posle 'tople' price da oladim malo sa jednom „limunadom”

Gilian

Imala je silikone.
Jako dobre...mislim dobro uradjene.
ja sam joj davao casove tenisa a ona je vodila je frizerski salon pa joj je i kosa bila dobro uradjena.

Jednom prilikom za vreme treninga krene da pada letnja Floridska kisica...
Ona zastane zbunjena i pogleda me , a ja pogledah na sat i nastavih da izbacujem lopte
zeleci da produžim malo igru i naplatim cas .
Međutim , kisa pojaca i ja joj dadoh znak da prekinemo i da je 'vrag odneo salu'..
-Jok.
Ili tako nešto na Australsko Engleskom rece ona i nastavi da lupa po mokrim lopticama?
Već je bilo 'smesno' da smo uopste na terenu ali...morao sam da poslusam a i
to smesno mi se sve vise svidjalo.
Onda je kisa zalila tako da je bilo ludo stajati na kisi sa kisobranom , a ne sa reketom i
ona podje sa terena.
-Jok.
Rekoh sada ja , na Srpsko Engleskom..' nazad ...igramo voleje'.
To je jedino prakticno bilo izvodljivo, jer je voda bila već do clanka . Sada već , ... nije meni bilo toliko do
igre koliko su se njene grudi , vrlo jasno ocrtavale ipod mokre majice.
Mokri do gole koze a i vise , uzivali smo u zbunjenim pogledima skrivenih ispod balkona igrača
i bili pozdravljeni sirenama prolazecih automobila.
Dosao je i kraj tog casa ali Ne zato što je moj rucni sat to pokazivOn jer se jadan udavio u međuvremenu i otkazao,
nega kad je ona ipak - odustala.
50 loptica postale su neuptrebljive i prosledio sam ih u korpu za otpatke.
Sutra ujutru , ostao u krevetu zbog nazeba.
Preturam $35 po novcaniku i smejem se ... sebi kako sam los posao napravio ... misleci na sat...lopte...nazeb...i ...
mislio sam tako dugo...dugo...sve
do veceras...
dok nisam napisao
ovu ' silikonsku' pricu.

Tanjuska , reziser nije prekrsio pravila već je banovan. Starom, dobrom, cednom moderatoru se nije svidjela serija i on lijepo udario - ban.
Ja, takođe, postavim topik nakon 3 godine i topik (naravno) ne doceka jutro. I sad ti reci ima li tu pravde:)

Zato ja u ring ne bih usla, ni pod razno jedino da je neko slabiji od mene :) , ni sa tobom se ne bih tamo odmeravala :), al ovde može.

Ma ja znam da nisi Vila od sto kila, jedino ako se za zadnjih par godina nisi onako bas „dobro” ugojila :)

KRATKA PRICA O LJUBAVI

Leto je u ravnicu doslo iznenada i tako jako da se trava pocela susiti, a kanal se povukao za nekoliko cantimetara i sirio neugodan miris ustajale vode.Te noćidok je mrak sirio svoj plast daleko negde u pravcu zapada čula se grmljavina. Možda su se oglasavali topovi ili je Ilija pretio.
Dok su odrasli bili opcinjeni pokretnim slikama sa Televizora i uzasnim dogadjajima koji su najavljivali glad, bolesti i siromastvo, omladina je veselo navlacila odecu za izlaske.

On je obukao tanke sive pantalone i belu majicu i za svaki slučaj je poneo i jaknu ako pljusne kisa. Dugo je brijao lice, ponosan na izgled odraslog muskarca. Deda ga je zadirkivao i krisom mu zaturio malo para u dzep od jakne u prolazu. Sigurno se setio svojeg momcenja, koje sada plovi daleko u proslost i tek povremeno izroni.

Ona se oblacila, pa se skidala, pa opet oblacila i garderoba se talozila na krevetu. Na kraju obukla je suknju koju oblaci svaki dan i običnu majicu na bretele. Nasminkala se neupadljivo i namirisala mirisom dunje.

Sreli su se u diskoteci, praveci se da nisu nervozni i da su tu dosli onako sasvim slučajno, svako sa svojim drustvom. Zabe su kreketale predosecajuci nevreme ai komarcu su besomucno grizli ne priimecujuci nocne leptirove koji su se poput kamikaza lepili za reflektore.

