Bilijar igramo Zivot I Ja

Godinama drveni sto trpi igre, podnosi udarce kugli I dahce kad stap zadere njegovu zelenu kozu. Pamti veselja, tuge, pijanke I ratove. Kada ne slika, vreme prekracuje igrom. Još ga niko nije pobedio, jednom zamalo jedan bankar. Ali sreća ga prati od početka. Taj nije podnosio dim, a on je igrajuci znao da ispusi celu paklu cigareta, pivo je redjao na sank pored stola.
Stap je kao dete dobio od strica koji je emigrirao u Ameriku. I Zivot je shvacao kao igru bilijara, pogadjao je rupe nepogresivo. Stekao je bogatstvo, jedino je Ljubav bila nemilosrdna prema njemu. Nekoliko kratkotrajnih veza, I onda se osecao kao pobednik, ne uzivajuci vise u pobedama I ostavljao je ili on njih ili one njega.

A slikao je uvek bas tu Ljubav , žene su na njegovim platnima bile nedostizne, zadovoljne u svom svetu. Te veceri proleće je doslo iznenada, pupoljci su zasuli drvece niz Ulicu topola, mesec je obecavao leto kao najavljivac vremenske prognoze, umilnim odsjajem I prividnom iskrenoscu. Par puta ga je u pauzi pogledao kroz prozor kafane, I učinilo mu se da mu namiguje, nasta je on nepoverljivo vrteo glavom kriveci zadnje pivo, koje je bilo mlako.

Kelner je pricao masne viceve zasmejavajuci polupijane goste, dama u godinam napadno nasminkana, nestrpljivo je zvakala I ispijala vermut cekajuci nekoga. Sivi macak je dosadno zevao ispod stola sa prljavim kockastim stolnjakom.

Mogao bih otici na neko pristojnije mesto, pomisli on, možda bih sreo zgodnu ženu. Misleci na to već je odustao I spremio se na sledeću igru. Sijalica iznad stola je zmirkala neprimetno, njemu se učini u isto vreme kad I onaj mesec na nebu. Protrlja oci I nastavi da ubacuje svoje sarene kugle jednu ponekad I dve odjednom. Igrac-protivnik se namrsti, opasan stav, dokolicar, poznat po tucama. On ga pobedi I ne nasmeja se, pokupi pare koje su stavili za opkladu, stade poredprozora I zapali cigaretu.

Dama za stolom se nasmesi ugledavsi pridoslicu, koji bahato sede za njen sto I narucipice sto je glasnije mogao. Poljubi je tako da svi u kafani uzdahnuse.

Kelner pusti muziku jače, da nije tih kockastih belo-crvenih stoljnjaka I limenih plavih pepeljara, ova bi kafana čak I delovala prijatno, naravno kad bi se izbacili odrpani pijanci koji mumljaju neprestano I nerazgovetno.

A onda udje jedna prelepa žena. Pristojna, reklo bi se da je možda čak I udata. Pripijena siva suknja, taman je otkrivala ono što se samo naslucuje. On se zagleda u nju.
Ona pridje bez straha sanku, naruci pivo, I to ne malo, nego veliko. Odbi casu.
Ispi pola u jednom cugu, a zatim zatrazi bilijarski stap I upita ko najbolje igra.
Svi uprese prstima na slikara.

- Nisam ja za ovu igru. Evo Dule igra dobro.

- Hvala na vasoj ponudi ali ja bih sa Vama da odigram jednu partiju.

Da nije ugledao onaj poznati sjaj u njenim ocima ne bi pristao. Uze plavu kredu I pripremi stap. Okrenu ga nekoliko puta I rece:

- Dame imaju prednost

Ona se zahvali I udari belu kuglu tako spretno da u isto vreme utera 3 sarene kugle u rupe. Slikar zagladi bradu I nasmesi se.

Igra je trajal dugo. Cas je on imao prednost, cas ona. Svi su okupili oko stola I poceli da se klade. Macak se naljutio I izasao je napolje, sevajuci zutim ocima na ženu.

Slikara je omamio njen miris ali se trudio da ga to ne dekocentrise. Na stolu su ostale jedna bela I jedna crna kugla.

Udarac je trebao da bude skolski, on nanisani I …pramasi.

Ona se nakaslja, I rece:

- Cekaj samo da osvezim grlo.

Vrati se I jednim snaznim udarcem zakuca crnu kuglu dok je bela pobednicki stala na srdeini stola. Slikara pogodi nešto u grudima, zamuti mu se ispred ociju. Okrene se prema prozoru, ne bi li udahnuo malo svezeg vazduha.

Mesec se I dalje smesio, I sad vide da zaista namiguje.

Prva izgubljena partija I zestok udara Ljubavi, pomisli on. Pridje ženi, uhvati je ispod ruke I rece:

_Hajdemo u setnju.