST
Zivot je ostrvo u moru samoce i izdvojenosti. Zivot je je ostrvo cije su litice zelje, drvece snovi, cvijece samotinja, vrela zedj, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti.
Tvoj zivot je, prijatelju, ostrvo odsjeceno od svih ostrva i kontinenata. Koliko god ladja i camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja stoglo na tvoje obale, ti si ipak samo ostrvo izdvojeno u svome bolu, osamljeno u radosti, daleko u ceznji, nepoznato sa svojim tajnama i zagonetkama.
Vidio sam te prijatelju, kako sjedis na gomili zlata, radostan zbog svoga bogatstva i ponosan na svoje blago, uvjeren da je svaka pregrst zlata tajna veza sto povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mišlju i sto spaja njihove teznje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog osvajaca, vodis armije i trijumfalne legije na jake tvrdjave te ih razaras, zatim ides na druge mocne utvrde te i njih osvajas.
Kada sam te ponovo pogledao, vidio sam za zidinama tvojih riznica srce sto drhti u samoci i izdvojenosti, kao sto drhti zedan covjek u kavezu nacinjenom od zlata i dragulja, ali bez vode.
Vidjeh te, prijatelju, kako sjedis na prijestolju slave, a oko tebe ljudi sto opijevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrdja i darove, u tebe zagledani kao u prosvijetljenog proroka koji im uznosi duse odlucnoscu svoje duse i vodi ih između zvijezda i planeta. Dotle ti njih gledaš lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono sto je dusa za tijelo. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh tvoje osamljeno biće kako stoji uz tvoje prijestolje krunisuci se otudjenoscu i grcajuci u samoci.
Zatim vidjeh kako tvoje biće na sve strane ispruza ruku, kao da trazi samilost od nevidljivih fantoma. Vidjeh to biće kako gleda negdje daleko preko ljudskih glava, u neko mjesto na kome ničega nema osim njegove samoce i izdvojenosti.
Vidjeh te, prijatelju, zaljubljena u lijepu ženu, kako med svoga srca tocis na njen razdjeljak, ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem saosjecanja u ocima i majcinskim osmijehom na usnama. Tada rekoh sebi: „Ljubav je odagnala samocu ovog covjeka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se ona sada vraca i spaja sa Sveopstim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi privlaci k sebi ono što se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh, umjesto tvoga zaljubljenog srca, osamljeno srce koje bi htjelo da svoje tajne povjeri nekoj ženi, ali ne može; iza tvoje duse što se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu dusu, nalik na izmaglicu koja bi htjela da se u rukama drage pretvori u suze, ali ne može.
Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste, daleko od svih drugih boravista i živih stvorova.
Tvoj unutarnji zivot je boraviste daleko od svega sto ljudi nazivaju tvojim imenom. Ako je to boraviste mracno, ne možeš ga osvijetliti susjedovom svjetiljkom; ako je pusto, ne možeš ga ispuniti susjedovim dobrima; ako se nalazi u pustinji; ne možeš ga prenjeti u bastu koju drugi zasadi; ako se nalazi na vrhu planine, ne možeš ga spustiti u dolinu kojom tudje noge stupaju.
Tvoj dusevni zivot je, prijatelju, okruzen samocom i izdvojenoscu. Da nije te samoce i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti bi ja bio ja. Da nije te samoce i izdvojenosti; tada bih, cuvsi tvoj glas, pomislio da ja govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih da sebe vidim u ogledalu...”
No-1
2010-08-15 03:16 PM
Mudri čovek je zapisao: „Mnogo čitanje umor je telu.” Sa druge strane, svedoci smo guranja u zapećak pisane reči - potiskivanje od strane masovnijih vizuelnih i audio medija. Za one koji se još uvek bore sa pisanom reči, ovo je mesto za podeliti dobre misli iz knjiga koje trenutno čitate. Dakle, šta se čita kod vas ovih dana...?


Čitajmo dobre knjige, a ne svakakve knjige.

Dao Bog dobro!

Neko mi je spomenuo ovu knjigu, Lovac na zmajeve. A šta je sa Kolibom..? Moje prelistavanje te knjige mi je delovalo new age-ovski, da li sam pogrešio...?