- Nisam te video danas u autobusu. Da nisi pobegla sa prvog casa?
- Nisam, zakasnila sam

I kako je iznenada zapoceo razgovor tako se i zavrsio. On je groznicavo smišljao pametne recenice koje će je oduseviti i ispijao pivo brze nego drugi. Ona je razgovarala sa drugaricom i ne slusajuci šta prica, a krajickom oka je gledala njega. Svidjao joj se, visok, malo duza kosa ga je cinila starijim, iako i jeste bio stariji godinu dana. Smetalo joj je sto pije već treće pivo, ona je još gustirala njen prvi sok.

Napolju je bilo sparno a unutra toplo zbog guzve. Muzika je bila preglasna da bi se moglo normalno razgovarati, svi su vikali. Galamu je stisala muzika za ples. On je pozvao da plesu i nadjose se u toploti. Prijao joj je njegov miris a on je pazljivo sklanjao od drugih parova. Pokusavao je da uhvati reci koje je izgovarala blizu njegovog uveta ali je samo mislio na njen vrat i mirisao je njenu kosu.

- Hajdemo napolje, rekla je

Stajali su još neko vreme, a on je i dalje pio. Ona je pogledala na sat, bilo je kasno. rece da mora kuci i on se ponudi da je isprati.Setali su sirokim ulicama i zapoceli razgovor o planovima, upisu na fakultet. Sva ona piva koja je popio udarise po mozgu a zatim se spustise do nogu. Osili se on i dok je ona cavrljala on pokusa da je poljubi. Nespretno.
Ona ga odgurnu ljutito.
Nastavise da hodaju cuteci malo se udaljivsi.
Tamna prilika na biciklu, radnik koji se vracao kuci sa posla dobaci nešto i zazvoni .

Grmljavina se zacu, par munja osvetli i nakon par sekundi prospe se prava letnja kisa. Oni potrcase i nadjose zaklon pored pijacne ribarnice. Sarani su zacudjeno gledali kroz staklo na dve prilike a somovi dosadno zevali.

On se opet ohrabri setivsi se dedinih saveta da je kod žena upornost najbitnija. Obuhvati je i poljubi. Prihvati i ona predajuci se. Kisa je padala kvaseci im noge i mesajuci se sa njihovim poljupcima. On je zabacio jaknu preko njihovih glava.

Te noćikisa je dugo padala, i ljudi su sutradan pricale da ne pamte takvu stetu. Kanal se izlio i poplavio par podruma. Bolnica u susednom gradu se napunila ranjenicima.

A njih dvoje su nazebli i ne sluteci da će pamtiti tu noc dugo posle čak i onda kada krenu razlicitim putevima.

Hej!
Pa kisa tamo kisa vamo?
Da sam je ranije procitao možda bi se i ja osmelio:))
lepo...lepo...

a posle je bilo ovako

'aplauz'

'dobro je ...dobro'...
tapsemo se po ledjima ja i moj 8 godina stariji i skoro toliko tezeg protivnik na sredini ringa
po zavrsetku ipak zasluženo izgubljenog meca ...
dok ga gledam u otekli nos koji se skoro slučajno sudario sa mojom glavom.
Pozdravljam se sa njegovim trenerom koji me nešto hvali, ocinski gleda brisuci mi znoj i krv sa lica.
'Dobro je izdrzao sam ' na nogama',
mislim se dok se rukujem sa sudijom u belom koji me je ocigledno stitio i odmarao koliko je covek mogao.
Namerno otezem sa izlaskom i dzeltlmenski pratim pobednika pri izlasku iz ringa sireci mu teatralno konopce .
To bi pre on trebao da uradi kao pobednik ali ja sam namerno preuzeo taj gest.
Ostajem sam u ringu.
Tako sam smislio.
Pruzam levu ruku ka publici koja me je bodrila strepeci za moju sudbinu.
Desna ostaje na grudima kao da govori:
SRCE ZA VAS.
Prolomio se snažan aplauz koji je kao melem pao na moje rane.
TO SAM I HTEO.

