Forums : Književnost

Comment
365 Tona Ljubavi
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-10 05:07 PM
365 TONA LJUBAVI

…Krecu putem svemira...ka tebi
za svaki tuzan dan u ovoj godini...
samo za tebe ljubavi...


365 tona ljubavi
Danas ti… na poklon saljem ja
Uzmi ih , zagrli ih… ti duso moja, ti muziko moja
Ti srce moje malo
Ti sudbino moja…
negde u zvezdama
ko zna kada još… zapisana

365 tona ljubavi za noćisnene
Nespavane, od Neba i jednog divnog Andjela,poklonjene
Kao dar , kao najlepsi poklon
Koji covek može da dobije od Boga
Zato ovom pesmom želim da nacinim veliki naklon
Tebi, ti ljubavi moja snena
Sebi , Bogu I Istini verna
Tebi Ljubavi koja si uvek verovala
Da negde postojim ja
Ja , koja sam te u tmini svoga zivota cekala
A da nisam ni znala…
Nisam verovala , da ću jednom zaista naći
Da ću putem jedne snezne, olujne noći
Ka tebi… sudbini svojoj … onako iznemogla i tuzna, poći...

365 tona ljubavi
Ti danas saljem na dar
Da te svojom muzikom neznom
Poput Adadja , probude
Da ti moje srce …još jednom ponude …
Iako znaš…ti sve, dobro znaš…
Jer ti si…ti si …srce moje malo
Sto mi ga ovo Nebo jedne noćidalo
Koje je sa lakocom leptira
U moj zivot usetalo
Eto tako, bas onako lako…
I tu ostalo, da me voli i cuva
Da mi horizont oboji duginim bojama
Da okrene pravac vetru kada zapuse
Da učini svojom ljubavi predivnom
Da sve što ne valja i valjalo nikada nije
Pred snagom ljubavi, jednostavno …
bez traga nestane

365 tona ljubavi
Ti danas saljem ja
Tvoja vucica, maza, kuce,pace,pile tvoje malo
Što se negde jednom, u lošim predelima zivota zaigralo
I izgubilo, rastuzilo , jer je mnogo dalo
Ali nije znalo…eh …a I da je znalo…
Da to nije bilo ono pravo
Sve dok nisi dosao ti
Bas ti , ljubavi…
Da spasis ovo poslednje izdanje mene
Da izvidas sve moje rane
Tako lako i jednostavno

Ma ljubav se ne trazi , neko rece…
Ona nas zgrabi , tek tako sred neke Srede
Ne pita, ne govori
Ona samo daje , peva I s Andjelima plovi
I nosi nas u predele sreće
A mi…od lepote, izgubljeni
Na sreću nenaviknuti, bojazljivi
Sedimo I gledamo satima
Jedan lik tamo negde...u zvezdama... cutimo …
Drhtimo, uzdisemo I osecamo samo…
da beskrajno smo voljeni i da volimo…uhh...

365 tona ljubavi I nije malo
Od te tezine se tako teško dise
Da ne verujete , ali tako najlepse note srce piše
I stvara muziku, samo nama znanu
Koja nas izdvaja iz ovoga sveta
Koja leci nam…svaku staru ranu…eh da…staru ranu

365 tona ljubavi
Danas kreće ka tebi
Da te nisam srela, nikada verovala više ne bi’
Stalno bih spavala , onako bez snova
Tuzna , razocarana, bolom ophrvana…uh…
Ma ti znaš…
Cekala bih da vreme prođe I da
Crna ptica iz daleka jednom dodje
I ponese me beskraju…tamo u krajeve tmine
Gde svi krecemo jednom… znam
Samo sada kažem
Da…
Neka saceka malo Nebo I ta ptica crna
Jer ja želim da osedlam divljeg konja vrana
I da sa tobom dodjem do zivota reke
Da još dugo osetim lepotu tvoje duse
Da krenem u predele neke, sarene, meke
Gde ćeš samo ti biti stanovnik moje duse
E posle …neka se sve kule ako treba sruse…
Jer..
Znacu da…vredelo je…

365 tona ljubavi
Za ono juče I ono sutra
Za sve tajne broja 9
Jer I danas je broj 9 , pa ti vidi…uh...
Nije to vise nikakva sala
Već ti je to rekla, puno puta … tvoja mala
Ona koja te voli I Gospodu se moli
Za …Ljubav... za Nas…

Živeo!!

Anja Polar
Anakonda
(I like it,,,so shut up)
2009-10-10 05:17 PM
vajstinu živeo
Polar
(Medved)
2009-10-10 06:16 PM
SrećA

Pitao sam se ne tako često,
mada to bese nekako uvek, bas uvek
šta to bese sreća?
I zašto moje biće oduvek luta?
Pitao sam sebe...
pitao sam svevisnjeg Boga...

Ali odgovor bese nekako oduvek mnogo daleko,
jer taj glas svog sopstvenog srca,
pa i sapat tog velikog Boga u daljini
moje usi nisu mogle cuti u dolini...

Sada sedim sasvim sam...
Mir je...
bas tu negde,
pred svitanje nekog Oktobarskog jutra...
Mir je...
bas ovde,
u ovom nepoznatom gradu gde se mnogo luta...
Mir je...
hej...
ja čujem glas svog uzbudjenog srca...

Muzika...
to je taj glas,
srce rida neku sonatu za spas,
i kaže tako nezno:
„Ovo je pesma za vas...”

A Bog mi se smeje i govori još tise sad:
„Hteo si da znaš šta je to sreća?
Kucao si na vrata doma svog?
Sad slusaj srce sto te voli,
sad gledaj te oci koje bolis...”

Oktobarsko jutro, još je mrak...
Ja gledam tvoje prelepe oci,
slusam otkucaje
tvog srca sto me voli...
Znaš...
ja te beskonacno volim...
ja te tako... tako jako volim...
Kad bi samo znala kako me divno bolis,
i kad bi ovo moje srce
bas sada dok ti spavas,
samo tebi. mojoj tebi,
sapatom moglo reci:
„Cudo moje, ti si moja sreća,
hvala ti sto postojis...”

