Нешто о душама...

ЈОВАН ДУЧИЋ

Знадем за неме сутоне,
Кад сав шум земље нестане-
Где срце за час престане,
А душа завек утоне.

Знадем за ноћи звездане,
Где се сва светлост пролије,
Да чашу туге долије,
Прокаже бола бездане.

Знам љубав кад се усели
У срца сјајне палаче,
Па тужна песма расплаче,
Радосна песма уцвели.

Знадем за часе чамотне,
Јесени горке, згружене:
Све ствари стоје здружене,
Само су душе самотне.

mostar91.
U hotelu Mostar bila je lijepa basta. Sakrivena od ulice, prostrana sa ružama. Željko je tu često pjevao.Djevojke su voljele da idu sa nama, da im Željko pjeva na uvce.A Željka nijesmo mogli otjerat od nas nama jer je uvijek u našem drustvu bilo lijepih djevojaka. Sjecam se kada je donio svoju prvu kasetu sa svojim pjesmama. Zezali smo ga:
Čestitamo Zeljko, samo nemoj ovdje da ih pjevaš, da ne mijenjamo kafanu. Bio je prva raja kao vecina Mostaraca.
Mostar je imao Dusu.

Pozdrav mostarcima ..bio jednom jedan Mostar ...takvog još samo možeš naći u našim pesmama i pricama ...i treba i neka je ...živeli ..