tamo vamo

Lezim u sobi, nisam sam.
U drugo krevetu 'spava na jedno oko' jedan od trenera našeg kluba.
Cuva me. Pazi da slučajno ne ustanem preko noći , napijem se vode i prebacim potrebnu tezinu za svoju kategoriju.
San nikako da dodje a bio bi spas.
Prestao sam da lizem usne jer ionako nema vajde, sve je suvo pa čak i jezik.
Racunam koliko ću 'kalirati' preko noći sa tezinom na prazan stomak..
ne vise od 350gr.
Na dijeti i u sauni sam već 5 dana ali sad me je već stiglo...na granici sam izdrzljivosti...
Razmišljam:

-Ako bude trebalo ujuto ću i zvaku malo , pa pljuc...pljuc a biće i mali pis sigurno.
Biće dobro tesim se.A posle merenja ...jaoooooooo, prvo ću litar ' Jupija' da popijem..pa kad krene klopa..mmmmm!
najbolje da uzmem 'mesano meso', tu ima svega.

Samo kad bi zaspao i prestao da se prevrcem.

Gledam trenerov krevet...on se ne pomera, kako je moguće čak i ne hrce?
trebalo bi...hmmm, ma ne spava sigurno.
Vidim sebe sa poluotvorenim ustima i polu zatvorenim ocima...istovremeno
gledam kroz prozor 8 mog sprata hotela i vidim parking i trafiku pored autobuske stanice...
onda ponovo bacim pogled u sobu gde i dalje lezim nepomicno ali sad savrseno dobro znam
da ovo sto vidim kad budem pricao sutra neće zvucati i izgledati tako neverovatno kao sto je sad.
Nesmem da napravim ni najmanji pokret jer znam narusicu ovo cudno ali i opasno stanje...bojim se nestace...
ocu da potraje moje balansiranje između dva vidika i dva sveta.Tamo i ovamo.
Gledam sa prozora cas u dva tela u sobi koja spavaju cas dole na ulicu u mrak...
nešto me vuce da odem dalje...
ali i plasi.
Zbunjuje me misao da ako sam ja taj dole sto spava,
kako onda vidim u istom trenutku i sebe i autobus na ulici?
Probudio me je blago drmusanje trenera rano ujutro :
„ ajmo da se izmeris”, rece rapavim glasom.

Covek kad 'posti„ može da se zadesi u astrali.”

Avgust je. Grad se povukao u hladovinu i stenje od letnje zege. Ni daska vetra da pruzi osvezenje. Kanal se isparava i siri neprijatan miris.

Trener nas tera da trcimo oko njega, od jednog mosta do drugog. Zagrejavanje je bilo naporno, „kamikaze' su mi odužele dah. Zazalih sto sam pristala na ovo mucenje. Kosarka je sportska vestina ali trener nas uci kako da protivnicu ubodemo neprimetno u bubrege i onesposobimo.
Gnusam se toga, rekla sam mu da ja to neću da radim. On se naljutio i nešto opsovao okrenuvsi glavu prema svoojim miljenicama, snaznim i visokim devojkama. Centar je moja skolska koja je već ponavljala, ona ne razmišlja previse. Trener tipuje na nju jer je najvisi centar u ligi.

Muti mi se u glavi, umotana sam u znoj, među zadnima sam. Trener vice , a ja svremena pogledam ulicu pored kanala, između visokih jablanova, pazeci da ne zakacim bodljikavo zbunje.
Poneki stariji covek sedi na klupi ispred kuce, evo i kafana, dobacuju pripiti mestani, ne mareci za toplotu.
Pozeleh da popijem hladnu koka-kolu. Polako trcim zaostajem za kolonom, ni ternera više ne vidim. Umalo ne naleteh na coveka koji je tik uz ivicu kanala slikao. Zaustavih se gutajuci vazduh. On me pogleda zacudjeno, a zatim se nasmeja.

- Hoćeš malo vode?

Uzeh flasu i ne odgovorivsi, skoro je ispih do kraja. Sedoh pored njega. vesto je cetkicom stvarao ono sto i moje oko vidi. Pomislih kako on uziva a ja se mucim, znojim, nedelja je i svi odmaraju posle rucka. Posmatrala sam jedno vreme sliku a onda videh da on posmatra mene. Gledao je u moje noge , ustadoh. Zahvalih mu se na vodu i nastavih dalje. Stigla sam na teren zadnja. Trener je bio ljut i znojav. Vikao je, uneo mi se u lice a ja okrenuh glavu osetivsi neprijatan zadah.