Slusam sad muziku srca svoga,
čujem sapat Bozanskog bica toga,
Hej...
Ja znam šta je to sreća,
Da...
I ovo moje biće je prestalo da luta...

POLAR

Happy anniversary my love :)
mostar91
2009-10-10 09:18 PM
Па гдје сте се ви изгубили?
Много среће и љубави за два дивна бића моју Ањицу и Меду Доброг Срца.
Хвала Богу па има неко и да је срећан.
Нека вам Господ подари сву доброту, љубав и срећу овога свијета.
Топли поздравчић од „старе”/ па и јесам за вас остале;))))/ МО.
EnigmaIII
2009-10-11 12:43 PM

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublazit neće gorki san.

Podaj se pijanom vjeru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena...
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-11 01:28 PM
Ah, ništa lepse nego na ovakav dan sresti Tebe dragi nas Mostaru.
Pravi ljudi su takva retkost čak i uprskos svojoj virtuoznoj slatkorecivosti na „papiru”, zato Tvoje javljanje ima posebnu draž.

Nadamo se da Ti sve ide onako bas kako želiš. Ako ne, ne zaboravi da je ZIVOT LEP samo zavisi kakav pogled spustamo na njega.Iznad svega, drzi do sebe.

Na dan 18 novembar, dan kada ćemo se zauvek zakleti jedan drugom na „Vecitu Ljubav”, znaj da će nasa misao uz osmeh ići putem svemira i ka Tebi...

Živela Ti nama
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-11 03:08 PM
KRILA ANDJELA

Da li sam vam pricala ovo...
bilo je to jedne davne letnje veceri
kada su se umorni mornari
sa svojih plovidbi svojim dragama vracali
kada su neki galebovi zauvek u tisini sletali
kada je sunce pocivalo na nekoj drugoj strani...
tamo u nekoj noći..
dalekoj sada...
na mansardi jednog bezimenog grada
uz plam sveca i uz casu vina
onako boemski tuzno i setno…
dok se lepljivo u mene uvlacila nocna tmina
mazeci me i grleci moju dusu
ceznuci za toplinom nekog zamišljenog kamina
dok sam pokusavala da utolim svoga srca nemilosrdnu susu
pijuci sve suze koje tada moje oci ronise
i dok sam se borila sa sneznim daljinama u sebi
gledala vuka u odrazu svoga lika u ogledalu
eh da…
bilo je to , tada bas…
dok sam drhtavom rukom,
groznicavom brzinom
rime ispisivala
kao da sam se bojala
da jesen koja dolazi u zivot moj
ne odnese kestene zauvek u zaborav svoj
I da lisce koje se igra pod mojim nogama
Ne zaboravi zauvek ritam mojih koraka
Eh bas tad
Osetila sam treptaj….treptaj krila…
Krila …jednog Andjela
I tada sam shvatila…
Da , u mome srcu oduvek žive krila jednog Andjela…

Anja POLAR
Polar
(Medved)
2009-10-11 03:27 PM
:)
Kakva luda noć.. Vetra duva, kisa pada, na Monmartru beli meda još se nada... cita pesmu... samo pesmu...

Samo pesma

Uznemireni okean sumi tuznu pesmu o bezdanu...
Plavo nebo zaslepljuje zamagljeno oko...
Uspavano sunce cuti... Ono danas umorno cuti,
a iz sna nezno salje vetar
da me tiho... sasvim tiho pita:
Mislis li na mene?

A ja želim da je kisa,
da ucutka tu pesmu okeana.
Ja sad želim nebo sivo
da ublazi rosni sjaj u mom oku...
Ne, ne želim ovaj nezni vetar,
ja danas želim tminu a ne sjaj,
jer tada znam... ja to dobro znam,
da bi se divno probudjeno sunce
spustilo visoko sa neba na ovaj usamljeni svet
samo za mene... samo za jednog mene...

I dan na izgled lep,
nagovestava neku predivnu noć,
mirise čak i cempres u daljini...
Ali okean sve jače i jače sumi tu pesmu
dok tuga farba nebo u royal plavo...
A moje oci... zamagljene rosne oci
traže tu suncevu zvezdu u tuznoj royal plavoj,
da joj tiho, sasvim tiho kažu:
Znaš sunce moje... Ja oduvek mislim na tebe...

Polar

topao pozdrav za tebe Mo i hvala :) (za starost i mladost ću da se pravim da nisam video)... hvala za pesmu Enigmo...

Volim te kuce moje :)
***
Polar
(Medved)
2009-10-11 03:44 PM
HM, ipak sam video godine one :)
i evo jedna pesma u to ime...

Zivot je Lep!!!

Godina devedeset i druga,
nisam tada znao da se ona meni ruga,
bio sam još mlad i zelen,
kao neki još bezrogi jelen
sto stoji u sumarku
cekajuci da procveta taj lekoviti neven…

Docekao nisam tada,
bas te devedeset i druge
da procveta lekovita biljka zuta,
jer ta godina se vesto poigrala sa mnom
zbog mladosti moje,
zbog nekih zlih ljudi sto cvece nisu voleti znali,
zbog podlosti proslosti,
zbog zelje za rekama crvene boje…
A godine mladosti moje
vratiti se sada neće, vratiti se nikad vise neće…

A lepo je vama sto pamtite mladosti sreću,
lepo je i vama deco sto zapamtiti ćete sreću mladosti vasu,
lepo je, setite se toga često,
jer već je dve hiljade i devet…

Lepo je i kad zivot prođe,
lepo je i kad zima dodje,
jer shvatiti nešto ipak za rukom nam podje,
ali najlepsi je zivot u prolaznosti svojoj...
Zbog svakog jutra, suncanog zraka,
svakog sumraka i oblacka ispod meseca traga,
sve je to divno… Divno je, zar ne?
Sve je to prolaznost...
ALI NE…

