Priznajem da sam malo citao njegovih knjiga,,ali i od onoga sto nisam citao ne bezim,,sve sto sam od njega citao u intervjuima i izjavama ukazuje da je otisao jedan PATRIOTA dostojan saucesca svakog SRbina i Srpkinje koji žive MISLECI,,a ne IMITIRAJUCI svoje gazde i gledajuci gde treba vezati dizgine.
Pocivao u miru MOMO LJUDINO, MOMO SRBINE!!!

КАРАКОНЏУЛЕ, КАЛАШТУРЕ, ПРОФУКЊАЧЕ, ЏАФТАРЕ, АСПИДЕ...

МРЖЊА ИМ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА

Са свих страна ударило на Србе и владино и невладино, и домаће караконџуле и стране профукњаче. Мора се веровати да ће Србија отрести са себе крпеље и гамад. Надживеће Срби сигурно и ово време бешчашћа.

ПИШЕ: Момо КАПОР

Кад отворим увече телевизор, на мене почну да сикћу и пљуцкају отров неке змијолике тете, све ружнија од ружније, што би наш народ рекао: караконџуле, калаштуре, профукњаче, џафтаре, аспиде, да не набрајам даље...
Оне имају најмање милион примедби на народ који има несрећу да су у њему рођене, тачније побачене. Свака од њих има своју невладину организацију коју неко са стране финансира. Но, наивно би било веровати да се оне између себе воле. Заједничка им је само мржња према Србији и Србима, али свака држи сваку на оку сумњајући да она друга прима више од ње за пљување сопственог народа.
Но ни западњаци нису од јуче, ако нека од њих јавно изнесе колико прима губи истог часа и паре и посао...
Укратко, као што видим, српски народ је крив што се не труди да што пре уђе у Европу, баш као што лош ученик никако да положи све поправне из којих је пао.

ШТА ЋЕ СРБИ У ЕВРОПУ?
Али Србима није до Европе, њима је највећи проблем како да остану овде где јесу, јер мало помало отераше их одасвуда. Због тога се панично држе да их не одувају историјски ветрови, за своје плотове, стабла, родне шуме, потоке и крстаче под којима леже њихови преци, тачније хватају се и за сламку.
Што ће они у Европи, кад је добро знају - колико је само пута долазила код њих.
Долазила после Турака, рушила Београд, вешала сељаке по Мачви и протерала читав народ преко Албаније, тамо где цвета лимун жут...
Долазила 1941. и остала пуне четири године. Имали смо прилику да се натенане уверимо каква је Европа. Држала нас у блокади годинама, убијала бебе не дозвољавајући да им се пренесе кисеоник у инкубаторе, гађала девојчицу на ноши 1999, порушила мостове и побила народ по пијацама. А онда нам је та Европа увела комунистичку демократију помоћу савезничких бомбардера и руских тенкова 1944. и 1945., а оне који су у једноумљу покушали да мисле својом главом послала у концентрациони логор на Голи оток...
Али, не помињимо то! сикћу змијолике каракоџуле са екрана и млохави невладини чиновници - окренимо се будућности!
Ево, и сам господин Солана, који нам је побио толико људи и срушио толико градова, окренут је и сам будућности па нам прави законе и уставе.
А Србија, ћути ли ћути...

УСПАВАНИ ВЕПАР
Попут вепра на Карађорђевом барјаку она успавана се кези и ћути чекајући стрпљиво свој час кад ће се поново завијорити на вождовим заставама и тутњећи у трку кроз заталасано море трава да пробуди уснули и апатични народ препуштен равнодушности света. Довољно је само да у том дугом сну затресе оштре чекиње на свом хрбату, па да са њега истог трена попадају сви зли инсекти и смрдљиве бубе који јој годинама својим жаоцима и рилцима сишу крв. А тек да их, као бичем, дохвати и млатне својом снажном репином, од њих не би остале ни масне мрље. И данас, ови паразити још увек живе међу оштрим чекињама вождовог вепра, пецкајући га. Он то готово да и не примећује. Колико су га само пута убадали озбиљнији душмани од ове шачице бубашваба, колико се копаља и халебарди сломило о његова ребра, колико га је стрела гађало и погађало...
Колико се само топовских ђулади, зрна, куршума и метака сачмарице и снајпера одбијало од оклопа непробојне коже! А, колико је он оштрим кљовама славних трбуха распарао, од султанске мешине Муратове до финог и гастритичног стомака надвојводе Фердинанда, да не спомињемо све цареве, краљеве и империје које је надживео тај дивљи, неукротиви и неуловљиви, данас, успавани вепар.
Надживеће сигурно и ово време бешчашћа.