-Za kaznu necs biti u prvoj postavi

Briga me, pomislih u sebi. Te noćinisam mogla da zaspem. Izlazila sam na dvoriste da se rashladim, visnje su zrele padale, a komsijski kerovi na prekide lajali. Mesec je bio izuetno veliki, pun kao narasli hleb.

Sutradan je bio veliki dan. Finale. Tim iz susednog grada je već zauzeo teren, publika se skupila, muski deo publike je dobacivao i glasno smejao. Trener je zapenio i ponavljao jedno te isto. Da ćemo pobediti, a meni je bilo svejedno, smao da se zavrsi.

Pocelo je ostro, rezulata je bio neresen u prvom poluvremenu. Drugo je bilo još ostrije, udarci su bili sve jači, publika je navijala uzivajuci u zenskim duelima. Trener je ubacivao devojke sa klupe i odmarao favorite. Centar je blistao kao i uvek, ali igra je bila siromasna. tezacka, kao kad seljak ore njivu, snažno i uporno. Kosarka je vise od igre. Sport sličan baletu, govorim treneru a on me prezrivo gleda i misli da mi je sunce poremetilo pamet.

Blizio se kraj, gosti su vodili sa 2 poena, dve igracice su izbacene iz igre, jedna je dobila udarac u vrat, druga je uganula clanak. Trener nije imao izbora , ubacio je mene. Stamena igracica , teza i vislja od mene zauze odbrambeni polozaj. Pokusah jedan dribling da bih je izbegla ali ona ispruzi nogu i ja padoh. Zacuse se zvizduci, ja ustadoh i za tren mi se pojavi onaj slikar i zadovoljstvo njegovog stvaranja.

ustadoh, i poceh da igram kao po taktu, dobacujuci loptu cas centru, cas drugom krilu, i na momenat ugledah beka , procitah njenu nameru, bacih loptu u zamiljenoj putanji , ona je dohvati i
u skoku samo lagano ubaci u kos, pri tom zadobivsi udarac.
Izjednacili smo i ona stade na liniju, promasivsi prvu loptu, druga udje u mrezu i zacu se zvizduk.

Kraj.

Svi iz gledalista zaurlase, trener je poskocio od radosti, trceci prema njoj. I meni je bilo drago, ali izbegoh grljenje i skakanje. Trener je hteo nešto da mi kaže, ali ja se samo okrenuh. pookupih svojke stvari i krenuh kuci.

Čim sam dosla kuci izvadila sam boje, nasla stari blok koji smo nosili u skolu na casove likovnog, istusirala se i uskoro sam posla na kanal.

Dan je bio vrekao i jucerasnji, ali mi toplota nije smetala.”

WOW!

Tajka,
slabo ćeš ti knjigu prodati kad je ovde objavis u nastavcima:)
Salim se, samo przi, lepo je procitati nešto iz trenerskog ugla.

Hajd' i ja jednu kratku sto je nekad pre mnogo godina usla u izbor za najkracu pricu:
Sedimo, cutimo, pusimo, pijemo. Posle se smijemo, placemo, volimo, a ujutro smo svi dobra mamina deca i malo nas boli glava.

Gde je otisla rospija, i odkud sad muski glas kad živi sama?
Zagonetka; nego šta bi sa przenjem? Gde ti srce bi da ostetis onog boksera sa malim iq? Ta mi je dobra iako ima dosta prostora za osecanja i pokajanje...

Jedno sumorno vece!

Prolazio sam pored njene usamljene kuce.Okolo neka suma pa ravnica,njive.Djukci od negde urlicu,valjda zato što se već na nebu pojavio polumesec. Nisam znao kako da joj se javim pa sam po obicaju glasno kasljuckao.To je bio kao moj ljubavni znak njoj pa ako cuje ona mi se po obicaju javi.I stvarno, otvori prozor na drugom spratu i poluglasno mi rece: Šta si bre to hteo?
Ja joj odgovori tiho da nisam ništa hteo,već hoću nešto važno da joj veceras kažem tamo kod onog zbunja u sumici gde smo se obično i sastajali.
Viknu ona na mene; šta je to toliko važno? Kažem joj da je vrlo važno,samo molim te nemoj da poneses sa sobom gace.
Ona mi opet sada još glasnije odgovori da budem tisi jer njen taja može da cuje pa će biti belaja.
I stvarno, Taja je nešto radio pored ulaza,a do tada nisam ga uopste video. Taja glasno viknu na mene: Šta si to rekao barabo?
- Nisam ništa rekao,samo sam se salio!
Onda mi njen taja odgovori: Dobro je da si se samo salio inače sada bi ti ja odmah 'bao majku.
Šta ću, pokupi se k'o funjara,a da moju voljenu nisam video to vece...