Godine se igraju sa nama,
vreme leti u nepovrat
i živeti zivot sad treba
voleti kao da nam je zadnji dan,
ljubiti kao da je najlepsi san
biti srećan kao kad dobijemo lep poklon za rođendan...
Slaviti se zivot treba
I svaki ovaj Boziji dan,
jer on je lep,
ja to vrlo dobro znam,
jer nikada za taj zivot nisam bio slep...
A procvetati lekoviti neven ume hrabro,
U vreme neko i tmurno, i hladno,
samo kad jedno biće
ume da se nada dugo... i tajno…
POLAR

Polar
(Medved)
2009-10-11 03:52 PM
Nekako u blizini Sacré Coeur Bog često stavi svoju ruku na naše rame... neko to oseti, neko se nasmeje a mnogi... mnogi bas i ne mare, jer izgubljeni su im dani :)
A tako razmišljajuci o Bogu nastade i ova pesma...

Gledam oci decaka
i vidim dva klikera sjajna,
dva klikera sestoperca,
jarkih nekih i iskrenih boja…

Slusam srce u sred mrkog mraka
a ne čujem ništa, bas ništa,
sem kucanja starog zidnog sata,
i hrkanja nekog dede
tamo iz prikrajka…

Bas cudno sve to bese,
ja obesen o klin nečije maste
zeljan igre, zeljan sreće,
al’ ponajvise nekako zeljan decije paznje…

Deda, bas virtouz u hrkanju bese,
Kako samo ume moje ruke, telo i noge da protrese,
a volim ga mnogo,
i ne znam ni ja zašto,
možda sve to sanjam
a možda to bas nije ni važno…

I jutro polako svice,
ja koprcam se još uvek,
klikeri sve vise sjaje
nos da mi osvetle…
A na kraju ove pesme
da ne mucim ni sebe a ni vas vise,
Zacuje se kuc kuc,
dok deda prestade da hrce…

Uh, uzdahnu deda, pa nastavi da kuca
„Zamalo da zaboravim srce,
Pa kako da mi sin prica…
Eh, Djepeto… Djepeto”…
POLAR

Pozdravi za sve koji čitaju...

VOLIM TE MAZICE :)

mostar91
2009-10-11 04:24 PM
Диван је осјећај радовати се срећи других и надати се својој сопственој.
Од мене вам хиљаду ♥
Polar
(Medved)
2009-10-11 04:40 PM
Ne Mostarce, divan je osecaj videti srce koje se iskreno raduje sreći drugih (to je retkost znaš)... takvo srce zasluzuje hiljade drugih, ali iskrenih :)
Naše sigurno imaš ***

Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-12 04:59 AM
Mostar, ko se iskreno raduje sreći drugih ljudi, ozbiljni je kandidat za sopstvenu SrećU. Sreća samo sto ti nije pokucala na vrata...Otvoti i usi i oci da ne propustis „znak pored puta” :)

Evo kako sam ja opazila svoj „znak pored puta”:

POLARNA ZVEZDA

Jedna je zvezda na nebu sijla
Sirila svetlost kroz puste i hladne mi noći
Milovala me i snagu ulivala
I kao kroz neki san mi govorila kuda trebam poći
svojim srebrnim sapatom mi predskazivala
Da srescu duse svoje odsjaj
U tvojih ociju divljih dubina, moći.

Razumevala njen sjaj bas i nisam tada ja
Ali sam je uvek gledala
Upornost njena da mi nešto svojim postojanjem kaže
me opcinjavala, dok
Blizina me njena cudno opijala
I sred najtezih mojih noći
sigurnoscu ispunjavala...

Jedna je zvezda, i to Polarna,
na nebu sijala
Hiljadama godina ka meni se dovijala
A ja sam nema i snena cakala
Da stigne znak
Da nestane mrak
Da konacno zacujem neki tihi korak…
Korak koji će me voditi ka sreći
Koji će sve granice tuga
Hladnih , ledenih noći, uporedo s mojim
zauvek preci…

A Polarna mi je zvezda
To sve predskazivala …

Anja Polar

mostar91
2009-10-12 09:27 AM
Поларни, зацрвењех се од твојих ријечи. Хвала ти што тако мислиш.

Јутрос за све

Здравица српском народу

Народе, нек ти здравица ова
буде уместо благослова…
Штогод радио,
деца ти се рађала…

И када певао, и када сневао,
и када мукама одолевао
деца ти се рађала…

И када патио, и када ратио,
И када памтио па вратио,
деца ти се рађала…

Није богат ко има волова,
већ синова,
Није срећан ко има пушака,
већ колвеки…

И када жео, и када млео,
и када црну судбину клео,
деца ти се рађала…

Нек љубав надјача,
нек не буде плача, осим дечјег
И када учио, и кад се мучио
И када свету тајну докучио,
деца ти се рађала…

И када љубио, и кад огрубио
И када главу с' рамена губио
Деца ти се рађала

Јаки нек се свађају, глупи нагађају,
теби, нек се рађају…
И када кадио, и воће садио,
и кад се љутио и богодарио,
Деца ти се рађала…

Даће Бог да роди зоб и узри клас,
Да буде и за коње и за нас.
И када свеца славио,
И када школу правио,
И кад се у чуду, чудом бавио
Деца ти се рађала!

П.С Драга Ањице, хвала ти што питаш како код мене. Одговорићу ти искрено.
МО, као и сви обични смртници и грешници, посрће, пада, ваљушка се у блату, па се поново диже.
Једино што ме држи је мој мото

Гдје је вјера,
Ту је и нада.
Гдје нада,
Ту је и снага.

Уз помоћ Бога, биће боље.

За вас двоје много веселих ♪ и топлих ♥.
Воли вас МО.
sneza-111
2009-10-12 08:26 PM
Dobar dan, mir Boziji svama.

