Sviđa mi se!
Ovo je očigledno nastalo skoro, veoma skoro.
Kada odstoji godinu dana, znašeć najboilje koji je tu zarez potreban da bude veoma, veoma dobro. (kažem zarez, jer iako nedostaje, to je toliko malo)
Vema lepa metaforičnost i originalna senzualnost, koju u trenu kalamburski zamenjuje grotesknost.
Jedino što mi smeta neupotrebljavanje slova H, a uz to nema ni apostrofa kod reči HOćU.
Pesma ničim ne pripada nekoj arhaičnosti da bi ovako stajalo.
U svakom slučaju
Super.

Samo nepismeni ljudi, a njih je izgleda najviše u književnosti kažu za nešto „VRHUNSKO”.
Je li neko čuo izraz VRHUNSKO VAJARSTVO. Asurdno je govoriti o VRHUNSKOM SLIKARSTVU, jer su pravci različiti. Upoređivati sledbenika romantizma, sa kubistom, ili sa postmodernistom, bi u najmanju ruku izazvalo kod polupismenog slikarskog poznavaoca zgražavanje.
Ocenu jedino daje vreme...
Ono što preživi...
U srednjem veku su desetine hiljada ljudi oslikavali kapele, a pored Mikelandjela preživelo je samo njih dvadesetak. Ostalima se imena i reprodukcije slika gube u prašnjavim knjigama.
Pravu ocenu jedino daje vreme.
Perl Bak i Hemingvej su svojevremeno smatrani „lakimm piscima”. Nakon dobijanja Nobelove nagrade na njih se gleda drugačije...
Preživeli su očigledno prvih pola veka nakon svoje smrti.
Za dalje videćemo.
Jedna „Alisa u zemlji čuda” je nastala iz želje jedne obične žene da zabavi decu koja će je biti poslata na staranje u roku od nekoliko dana. Za to bvreme je napisala roman koji sveke godine ima nekoliko stotina izdana u većini zemalja sveta.
Jedna kratka priča, Galeb Džonatan livingston je odbijen od 16 izdavača...
Znači 16 urednika je smatralo da nije vredno objavljivanja... Sedamnaesti je prodao za godinu dana 7 miliona primeraka te knjige i to samo na engleskom govornom području.
Zar bi neko kod nas štampao tu knjigu posle prvog izdanja u ediciji Hit pre tridesetak godina, da se ne prodaje... Pogledajte ima je kod 4, 5 izdavača u ovoj malenoj Srbiji.
I da ne postanem dosadan...
Najčešća uteha onih umetnika čija dela niti prolaze kod publike, niti se pamte je kako je to nešto VRHUNSKO. NEŠTO što obični smrtnici ne mogu da shvate.
VIDIM OVDE KAKO NEKI ISMEJAVAJU ONE KOJI VOLE HABIJANOVIĆKU, ILI KOELJA.
I TO RADE VEOMA UPORNO PONAVLJAJUĆI ISTI SADRŽAJ VERBALNE PLJUVAČKE.
Samo mediokritet može ismejavati onoga ko voli Glena Milera, a ne Džimi Hendriksa, ko se divi Pikasu, a ne Leonardu.
TI ŠIZOFRENINI TIPOVI ne shvataju kako postoje pisci koji nemaju potrebe da zadovolje kritičare, već da onom običnom čitaocu u nekoj palanci od par hiljada stanovnika ulepšaju veče, ili vikend.
Postoje genijalni pisci poput Agate Kristi čija ni jedna rečenica nije ušla u antologije Vlikih misli, ali drži svakog trena u napetosti desetine hiljada ljudi na svim kontinentima.
Zar Agata Kristi u svetu kriminalnih romana nije genijalan pisac koji je dostigao sam vrh, kao što pojedini bolesnici dostižu dno navodeći filozofe i psihijatre kao jedine autore vredne čitanja????
Onaj ko upoređuje Agatu Kristi i ovde (od nekih samoreklamerskih visokoumnih)vema spominjanog Dostojevskog, to očigledno radi iz samo jednog jedinog razloga. Obične potrebe za javnim verbalnim o-n-a-n-i-s-a-nj-e-m.
O ukusima se ne raspravlja, shvatili su stari latini, ali pojedini koji ni o jednom jedinom stihu, ili proznom pasusu ne mogu dati smisleni komentar koji ima i malo originalnosti, pokušavaju da bidi mirođija u svakoj čorbi time što će tuđe ukuse omalovažavati.
Srećno i jednima i drugima.
Prvima na uživanju u onome što vole, a drugima u pokušajima da im bude bar malo lakše.
:)

Samo za Anakondu :)

Sutkaito pana imat edna mana sto nesevo i nija
Zar ne vidi krisna sto e to a zivot na vesela durlinaaa.
Ja sum setal, ja sum bil na zapad duri do germanija,
Zar da nado parce leb za mene i za mojata familija.

I da imam ko sto nemam, pa da kupam bel konj.
I da javam denje - noce i na jave, i na jave i na son.

Svekoj odnas ima svoja dzvezda
Sto gu prati do vreziv,
Ko ga svetli jako covek ima sreća,
Ko ga gasne sudbina.

Ej, da imam ko sto nemam, pa da kupam bel konj.
I da javam denje - noce i na jave, i na jave i na son.
Ej, da imam, ko sto nemam, će ti kupam krevet,
Za daspijes ti so mene, iljada i, iljada i edna noć..

Živela!!!!!!!*********

http://www.youtube.com/watch?v=PASYe-SrdqE

Treće čudo...
Već mi visak u rukama ogovori o budućnosti...
Već mi leptiri na poziv sleću na ruke...
Sada sam počeo da se na najlepši način družim i sa zmijama.
:)

Arogantan si bez ikakvog pokrica, poluobrazovan, priucen u umetnosti, zato ću ti podvuci najvaznije iz teksta koji ispod sledi: „zainteresovan u prvom redu za probleme matematičke logike”

„Luis Kerol: Igra logike

Najzabavnija biblioteka Službenog glasnika nosi naziv Mozgalice. Upravo u Mozgalicama je objavljena i ova knjiga Luisa Kerola, koja na koricama poručuje: ”Obradujte decu i sebe„. O čemu se radi? Autor Alise u zemlji čuda, čije je pravo ime bilo Čarls Latvidž Džonson, po zanimanju je bio profesor matematike, zainteresovan u prvom redu za probleme matematičke logike. Objavio je i nekolicinu knjiga iz ove oblasti, pa čak i jednu raspravu o matematičkom aspektu parlamentarnih izbora.
”

Svakako, svakako, hoće to da se pomesa od prevelike kolicine znanja :-)

Još jedna lekcija za tebe;
kad covek ponekad napravi negde ortografsku grešku, kaže se da je pogresio.
Kad to redovno radi, onda se to zove polupismenost, ili nepismenost.
A ovo sto prozivas druge za nešto sto nonstop ovde radis drugima, se zove glupost ili bezobrazluk, izaberi sam šta ti manje vredja ego.:-)

Polupismeni, poluobrazovani, celobezobrazni, naporni i priuceni u knjizevnim kritikama covece.

Moram da idem, ostaj mi brilijantan, kakav si uvek bio :-)