„Tanjuska”, prethodno sam cepanice svih osvojenih žena stavio u vatru jer bese nešto zahladnilo,pa iako su nam se tela zblizila i bila topla, nije se moglo mnogo sanjariti jer nas njen taja zatece k'o macke na 'ebistu.
Opali sacmaricom po golom dupetu,grumeni soli se zacas zacrveni od napuklih cireva tako da one tvoje snezne pahuljice dodjose onako hladne kao melem na ranu... (xexe)

Kao da vidim kako ti je lepo bilo dok je djir trajao, i kako ti je drago sto si na kraju otisao iz toga. Ostaju tî sitni detalji, koji iskacu iz sna, ili koji vrebaju iza coska jednog dijeta kuce.
Sala mala: prva recenica iz sastava buduceg lokalnog fudbalera:
Igrali smo se lopte iza coska jednog dijeta kuce!

bio ovde na knjizevnosti neki dzoni sto pisao price i to dosta je prica napisao. da li je ziv taj covek zvani Dzoni?

Pljuni, i zapevaj...
Upravo tako, nego, ovaj put smo naucili lekciju!?
O pljuvanju u cipele, i piskenju u koka-kolu:)

Bondi
(sluzbenik)13. februar 2010. u 08.17
U avionu sede dva Hrvata, do prozora i na srednjem sedištu.
Dođe Srbin, sede na treće slobodno mesto, do prolaza, raskomoti se i izu cipele.
Hrvat do prozora reče:
-Mislim da ću si otić po koka-kolu...
Na to će Srbin:
-Brate, da se ne provlačiš, doneću ti ja...i dok je odlazio Hrvat mu pljune u cipelu.
Posle pet minuta, ista scena, drugi Hrvat, koka-kola, druga cipela...
Sleće avion, Srbin se obuva, namršti se i reče:
-Dokle bre ova mržnja, netrpeljivost, pljuvanje u cipele...
pišanje u koka- kolu?!

Tajka,
nemoj da se cudis jer drug Niche trazi prevod. Ne zna da su neke stvari lepse neobjasnjene:)
Izvini za digresiju sa teme i samo ti przi svoje!

Nikad nisam voleo taj plemeniti sport, i za još tri zivota ne bih bio u stanju da primetim ono sto je tebi uspelo. Da budes neprimetan i da ne prekidas borbu.
Prijatelj mi je boksovao za lokalni klub; bio je mrsotinja ali vrlo dobar tehnicar. Tomic Milenko...par puta je pozajmljivao iz kluba rukavice i donosio na ulicu među nas. Hebote koja je to makljaza bila. Sve covek misli ne boli od onih jastuka na rukavicama, ali batice, zvezdice samo sjaje ispred ociju...
U kojoj si kategoriji boksovao Tajka, i kakav ti je konacan skor. Imaš li kakvih međunarodnih medalja?

Dobar vic eskim iako sam Srbin:))

Ej Tajka...možda ćeš ostati neprimetan i sa tim pricama))

Oćeš..oćeš..i ja volim da mi se knjiga cita na severnom polu:))

Ili su svi prolupali
ili
ti 'nisi kapacitet'))

nešto jeste...Pogodi ?

„ BUM”

Prodoran prasak leta 1999 u ništa neobičan za Beograd.Nato bombardovane Srbije je u toku.
Zatice nas na teniskim terenima Partizana u sred pionirskog meca Borisava Borovica i Novaka Djokovica .
Ko ne poznaje svirepost, zloslutnost i miris smrti tog zvuka sile , ništa nije propustio u zivotu.Čak šta vise.