Danas sam citala jednoj maloj komsinici bajku of Crvenoj i Beloj Ruzi koje su pomogli jednom medvedu koji je na kraj postao princ posle ubijanja jednog „gnome”-a (to ne znam na srpsi prevesti). Mala komsinica, srce moje, je izigravala svaki lik u toj bajci a na kraj princ ode sa Crvenom Ruzmo, hahahahahaah.

Uf sto volim decu koja veruju u bajke i ne ljute se na kraj kad im princ pobegne...

Aurevour...
sneza-111
2009-10-12 08:43 PM
Daphne-Rose Kingma
Polar
(Medved)
2009-10-13 02:21 AM
Dobro jutro, Mir Boziji svima i hvala, hvala, hvala MO za tvoje misli... Ti si jedno toplo stvorenje i zasluzujes samo najlepse... a Bog obično vraca bas onoliko koliko i kako volis... Da si mi bliza sad bi te zaglio :)

Za Daphne Rose Kigma hvala tebi Snezo...

„Love is a divine energy that steps into human circumtances, a timeless essence that enters time. It is older, wiser, finer, truer, sweeter, and more radiant than any human being. It is what makes us wise, fine, true, sweet, and radiant. It is the best - the essence of God - in us”...

Pozdrav ***

Volim te kucence moje
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-13 04:21 AM
Dobro jutro dobri ljudi neka nas Bog cuva od svega a naročito od nas samih. Jer, kao sto znamo covek je najveci neprijatelj samome sebi.

MO , veliki poljubac a i dodji da te zagrlim i ja :)

Snezo , hvala na slatkoj pricici za početak novog dana.
Ako mogu malo pomoći evo samo da kažem da reč „GNOME” znaci „cudoviste koje živi u zemlji ” , a to što deca brzo zaborave loše stvari je divno i još jedan dokaz da su ona ANDJELI i kao takva, ukras ovoga sveta.
Kad bi samo mogli vecito da ostanu deca...
Negde sam procitala nešto i odusevilo me je , naime shvatila sam svu istinu toga, a to je :

„Najgenijalniji ljudi uvek ostaju deca”

Za sada se još trudim, upssss samo da ne ostanem trudna (mislim pre svadbe), a kad mali Polar dodje, učinicemo sve da ga ubedimo da uvek treba da ostane dete hahahaha ;)

Mece, voli te tvoja Maza :)
Polar
(Medved)
2009-10-13 05:07 AM
:)
Trudi se trudi al mali već raste :0 A kako je poceo ima da preraste tatu... Ljubim te

Evo jedna pricica

Ponekad poželim da upoznam Vreme. Cudna je to zverka, i znam već da video sam je toliko puta, toliko puta sam prosao pored nje, dodirnuo je nezno po ledjima I rekao:
-pardon,
ili
-silazite li na sledećoj stanici…
Ona bi me često pogledala svojim nestvarno lepim ocima, ispunjenim mudrosti ne rekavsi ništa i nasmesivsi mi se pomerila bi se da prođem, znajuci da još nije dosao moj tren, moj cas.
Eh, kako želim da upoznam Vreme…
Znam joj lice. Prelepa je to zverka. Cudno kako je sve tako prolazno i kako sam ponekad svestan svega toga… Zaboga, pa ja čak i prepoznajem njeno lice, ali ne mogu da je upoznam… Ne mogu, jer moj broj se nekako skriva u njenom sesiru ne zeleci bas da izadje… Ipak ponekad samo izviri pa se opet predomisli… Ne… Ne želi taj broj da odraste, da bude veliki, da upozna nju… Zato mi se ona i smeska… nezno… tiho… iskreno…

I tako polako dolazim do spoznaje da ta stara dama izazovnog izgleda ne želi da se igra sa mnom. Ma ne želim ni ja sa njom, ali ponekad želim tako jako da je upoznam, da joj kažem:
- Zdravo, ja sam Polar…
Zapalicu svecu u ovoj tmini veceras i nasmesicu joj se kad je vidim… nezno… tiho… iskreno… Želim da oseti da je i ona dete…
Pozdravljam te sada Vreme gde god da si… Zazmuri… Oseti pahuljice kako dodiruju tvoju kosu i… I budi dobra, lepo sanjaj…
POLAR

***

EnigmaIII
2009-10-13 07:37 AM
ZAPIS O VREMENU

interesantan je dijalog u ovom vremenu
on briše glumački strah
pri razgovoru je potrebno isključiti sva čula
i riječima igrati šah
recimo
misliš crne
a vučeš figure bijele boje
pritom se velemajstorski smiješiš
i tapšeš očima sekundante svoje
dok protivnik sve tvoje aluzije
analizira figurom ironije
njegovompotezu i kralj se klanja
jer zadaje mat bez otvaranja
sve one
koji u ovo vrijeme
skončaše prirodnom smrti
valja sahraniti u poeme
tom bitku mauzolej valja podignuti
s balzamiranom vatrom
u vulkana aleji
pa nek zlatno tele zemaljsko
u prometeje bleji
ovo je zapis o jednom poluvremenu
kojem i svemirski sistem škodi
dok mladež sve više uči od sunca
što samo sebe rađa i vodi...

E.K.
mostar91
2009-10-13 08:28 AM
...

Пролазим празном улицом.
Сат на старом торњу откуцава поноћ.
Свуд око мене тишина тихо дише.
Град снива сном праведника.
Само моја душа, трептава и снена,
Игра се с мислима и
Окреће их у зачараном кругу времена.
Опет мисли...
Сјећања навиру...

Бјеше то љубав на први поглед.
Искрена. Предана.
Била сам опијена од ње, ошамућена,
Јер нађох зрно блискости
Које ме грије
Као ватра наде.

Морам да његујем те тренутке радости и среће
Да не бих дозволила бијесу и освети
Да се уселе у мене.
Не, то нећу дозволити, а није мило ни Господу.
Господ ме учи опраштању и благости.

