Sunce je zaprzilo veoma rano. Ljudi ne pamte kada je kraj maja u Kanadi bio ovako topao. Jorgovani koji su tek nedavno procvetali tuzno nose sasusene patrljke nekadasnjih cvetnih grana. Vestacka trava je pozuetela a cvece se skupilo cuvajuci ono malo vode dok se nocne prskalice ne aktiviraju.

Dunja je bila sretna zbog toplog dana. Sinoć je bila na kineskoj svadbi, iako je hrane bilo svakojake I raznovrsne, skoro je ostala gladna posle 5 sati. Pocelo je služenje prasetinom. Obradovala se cuvsi tu poznatu reč, mada se posle prvog zalogaja razocarala. Ukus je bio neobičan, pojela je tri mala parceta, cekajuci na red ostalih devet jela koja su bila na spisku. Čim su mladenci obavili svadbeni ritual izpijanja caja sa roditeljima, p[osluzili su drugo jelo. Supa od ajkulinih peraja I belistapici neposnatog povrca. Raznorazna jela su dolazila redom a iz pristojnosti je probala od svakog po malo, jer je konobar hvalio svako, pa kako da ne proba?

Kada je viljuskom podigla morski zeleno-crni krastavac koji se poput ljigavog vanzemaljca previjao, osetila je muku. Izasla je iz restorana „Sam Woo” I zapalila cigaretu. Noc je bila topla I prijala su joj svetla velikih reklama na ulici. Kolege sa posla su bile vesele, bilo je prijatno I pored te neobične hrane. Dzoun , poreklom iz Jamajke je zasmejavala, Prgava ali pravedna crnkinja je I pored gadjenja ipak sve pojela. Pridruzila joj se ispred restorana zapocevsi pricu kako se boji vode I ne zna da pliva.

Dunja je upita, zna lid a vozi biciklo a ona joj odgovori :

- Hell , no girl

Na kraju se mladozenja dobro nacrvcao I zacrveneo poput onog jastoga kojeg nije mogla da zavrsi iako su je svi sa cudjenjem gledali.Na kraju je ipak posrkala neki kompot od papaje I svadba se zavrsila.
Pozdravila se sa mladozenjom, kolegom I mladom, sa kojm se nespretno poljubila tri puta, mada je mlada samo jednom pruzila obraz. Morala je da sagne kao kad ljubi neko dete, samo sto je ovo bilo malo starije I punacko.

A danas su bili Eparhijski dani, dan kada se svi Srbi sakupljaju na velikom imanju gde živi vladika I gde se nalazi prelep manastir na velikoj steni, usred borove sume.
Put su naravno I ovaj put promasili , ali srećom neki prijatan covek na benzijskoj je odmah upita da li trazi srpki manstir. Ljubazno joj objasni gde treba da ide I posle 20 minuta udjose ona I muž na veliko imanje. Stotina lepih autombila se izlezavalo na vrelom suncu a poneki srećnici su uzivali u hladovini.

Oni najhrabriji su pikali loptu sto na travi sto ispod koseva. Veseli voz kojeg je vukao plavi traktorcic je jurio stazom koja je vodila u krug oko celog imanja, prepun vesele dece. Taman su stigli da odgledaju kola koja su I mala I velika deca savseno igrala obuceni u srsku nosnju i opancima. Sajkace su se krivile na malenim glavama a znoj se slivao niz preplanula lica. Kad zapletose nogama onako spretno , oseti neku radost, neki gen se probudio pa I on zaigrao. A nos oseti prijatne mirise pecenja I mesa, pa se pocastise velikom lepinjom iz koje su virili nestasni cevapi. Seti se onih silnih jela sa kineske svadbe pa još halapljivije poce da jede. Nepoznata ali prepoznatljiva lica promicu I jedno poznato ih mahanjem pozva. Pridjose stolu oko kojeg su sedeli Goranovi prijatelji.
Pozdravise se I sedose na klupici da popricaju. Pocese o deci, planovima za godisnji. Dunja sa ženama proseta oko imanja par krugova .

Vrucina je jenjavala najavljujuci prjatno vece I ponedeljak. Goran I njegova žena sui z Sarajeva a ostali prijatelji kako koji, Bihac, pa opet Sarajevo, uglavnom iz nekadasnje Bosne, jer ova nova vise nije njihova.

Pun sanduk piva sa početka price se skoro isparznio I jedan bradonja upita Dunju I muza

- Odakle ste Vi?
- Iz Vojvodine
- Mislite iz Sjeverne Srbije?
- Ne iz Vojvodine, koja je na severu Srbije
- E neće bit tako
- Nego kako
- Ja rekoh iz Sjeverne Srbije,a je ste lis Srbi
- Ja sam Srpkinja po ocu Crnogorak po majci
- E ne može tako, je si li Srpkinja ili si Crnogorka
- Ja sam I Srpkinja I Crnogorka
- E ne može tako, ili si jedno ili drugo. Ne može se sjediti na dvije stolice
- Pa ja I ne sedim na dve stolice nego na klupi
- E takvi set Vi, ocete da budete malo jedno, malo drugo, sjutra ćete Vi gospodjo biti Kanadjanka a preksutra I ustaša

Dunja ucuta I oseti istu mucninu kakvu je sinoć osetila polse kineske svadbe.
Onoga pripitog bradonju žena poceda ucutkava a ostali ucutase.
On ustade, dohvati još jednu konzervu piva I izdera se sina koji ga nešto upita na engleskom:

- Govori srpki

Dunja I muž ustadose, pozdravise se sa Goranom I kroz prepunu gomilu ljudi nastavise put svog auta, koji se hladio u nadosloj hladovini kome je Sunce ustupilo mesto. Ostade livada iza njih I borova suma sa manstirom koji pociva na velikoj steni. Čim izadjose krez veliku kapiju koju je krasila srpska trobojka nestadose glasovi I muzika.
Velika suma ih proguta za par sekundi I oni nastavise da putuju njenim zdrelom, dok se Sunce povlacilo na pocinak, umorno, spremajuci se za sutrasnji radni dan.

Ponedeljak