Secham se...
Ostala je stara slika iz detinjastva,i mala sveska sa tvojim imenom.Ostalo je sechanje na zapaljenu prvu cigaretu,i znanjem da volim te najviše na svetu,ostala si ti bez mene.
Secam se tu sam da vozim biciklo naucio,oh kako sam se tada mucio,moj pad je bio uspeh.I secham se još jednog pada sa drugog mesta,tad dosla je hitna smesta,bila je velika visina.

Sve sto imam to je bol i tuga;
Nemam ljubav ni najboljeg druga.
Nemam sreće,ljubav već odavno;
Jedino tuga to je sada stvarno.
Toliko sam cudan da ni sam ne znam ko sam;
Toliko sam nesrechan,da upravo to sam.
Tuzan sam i gledam slike iz detinjstva;
Secham se drugova i toga jedinstva.

Sesam se svake svadje sa drugom,secam se to sam nazivao tugom,a to je ništa za ovo.Sa njim sam pravio razne stvari,on nije znao srećhu da kvari,bio je poseban uvek.

Sve sto je proslost ne može da se vrati;
Može da se seca i zauvek pati.
Ali zato treba zaboraviti tugu;
Posvetiti se zivotu i naći ljubav drugu.
Možda je teško.tesko posle svega;
Naci novog druga,zaboravit njega.
Možda je lako,lako posle tuge;
Naci novu ljubav zaboravit druge...?

I šta ima vrednije od slike stare,da pitam se za šta služe pare,jer one su samo za tugu.
Zima u tom gradu je prelepa bila,tad imali bi mi krila,jer mislili smo da letimo na snegu.I pravili smo nesta sto što se slicura zvalo,to veliku brzinu na snegu bi nam dalo,tad krali smo gajbe za to.
Ne ocekujem da shvatite reci ove,ali bar znam da to je moje,pa makar i to tuga bila...