Невини снови моје јаве
Које не могу контролисати.
И онда...
Дубока тишина која се зари између нас.

Корачајући лагано кроз уснули град,
Одједном осјетих на лицу налет вјетра,
Препун чудноватих мириса цвијећа и миришљавог дрвећа,
Који ми донесе његов глас и обрисе његовог лика.
Био је нестваран, недодирљив, поносан, освајачки.

Смијешећи се њежно,слушала сам га и гледала кришом,
Погледом заљубљене дјевојчице,
Која као да није знала ни за први пољубац.

Под свјетлошћу црвених лампиона,
Моје лице се претвори у хиљаду буктиња.

Не. Не могу прихватити заборав.
Прожима ме језом и жели замјенити
Моју смјелост страхом.

И сада се нијемо и тихо гледамо
Преко моћне ријеке,
Свјетлуцаве од неонских одбљесака,
Ја препуна стрпљења и наде а он...
Чекам...

М.Ј

За Мазу и Поларног хиљаду топлих пољубаца. ♥
Поздрав за Енигму.

Како ми није пао на памет неки наслов за ову моју назовимо пјесму или гомилу мисли, пробајте да ми помогнете :)))
mostar91
2009-10-13 09:38 AM
Ипак ћу сама да изаберем насло
нека буде
С ЉУБАВЉУ ЗА ТЕБЕ

Поздравчић за све моје драге саговорнике.
„Видимо” се за пар дана.
Воли вас МО
EnigmaIII
2009-10-13 05:17 PM
TRAŽIT ĆU TE

Tražit ću te
Kad se noć niz moje vjeđe spusti
I utihne
Kad orkanski vjetar
Zaurla pored mene
Ko ranjena zvijer
Tražit ću te između kapi
Kad mi vrijeme konak
Od lišća pokloni
Između šuštanja i cvjetanja
Pelud nasloni
Pelud tvog mira
I govor ću tvoj slijedit
Dok mi riječju sviraš, lice diraš
Tražit ću te, tražit
Neumorno, neumorno iznova slijedit
I nikad se umoriti neću
Na sreću, na sreću...

V.M.P.
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-14 03:24 AM
Ne mogu da se ne setim ovih reci, a čula sam ih od jedne osobe koja je odigrala jako važnu ulogu u mom zivotu...
Da li su njene ili ih je i ona čula od nekoga nije važno, važno je da su tako istinite i evo želim da ih podelim sada sa vama.
Naime , jednom se vodila polemika o tome šta je to PRAVA LJUBAV i svi smo nešto pricali, iznosili svoja mišljenja dok ta osoba nije rekla ovo , nad čim sam se ozbiljno zamislila.
Ali , gle cuda od onda VISE Ništa NIJE BILO ISTO, mislim , bilo je mnogo bolje :))

MO, Enigma i svi ostali ako se pitate još uvek, evo šta sam ja čula toga dana:

„Čovek ima obaveze i prema sebi, jedna od njih je da ne baca ono što novcem ne može da kupi. Na listi takvih ”stvari„ je i vlastiti život. A život se sastoji od vremena, vreme od onoga što u njemu radimo. Kad je o pravoj ljubavi reč, mislim da je prava svaka koja se dogadja SADA. I bivše ljubavi nekada su bile prave, a najlepša ljubav je poslednja;-)”

****
EnigmaIII
2009-10-14 06:24 AM
Ponavljam se...ali rizikovacu...

Ljubav je ljepota duse...i ništa vise...
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-14 08:15 AM
:)

Imati smisao za rizik, po meni spada u vrlinu :)
Ko ne rizikuje da pokusa, ne rizikuje ni da dobije. U svakom slučaju strah je gubljenje vremena , darovan nam od Boga samo u smislu lične zastite golog zivota, ali treba poznavati granice do kojih se ide jer …uh neću vise da tupim , obecavam :))

Da, ljubav jeste lepota duse i Sveti Avgustin tako rece, ali to je u smislu njene apsolutnosti,prvobitnosti kao esencije kreacije svega, Ljubavi kao početka i kraja kao bezuslovne ljubavi, one od koje je postao Svet…Oni koji su je pretvorili u mrznju su samo ljudi koji od dobra prave zlo a zlo je samo odsustvo dobra i to je sve…Tako i postoje oni koji su svoju dusu prodali zlu i opredelili se da zavide i uhhh gnusam se same reci, mrze.

Anja danas mnogo filozofira i priznaje. Biću mirna :)

i uhhh to sve da kažem da:

U postu iznad sam konkretno mislila na trazenje prave ljubavi između žene i muskraca.

Zbunite zavesu , spustila sam se :))))
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-14 09:47 AM


Draga Anja,

niko u našem životu ne igra ulogu, pa nisam ni ja u tvom, životi nisu pozornice na koje puštamo ljude da igraju role, mada ima ljudi koji upravo tako žive i tako se vladaju. Ovo tek da napomenem, jer mislim da ipak dobro pretpostavljam šta si htela reći.

Svoje živote živimo sami i jedini smo zaslužni za svoje padove i za svoje uspone. Ako sam ikada učestvovala u nečijem životu kao čovek, onda je to bilo u želji da sam taj čovek izvuče svoje potencijale i zahvaljujući njima stigne tamo gde se zaputio. Ni ti nisi bila izuzetak.

Reči koje pominješ jesu moje, živim oduvek tako kako tamo piše, a znam još ljudi koji imaju isti pogled na življenje i na ljubav. Podsetila si me na tu diskusiju sa SC, ali i mnogi moji razgovori sa ljudima zapinjali su kod tačke kad ustvrdim da je prva ljubav ona koja je poslednja. A da su sve prethodne bile samo lepa, manje-više i bolna priprema nas samih za tu, hronološki poslednju ali suštinski prvu, pravu i jedinu.