Glupo je da tumačimo fikciju.

Bez uvrede, ali glupo je i čitati fikciju, zar ne...?

A na koji način uspevate da nađeteu svemu Hristoliko...? Volio bih da čujem neka od vasih načela koja Vam pomažu u tome...?

pozz


Duhovitaxx
2010-12-05 10:02 PM
Ljubav je kao droga. U početku javlja se osjecanje euforije, potpunog predavanja. Kasnije, sutradan, želiš još. Još se nisi zasitio, ali osjecanje ti se dopalo, i uvjeren si da ga možeš kontrolisati. Mislis na voljenu osobu dva minuta, a tri minuta je zaboravis.
Ali, uskoro, naviknes se na tu osobu i pocinjes u potpunosti da zavisis od nje. Onda na nju mislis po tri sata, a zaboravis je na dva minuta. Ako nije pored tebe, osjecas se kao narkomani kad ne nabave drogu. U tom trenutku, kao sto zavisnici od droge kradu ili se ponizavaju da bi pribavili ono sto im treba, ti si spreman na sve radi ljubavi.
„Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala”,

Paulo Koeljo
vrn2007
2010-12-12 11:58 AM
Ја!?... Ја!?... И он то? И он као други! »Младост-лудост!« А зар ја не бех млад? Бех ваљда слеп, сакат, те ме ни једна не погледа и памет ми не помери. Зар ја не?... Откад ожењен, хаџија већ, па не смем у механу да уђем. Бојим се, видеће ме старији, трговци, људи... Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему. Ено, хат му лежи. Слуге га јашу, да не ослепи од силине. А што он да га не јаше? Зар нема где да изјаше? Чифлуци, виногради, њиве, ливаде... Да јаше— бег да је! И мени да је мило. За кога ја течем? За кога овако стар седим тамо у брдима, у хану?... И ево, ако једанпут у години сиђем овамо, дођем да се на овај свети дан Богу помолим, у веру да уђем, с пријатељима да се видим, разговорим, одморим... да видим њих, децу, дом, кућу своју.(Бесно):А оно? Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно):Ах! (Виче ка вратима):Овамо!
(Коштана)
No-1
2010-12-25 11:02 PM
„Moj je život rezultat slučajnosti, a ne ciljeva i načela. Moj intelektualni rad je samo njegov beznačajni dio. Ljubav i razumijevanje su mnogo važniji. Vodeći intelektualci i njihova žarka težnja spram objektivnosti ubijaju ove osobne elemente. Oni su kriminalci, a ne osloboditelji čovječanstva.”
Paul Feyerabend

„Urođena struktura našeg uma ograničava istovremeno i pitanja koja postavljamo prirodi i odgovore koje od nje dobivamo.”
Kant

„Najbolje objašnjenje nekog fenomena gledano općenito i najjednostavnije je ono sa najmanje pretpostavki.”
Načelo - Okamova britva

„Nemam stav. Ako imate stav, to je uvijek nešto uvrnuto. Imam mišljenja koja doista energično branim, a onda otkrijem koliko su smiješna i odreknem ih se!”
Feyerabend

„Moraju vladati oni koji znaju, a ne neznanje i taština učenih.”
Hegel

„Ljudsko bi društvo bez sukoba bilo društvo mrava, a ne prijatelja.”
Popper

„Mašta je važnija od znanja.”
Einstein

„Reakcija je uvek znak da se kasni!”
moja
Qubic
2011-03-09 12:41 AM
„...Jer, i u čaši najtamnijeg vina naziremo tanak i pokretan odblesak svetlosti, kao odškrinuta vrata u predele bez zvuka i znaka, bez lika i vida, bez svakog vina i opoja, I dok ćutimo zagledani u taj odblesak, u nama pupi slutnja da sva vina ove zemlje nestaju kao kap vode na vrelom saču, da smo, pijući bez mere i bez prestanka, ustvari prošli žedni ovim svetom i da ćemo se pojaviti na Istini suva grla, ginući od žeđi za jednom kapi nepoznate milosti”.
Ivo Andrić

Esej „Vino” (odlomak) Staze, Lica, Predeli...

Comment Remember this topic!
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.