Вјера, нада, љубав
marince
(nastavnik)
2009-12-28 07:11 PM
Неке од пјесама из збирке Вјера,нада,љубав, аутора Марка Данојловића!
Мој Добри Бог
Спаси ме Господе од зла овога свијета
Буди ми сапутник и бранилац
И данас и сутра, и у све дане
И када дође смрти жалац
Плашим се јер сам грешан
Подигни још једном најмање биће
Страх ме је јер немам љубави
Не видим дан а ни сунце кад свиће
Знам да ћеш доћи као и некада
Узећеш за руку најмањег свог
Ти ме волиш непрестано
Јер Ти си пун Љубави, Ти си Добри мој Бог
Иди
Иди јер видим ти у погледу
Немир који те води од мене
Одавно већ ниси моја
Нека све падне у заборав
Понос ја ћу побиједити
И сваку црту урезану у мени
Избрисаћу дахом вјетра
Нестаће као јутарња роса
Понеси све и немој се враћати
Бола препуна је душа
Сваки тренутак сада је патња
А сваки дах трулежан је већ
Вријеме уназад вратити не могу
Жалим што дао сам себе
Што отворио сам се као на длану
Иди и не стављај опет со на рану
Вјечност у нама
Када прође све ово у једном даху
Када заборав прекрије све дана тог
Тијело ће бити у праху
А душу нека узме Бог
Не воли ме пролазно и пусто
Буди сапутник живота мога
Ако нас раздвоји пролазно
Знај да вјечно је код Бога
marince
(nastavnik)
2009-12-28 07:14 PM
Траг љубави
Врати се и као лист на грани оживи
Као мјесечина засијај у ноћи
Приђи ми лагано и шапатом реци
Дошла сам, сада све ће проћи
За руку ме узми и дај ми изгубљено
Сваки трен остављен у бескрају
У вјечности успаване дане
Само у теби они вјечно трају
Нека нестане привид и лаж
Буди ми снага невидљива и смисао прави
Потеци мени као ријека мору
У нама је неизбрисив траг љубави
Феникс
Не, ја не требам хвала
Никада га нисам ни хтио
Ако си љубав мени дала
Узети је нисам смио
Сваки твој поглед сада боли
И свака ноћ је ожиљак нови
Никада нећеш знати како воли
Човјек коме нестану снови
Носи сада пола мене
Нека је срећан сваки твој дах
Освануће сунце преко сјене
У љубав ће се претворити мој прах
Стара мајка
У тамној прохладној соби
Док хладноћа мрзне све
У углу икона стара
И стара мајка којој се срца пара
Стара мајка са штапом
Са сузом у оку стоји
У Благога Христа гледа
Молитву жели да му преда
Господе, стара сам већ
А немам ни хране ни воде
Само тебе имам Боже
И знам да све ти се може
Не тражим ни хране ни воде
Не бије ме ни вјетар ни зима
Само буди Ти уз мене
Јер осјећам смрти сјене
Једно само желим
Чувај потомке моје
Сузом те овом молим
Јер знаш колико их волим
Посвећено старим људима заборављеним од својих потомака
Молитва
Не дам светињу свога прага
Не дам силама мрачним свјетлост дана
Ни осмјех дјечији, ни сузу материнску
Ни цркве, ни манастире ни иконе старе
Не тражим много и спреман сам да молим
На кољена да паднем пред Богом
Са погледом препуним кајања
И замолим за љубав међу људима
Али сам спреман и да праштам за сваку сузу и бол
Урезану рану мом народу
Тешко је опростити али ја то могу Боже
Заборавити не смијем и нека ме не буде ако заборавим
Молим те Свеблаги и добри Оче
Сачувај мој народ а и све друге
Дај памети, разума, мира и вјере у Тебе
Јер под небеском капом за све има мјеста
Чувај нас Мајко Добра, Свемилостива Владичице
Чувај дјецу, мале анђеле што носе осмјех на лица
Чувај нам отаџбину и синове што расту
Теби у част а Богу у славу.Амин
Опет бих тебе изабрао
Ех кад бих само могао гледати
Очима својим прекривеним паучином
Ово сунце што милује природу
И осјетити дар који Бог даје
Ех кад бих могао растјерати таму
И чути малих птица пјесму
И шуштање лишћа златног
Док вјетар га лагано таласа
Ех кад бих могао бирати поново
Да ли желим сунце што грије
Птица пој и златно сунце
Или тебе, због које све ово не видим
Ех кад бих могао, о лудости људска
Опет бих исту направио грешку
Ех кад бих могао и ако бих знао
Опет бих тебе изабрао