Nema čuda u življenju. Osim jednog; da ljudi kao pomahnitali traže ljubav i kad je nađu uspeju da je izgube, kakva god bila i koliko god snažna i sadržajna bila. Zato tebi i čoveku koga voliš želim da sačuvate to što vas čini tako srećnima i ispunjenima. Više od toga ne bih poželela ni sebi.

A, moje bivše mesto u tvom životu nije bilo kapitalno, da jeste, opstalo bi. Vrediš ti više nego što sebi priznaješ, bila bi tu gde si i bez mene. Ne bacaj vreme na ljude sa „sporednog koloseka”, živi to za čim si žudela i što konačno, potpuno zasluženo, imaš.

Pozdrav,
Merlin.

MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-14 09:55 AM


I, da:

ljubi svoje kćeri, one jesu blago.
mostar91
2009-10-14 04:51 PM
Мила наша Мазо,
Сви се ми збунимо понекад. Ваљда зависи од силине осјећања у том тренутку. Ништа страшно. Идемо даље.
Управо пишем у мислима једну пјесму о једној ријеци коју треба прећи... Ако је завршим, ето је сутра.

Драга Мерлин,
Потпуно си у праву што се тиче кћери.
Синови су лоза и понос, а кћери радост, узданице, утјеха и разговор. Свакој мајци треба бар једна кћер.
Воли вас МО ♥
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-15 05:05 AM
Draga Merlin,

Znam da znaš šta sam htela da kažem, ali ipak bih da iznesem i svoje mišljenje o „ ulogama ” svih nas, na pozornici ovog našeg jednog i dragocenog zivota :

Svi smo mi spontani akteri hteli to ili ne, samo sto to nije u nimalo losem smislu zamišljeno od Boga. Svi mi nekome ili nečemu doprinosimo necim pa taman to bilo dobro ili loše sto dajemo.

Ja sam uvek obicavala, a I još uvek to radim, da kažem HVALA ne samo svojim prijateljima ili ljudima koji su mi pomogli, već I neprijateljima, onima koji su se trudili da mi odmognu. Svako njihovo odmaganje stvaralo je samo još veću cvrstinu u meni upucivalo me na to da obratim paznju na još jednu skrivenu vrednost u meni uceci me novoj lekciji zivota. Čak mogu da kažem da sam zahvalnija neprijateljima nego prijateljima za ono sto danas JESAM, ma kako to nezahvalno zvucalo što se tiče prijatelja, ali nema veze oni I jesu tu da razumeju šta sam htela ovim da kažem :)

Šta god da god, Covek je dobitnik u svakom slučaju. A rola ima I te kako, samo sto ih ne dajemo mi nikome , niti ih iko prihvata. To je jedini „nametnuti” poklon od Boga,nešto kao neminovnost, ostalo kao sto znaš, imamo slobodu izbora u svemu pa čak I kako ćemo da nastavimo sa tim „nametnutim”. To „nametnuto” od Boga se pojavljuje I u vidu „znaka pored puta”. Citajuci znake, dolazimo do najdragocenijih lekcija I otvaramo put ka novim ljudima koji igraju sledeću „rolu” u nasem zivotu.

Jesi li čula za rolu Andjela?
Bog da bi nam pomogao bira nekada Andjele među ljudima mada ti ljudi ni sami nisu svesni svoje uzvisene role, ali u tome i jeste poenta:)

Zato se i kaže : NEMOJ NIKADA DA POVREDIS NEKOGA JER MOžeš DA POVREDIS ANDJELA.

Kažeš da nisi imala kapitalno mesto jer bi kao takva opstala u mom zivotu. Ti si opstala. Mislim da nema kapitalnih uloga ima ULOGA. I svaka ima svoje mesto, znacenje, vreme I smestena je bas tamo gde treba u prostoru I vemenu. Dokaz da ta uloga koju si imala ti još uvek ima svoje mesto , je I sama cinjenica da citiram tvoje reci, da ponekad kada zasumi lisce ili padne kisa, po boji ulica ili po mirisu koji donese vetar, kada vidim autobus sa delfinima, ili kada procitam neku pesmu, čujem neku pricu, setim se tebe. Dakle ti još uvek postojis. Tvoja uloga je zapisana u vecnost jer ona je TVOJA, pripada ti zauvek. I ja joj zahvaljujem sto postoji. Ti tu ne možeš ništa.
Ne, ti imaš jedinu moc, a to je da promenis vrednost, možeš da postanes losa uloga…
Ti možeš da odes, da te nema, da te vise nikada nigde ne sretnem, čak ni u jednom kafeu, ni jednom SMS-u, ni jednom slovu, ni jednoj misli na papiru…ni jednoj pesmi…
Tragovi ostaju zauvek…uloge žive…

To je što se tiče uloga, ali još nisam zavrsila, vracam se :)

pozdrav
Anja

Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-15 08:37 AM
Što se tiče LJUBAVI

MBM:
„Nema čuda u življenju. Osim jednog; da ljudi kao pomahnitali traže ljubav i kad je nađu uspeju da je izgube, kakva god bila i koliko god snažna i sadržajna bila. Zato tebi i čoveku koga voliš želim da sačuvate to što vas čini tako srećnima i ispunjenima. Više od toga ne bih poželela ni sebi.”

O kako je istinito ovo sto si napisala. O kako su ljudi samo smesno jadni u svojoj egocentricnosti i slabosti, u svojoj umišljenosti i egoizmu,a velikoj zelji da dozive LJUBAV , pravu, cistu, onu koja daje krila, koja oslobadja svih stega, koja donosi mir i spokoj, prijatelja za vecita vremena, nekoga u kome možemo da nađemosve bas sve naročito da se spustimo do epicentra samoga sebe.