Po ratno- sportskom pravilu koji smo usvojili odma po početku bombardovanja, poen se ponavlja jer je zasmetao
takmicarima.
-.Samo je probijen zvucni zid ,
govorimo podignutih ramena da bi amortizovali udar na nervni sistem
jedan drugome usiljeno se smeskajuci jer znamo da deca gledaju naše reakcije , napajajuci se neophodnom hrabroscu
od nas trenera...roditelja...posmatraca...da istraju.
Poen se ponavlja.
„Pridji blize...udji u teren...igraj srcem...NAPADAJ”, savetujem svog pulena Borceta dok me Srdjan , Noletov otac
prati pogledom.Za trenutak su nam ponovo poeni i gemovi vazniji od rata koji besni oko nas.
Po zavrsetku meca prelazim Humsku ulicu i svracam u T.K Tunel kod legendarnih beogradskih trenera „ Mirceta i Zage
”na obaveznu kafu, analizu svega i svačega u tenisko svetu a i da pogledamo
zensko finale na brzinu organizovanog turnira do 12g. Tada prvi put vidim Anu Ivanovic koja je kao i Novak
osvojila turnir a koji je napravljen sa idejom da deca igraju i ne misle na sklonista i bombe.Da ne gube korak u
ociglednom napredovanju ka teniskom tronu.
Slično je sa Jankom . Pasom, Duletom...i ostalima našim igračima ,koji udaraju po lopti kao po neprijatelju.
Iz revolta.
Jelena Jankovic i Viktor Troicki to već uveliko treniraju u USA brisuci u pauzi između gemova suze kao da su znoj duse.
To je odjek na NATO bum!
nas srpski teniski
BUM!!!.

Hej Tajka...cenim tvoj sportski duh :)

E Tanjuska , strpi se malo, biće kasnije nešto 'mekse'
sad idu ove 'muske' teme

MIG

Već tri puta sam za redom odskocio u levu , meni za manevar laksu stranu i levim direktom uspesno
odbio napad robusnog 'Nidze'.
„ da me ne provali '” , pomislim i za sledeći njegov napad napravim 'eskivažu' sa korakom u desno...
'side step' sto kažu sa okretom tela.

Vidim ga , tako mi je blizu ali 'propada' u prazno bez sanse da me dokaci.
Da bi se osigurao krenem da ga odgurnem dalje od sebe pesnicom desne ruke.
- ako ga već 'guram' sto to nebi uradio po bradi?prođe mi kroz glavu.
- tako mi je blizu.
'odgurnem' ga po bradi...
malo jače , bas kad sam prebacivao tezinu na svoju desnu stajnu nogu.
Kao da je neko izvukao tepih ispod nogu kapitenu iz Kragujevca...
Na podu je.
Sudija me sklanja... broji srusenom bokseru i ja nalazim svoj neutralni ugao prepoznavsi jaknu mog druga Tome
koja bacena u odusevljenju leti u vazduhu skoro do ringa.
Bezbroj navijackih povika, saveta...ohrabrenja stapaju se u jedan brizni vapaj
- da debitant ne podlegne neiskustvu.
Borba se pojacava obostrano.On da nadoknadi propusteno ja da sacuvam i potvrdim steceno.
Stenje se i ' puca' na obe strane...ali
sve mi ide od ruke.
Pred kraj borbe zapetljan u klincu , preko ramena protivnika pronalazim pogled svog trenera Pavla Sovljanskog.
Znam šta hoće da me posavetuje ..'.čitam ga ko knjigu'.Gledamo se u oci i tako komuniciramo.
Hoću da mu kažem da ne brine...da kontrolisem borbu...da sam pribran i svetan svega ali
guma u ustima ...nesme se...i
imam vremena samo da
namignem
uz osmeh .

da ne ispadne da sam sve prebio..he he..

