Iznad.
Iznad naše volje...
Nešto će biti bolje...
Posle odluke svake...
Placu oci majke...
Izvori koji nas dive...
Primaju boje sive...
Za sve me ljudi krive...
Samo ne za ono sto im godi...
Al možda im to ustvari skodi...
Svako svojim prostorom hodi...
I za svojim se zeljama povodi...
Zar ne...?

Grch na licu.

Danas se vozimo u takozvanoj '25mph zoni' između kucha 'American dream style' po East Brunswick... pocinje da zeleni proleće se oseti u vazduhu, sunce je jarko... i tako dok milimo između živih ograda i parkiranih SUV automobila vidim gospodju koja brzo hoda. Obucena je sportski od glave do pete, crno, orange belo zavezanog repa... mishice joj se odrazavaju na nogama i ostavlja utisak pravo utrenirane osobe. Onda je napravila siroki zaokret na mestu gde je bio slobodan parking i video sam taj 'Grch na licu' o kojem pišem danas...

Nisam strucnjak za godine ali godina ima mnogo vise nego bi ocekivao iko prije nego se okrene a hod koji je kao odskakivanje na oprugama i grch koji nije popustio čak ni kada se nasmeshila i pozdravila nas, a u Americi bar po susedstvima kojima se mi krecemo svi se pozdravljamo sa sirokim osmesima kada nam se susretnu pogledi... i produzila je dalje.

Zadivio me taj izlev snage, upornosti i borbe protiv nevidljivog neprijatelja... ponekad me zatekne to... pomisao da verovatno dobro živi, u kuci iz snova, vozi automobil koji može priustiti samo jedan promil stanovnistva ove planete i skuplja svoj milion na „IRA” (individualni penzioni racun)... mi koji se borimo i stremimo da osiguramo 'sigurnost' pomislili bi 'eh, da mi je dotle doći opustio bi se malo...' taj grch na licu podseca da u stvari to gomilanje dobara udruzeno u pcelinjaku vrednih porodica koje složno rade u interesu zajednickog dobitka i svakoga pojedinacno... sve to skupa nije otporno ni na godine ni na bolesti i da zdravlje i vreme koje imamo je vrlo teško odbraniti.

„All we have to decide is what to do with the time that is given to us.” (Mi svi moramo da donesemo odluku šta da uradimo sa vremenom koje nam je dato) - Mislim da je ovo citat iz Gospodara Prstenova ali ga jako volim. Danas sam dobio odgovor na pitanje kada prestaje grch na licu... nikada. Možda je tako i bolje, ne znam šta bi da nestane taj motor koji me pokrece napred, taj grch unutrasnji koji me gura napred jer ipak na kraju krajeva mi smo ono sto radimo.

:)
Srce te trazi a ja držim ga u laži, kažem „vratice se”, jer tako bol je blazi. Al' kad puste noćistegnu srce kao lanci, pomislim bolje da smo ostali neznanci.