Pišu se pesme, pišu se najcarobnije price, pretenduje se čak da reci mogu da se pretvore u muziku…izmišljaju se najlepse bajke, stavljaju najdivniji epiteti za ljubav na šta se kace i slike sa romanticnom prirodom ili srećnim licima, ali na papirima, na stranicama kompa.
U virtuoznom pisanju se stremi Nebesima, poistovecuje se sa Andjelima, sapuce se zvezdama, flertuje se sa smrcu, igra sa patetikom, glumi o beskrajnoj dobroti, a u stvari a u stvari…:

Ne vidi se dalje od svoga nosa, ne podnosi se sopstvena senka kamo li nekog drugog. Besni se od ljubomore, zavisti od zelje za dominacijom trenutka o slusanju svojih vlastitih hvalospevki. Svako ima zelju da promeni onog drugog a ni na pamet mu ne pada da možda pokusa da izmeni samoga sebe.
Svi svima nalaze samo mane dok vrline padaju u vodu njisuci se bespomocno na pramcima predrasuda koje i dalje nemilosrdno plove…

Onda, prica se i o KOMPROMISIMA. To je jako moderna reč postala naročito zadnjih decenija. Oh zabludo, ime ti je kompromis. Kada bi samo znali, kada bi samo na sekund poželeli da stanemo , predahnemo i shvatimo.
Ovaj svet bi dobio dugine boje, i vise niko ne bi sklapao brakove iz interesa sem onog koji se zove LJUBAV i koji je jedini , kao takav, opravdan.

*hmmm opet da se vratim na PRAVU LJUBAV.:)

Prava ljubav jeste poslednja, ali ona je proizvod mnogih zalitanja, opita, borbi, padova, razocarenja u nekim predhodnim zivotima nekih predhodnih ljubavi. Zato se ona i zove PRAVA jer s pravom i nosi to ime. Toliko se borilo za nju, a neki prodju zivote pa je ipak ne ostvare…

Neprocenjivost « prave » ljubavi je kada se ne trudis stalno da budes veci u ocima voljene osobe, već kada te sam pogled voljene osobe čini većim .

Kada i ne mislis da promenis nekoga već ga prihvatas takvog kakav je i nezno posmatras dok gledaš kako polako sam stremi svojim lepsim visinama.

Kada ti je ta osoba vecita inspiracija.

Kada u toj osobi nadjes Mir. A najveci poklon koji može da ti se desi je da ti tvoja ljubav kaže da u tebi nalazi MIR.

Kada sa tom osobom cinis « ekipu ».

Kada oboje gledate u istom pravcu.

Kada, kada …imam još tako puno toga I Anja je srećna sto…

Nekada sam o tome samo citala lepe price, a danas ovo sve, hvala dragome Bogu, kažem iz iskustva.

Želim i ja tebi iz sveg srca da pronadjes bar pola ovoga sto imam ja jer znam da zasluzujes. Reci ćeš, da to zasluzuju svi, da, tačno je ali ti si bar osoba za koju ja znam da puno razmišlja, a to je ogromna prednost i razlog vise da zaista pronadjes „Pravu ljubav” , dakle onu usavrsenu(ne savrsenu) u kojoj dolazimo do kompletnog ostvarenja samih sebe i svojih snova.

Pozdrav
Anja
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-15 08:44 AM
Draga dušo,

hvala ti na svemu što si kao plemenita žena učinila za mene u našem forumskom i mejliranom, nešto malo i telefonskom poznanstvu. Tako saosećajnu, duhovno raskošnu, inteligentnu, prefinjenu, sofisticiranu, obrazovanu, elokventnu, emotivno stabilnu, plemenitu, borbenu, posvećenu, vrednu, harmoničnu, predusretljivu, samopožrtvovanu, brižnu, nežnu, snažnu, istrajnu, duhovitu, zabavnu i, na kraju - ali ne kao najmanje važno - fizički rasno lepu ženu kao što si ti, zaista dugo nisam srela i ko zna kad ću opet.
Za mene je bilo čast i zadovoljstvo biti deo života jedne takve osobe.
Nagrada je za mene što moje tragove u svom životu ličnost tvojih potencijala valorizuje ne samo kao pozitivne, već i kao trajnije vrednosti.

Sigurna sam da ćeš život provesti u spokoju i sreći koji su potrebni svakome od nas. I ja ka tome idem, a to što si ti već stigla daje mi nadu da ću i ja, makar na mojom miloj gerontologiji.

Ostaj uzdravlju, sa svima koji ti znače.

Anja-maza
(umetnik)
2009-10-15 08:51 AM
Da ne zaboravim o deci, nasem ponosu :)

Šta reci, deca JESU ukras sveta. Deca su nasa buducnost.Deca su nasa radost, nasa bol, nas ponos...
Divno je to imati ih. Jedno ne treba zaboraviti a to je da gnezda nema bez mame I tate. Bez Ljubavi. Oni ga prave a…

…deca su tici…

roditelji ostaju…

Ljubav

MO jedva cekam da vidim pesmu :))
Ljubi te Anja

Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-15 09:21 AM
Merlin draga moja SS,

uhhh šta reci...suza suzu stize a prsti sami pišu...

samo malo , reci ću ja već nešto više i bolje, za sada kažem:

TI SI DIVNA OSOBA SS

Tebi i ceri veliki poljubac od Anje...uhhh
mostar91
2009-10-15 09:55 AM
Мила Мазо,
Није пјесма, већ само нешто од мојих мисли које су ових дана веома узбуркане.Час болне, час веселе, ..а више болне..Ваљда је такав и живот.Једна устаљена синусоида, са свим својим успонима и падовима.

...
Освануће моје сутра
Које са надама чекам.
Диће се облаци са мога лица,
зрачак сунца ће
Додирнути моју косу
И обасјати моје исцрпљено лице.
Сутра...
Чекаћу те.
Пређи преко ријеке
С храброшћу
Јер чекаћу те.
Ако не дођеш сутра,
Можда ће бити касно?
Претворићу се у шкољку
И спустити на дно мора заувијек,
Да тамо те волим
Својом љубављу првом и последњом.
Ако не скупиш храброст,
Само ће те киша,
Која се тихо спушта
Низ кровове уснулог града,
Подсјећати на мене
У ове хладне јесење дане.