'patos'

Zadnje čega se secam pre no sto sam popio 'patos' je da sam hteo da krenem levom...
Onda odjednom se film prekida i ja se sa obe ruke pridržavam za pod ringa sa jednim
jedanim zadatakom , SAMO DA SE PODIGNEM.
Tu je blizu i konopac o koga se oslanjam jednom rukom ali pravim previd jer se
on savija pod pritiskom moje ruke i svakako ne sluzi mi bas kao neko oslonac...
Opet opipavam debljinu podnog filca (2,5 sm kako kažu pravila)
SAMO DA STANEM NA NOGE
stoji mi u glavi...za drugo ne znam.
Sasvim sam siguran da ako to uspem svi problemi će nestati.
Podigao sam se ali me kolena ne slusaju..
.Srećom konopci su opet blizu i ja sam najzad
u vertikali ali šta je sad ovo?
Nikog pored mene?
Niti sudije koji je zauzet skuplanjem bodovnih lista, ni nasmejanog Ken Morela iz New Jersey ja
kome u drugom uglu već skidaju rukavice
...a ja.?...šta ću ja sad da radim kad sam se već podigao? a sam sam, mislim se ?
Dilemu je prekinuo glas iz publike:
„Sudija majmune, odvedi dete do ugla”!

BILJKA

Dan posle nokauta sa Kenom Morelom ( New Jersy) idem ulicom.

Pojacano se trudim da ostavim utisak bezbriznog i nicim uznemirenim momkom.Ljudi me drugcije gledaju...bolje reci zagledaju...
ispitivacki traže grešku.. dok ja se smeskam i pricam kao da to nije ništa...kao da je sala odspavati na ringu pola minuta...

„ slusao si uspavanku” keseri se dobrocudni polu-velteras ...trudeci se da me odobrovolji,

Toliko puta smo tu izreku koristili za boksere koje smo poslali u 'carstvo snova'!

„Ko macem sece od maca i biva posecen” , sapuce mi nešto u glavi mada se trudim da taj glas ne čujem.

Isao sam svojom ulicom i nije mi jasno kako se nadjoh u rastinju pored puta?Ma kakvo rastinje , korov..

Nešto me je vuklo u stranu protiv moje volje...' da li me je neko video'osvrnuh se...ljuljajuci se ko 'pijan mornar'.

Neke cudne biljke pored mene..„..biljke...biljke...hm. pa i ja se osecam bas kao biljka sad”pomislih tuznjikavo.

„U svom sam drustvu” nasmejah se kiselo i produzih ka autobuskoj stanici.

Ko nije bar jedan basket odigrao bosonog na asfaltu, ne zna za radost novih borovo sangajki. Gledam ovu moju decu i decu generalno, toliko toga imaju da se jadni ne znaju stvarno ni obradovati. A da im pricas da nekad nismo imali ni lopte, i da smo i bosi znali igrati fudbala, kosarke po neki 12 sati, da li bi mogli poverovati. Ko je bio veci od nas kad smo dobili prvi bicikl, prvu pravu fudbalsku loptu, duboke sangajeke koje su mogle izdrzati i nedelju dana na betonu?
I kako se samo rado setim tih dana, kao i ti slike sa sestrinim carapama.

Gde si ti Tajka, nema te k'o germe:)
Još te čitam, i molim da sledeću pricu ne objavis ovako. Mislim da imam pravo, jer je pravi format 1/8 price. Procitaj tri puta, a ako sumnjas i 6 puta:)))
I przi i dalje!

Благо Нади што је млада пензионисана. Требало би увести бенефицирани радни стаж и другде, не само за полицајце, војнике и балерине.

Од ових кратких прича се само дрема ако се све прочитају полако претходне ноћи.

Hebiga Niche,
trebao si uciti strane jezike u mladosti, mnogo lakse ide; a šta ne razumes?

Pa nije u redu da se zavrsi sa najgorom pricom. Obično ne volim mnogo da kritikujem, ali ova za francuza je bas nepotrebna.
Nemoj uzeti za zlo:)

Da ne bude da jedino ja zavrsim sa promasenom i negativnom notom, mali samoprepisivacki doprinos iz neke cudne price:
„On misli o tome, gledam ga nagnutog nad ovaj papir, muci me njegova tupa olovka, pitam se piše li uvek olovkom, kurvin sin, zašto uopste piše, možda ima razloga, uostalom pisati je samo malo gluplje nego živeti, rekao sam da živim u proslosti, tako je on hteo, briga me za njega, nešto drugo me muci - nikako da objasnim sebi tajnu svetlecih kuglica iz mog detinjstva, mnogo pre pisanja, bile su tako neobjasnjive, nekorisne, neopipljive, tako blistavo lepe, pojavljivale su se u sumrak...”