Дети...

Сечь-матерь!

Вот она, Сечь.

Вот то гнездо, откуда вылетают
все те гордые, крепкие как львы!
Вот откуда разливается воля
и казачество на всю Украину.
Всякий, приходящий сюда, позабывал
и бросал все, что дотоле его занимало.
Он беззаботно предавался воле
и товариществу таких же, как сам.
Не имевших ни родных, ни угла,
ни семейства.
Кроме вольного неба
и вечного пира души своей.
Вот она, Сечь.

Morava
1.

Noć,još nisam bio izasao iz noći
pune pravednosti i transcedentalnih munja
a u mome duhu oko koga su se rojili zlatni
insekti
čula se zimska muzika sto sanja slatke vrhove.

Još sam svojim secanjem dodirivao druge
predele
ali već imam dan i ljubav koju nisam tražio,

2.

Ja čujem i vidim njenu istinu
njen sljunak tvrd među zubima
blag u srcu gde mi silazi po svetlost
osetljiva zvezda.

Gasi samo zlonamerne vatre,
suncu ni u cemu nije suprotna.
Kakav strasan sklad između
riba i ribara koje podjednako voli.

Visoko jedan je krug pod kojim se sve odigrava
svojom udaljenoscu omogućuje nam prostranstva
onome ko ga shvati bude oko glave
i svetli dok reke teku uokrug.

Ode a opet sve je tu.
Orac sirokim zamahom ruke pocinje godinu.
Leto: laste se kupaju ribe lete
andjeli pevaju nad vodama.

3.

Reci će mi pomoći da utvrdim
gde ona pocinje
da li tamo gde je gledam
ili tamo gde je još nema
ili tamo gde srce
ispuni peskom i zaboavom

Šta reci znaju o vodi
koja izgubi sve sto nadje
koju volim da dokazujem
koju želim da učinim stvarnom
a da je ne zaustavim
a da je ne povredim?

4.

Sada se uliva u brdo ispod meseca
gde rastu nebesne biljke sa zemaljskim cvetovima
i drvece na kome radjaju elektricni plodovi
i prazna ogledala
i prazna ogledala jer nema
ničega sa druge strane.

Evo moje ljubavi
evo moje krvi
evo mojih kostiju
evo svlacim svoju ljudsku kozu
i u crnu zemlju lezem,