П.С Кад бих имала још једну кћер, сигурно бих јој дала име по теби Ања – Маза, јер ти си заиста прави Анђео.
Воли те МО♥
Paja_PG
(Designer)
2009-10-15 07:05 PM
Samo u prolazu da pozz sve prisutne :) citanje sledi kasnije, nema se vremena :( al'vrnu ću se opet ja :) Poseban Jubac buducim novopecenim Mladencima :*
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-16 04:09 AM
Draga MO , zivot i jeste takav, nekada lep a nekada cupav i dlakav, ali zato i jeste interesantan i vredan zivljenja.
Pesma ti je jako lepa, nastavi da pišes jer cisto srce piše uvek najlepsu poeziju.
Uhhh polaskana sam, bas , bas...i malo sam smotana u momentima kad me neko hvali dok u onim drugim umem da se lavlje borim :)))

Evo postavicu sada pesmu koja je i nastala zahvaljujuci jednom razgovoru sa tobom, secas se? :)

Stari Most

Znam jedan kameni most,
Sto proslosti spaja
Gradila ga eh…pre petsto godina još
Gradila ga, neka, i te kako,silna raja.

Tom mostu, jednom , ne tako davno
Dusmani htedose da uzmu dusu
Da izbrisu istoriju
Da mu oduzmu memoriju…

A kamen ko kamen,
memoriju ima
on ne zna da gubi,
on zna samo da prima.

Dade Dubrovnik
Dade, Popovo polje
Eh da nije Sulejmana Sultana bilo
Hejrudina graditelja, dal’ bi bilo bolje?

No, duhovi proslosti ne dadose
Tugu i nepovrat sprečise
Usprotivise se , uzgoropadise se
I novo ruho mu ponovo satkase.

A , dugo je krvario Stari most
Tugu svoju Neretvi pricao
Pas mali, uzaludno je na kisi skicao
Dok lile su opet nad Mostarom
Neke „modre kise”...
Iako mosta nije bilo, nije bilo vise...

Toliku je smrt cemernu na sebi video
Nepravdu i bol nemocno pratio
Ali i ljubavlju i srećom se veselo kitio
Dok je dragi svoju dragu preko njega na pocinak pratio.

Nije se dugo, čulo klepetanje nanula
Po kamenu izlizanom
Staroga mosta
Samo cajdzinica na jednom kraju, tuzna i sama osta.

Mahala je bila tuzna
Nekako tisa i sumornija
Oci koje prate korake umorne
Ruke kao da sklanjaju dogadjaje sumorne.

Dugo je kujundziluk tugom odzvanjao
Dok je zamišljeni starac cekicem svojim lupao
A kamen se ipak u suncu kupao
I mastao, mastao...

Mukla tisina oko mosta
S kog skakase decaci hrabri
Za paklu cigareta i jedan osmeh mali
Pa, za to su svi ljudi ovoga sveta znali

Ovaj most , taj kameni most
Dade i ime gradu
Zbog moći kamena I snage ljubavi
Ne mogase nikada dusmani da ga ukradu.

I dalje, Stari most pesmu poje
Visoko je , visoko je
Kuda ides milo moje
Ali dete kaže, visoko je , neka je…
Neretva…duboka je

Voli te Anja
Anja-maza
(umetnik)
2009-10-16 04:11 AM
Pajce, nemoj da u silnoj zurbi zaboravis da uzmes slobodan dan 18.tog Novembra ;)

Grliiiim
Paja_PG
(Designer)
2009-10-16 07:47 AM
Nema da se brigas jedino ako ne „istegnem papke” pre :D

Jubaaaac

PS: jesi li dobila sms?
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-16 08:08 AM
Jesam, dobila sam, ali pre dva sata otprilike :))))

on s'appel će soir si personne ne vient à la maison. c'est bordel en će moment tu peux imaginer:)

bizzzzz
Anja-maza
(umetnik)
2009-10-16 08:28 AM
Kao sto sam obecala evo jedne pesme samo za

MERLIN I MO i PAJCE a i ostale divne duse koje su ukrstile svoj put sa mojim na ovom kratkom putu na Zemlji:

Znajte da prave reci iz prave duse
Sve bedeme zla i tuge zauvek ruse
I da oni koji su pravi
Ostaju zauvek u srcima
Živeci u vecnoj slavi
Jer ljudi kao VI su retki
Kao cudesne rajske biljke krhki
A ja želim srcem celim
Da ih cuvam kao kap rose na dlanu
Da ne osete u zimama dugim
Ni hladnocu ni jutarnju slanu
Jer njihova je bit tako tanana
Tako važna i Bogom dana
Oni imaju svoju misiju
Da svetu daju ili mu ostave neku
Punu nostalgije I secanja tepsiju
Da nikad svet ne zaboravi
Da I ako je prolaznost jedina istinita
Ipak, ostaju dusa naših tragovi
Svuda…
U svakom kamenu, zidu, drvetu, njivi…
I da nas ne odnose tek tako gavrani sivi
Jer nas duh će uvek i dalje svuda
Vecito i zauvek da živi…

Anja POLAR

mostar91
2009-10-16 12:24 PM
Сјећам се мила моја те пјесме. Ево сад ће година.
Настави да нам својим пјесмама уљепшаваш ова суморна јутра.
Воли те МО ♥

Поздрав за Пајче.
mostar91
2009-10-16 05:14 PM
Када би ми поклонио ријеч
Поново бих добила крила.
Када би ми поклонио ријеч,
Постала бих твоја добра вила.
Када би ми поклонио ријеч
Сунце би се устанило
У наше мрачне снове,
Када би ми поклонио ријеч
Нестало би таме из садашњице ове.
Када би ми поклонио ријеч
Слутим...
Био би то спас,
За тебе, за мене, за нас.
Само кад би ми поклонио ријеч...
Polar
(Medved)
2009-10-17 04:26 AM
Pajceee :), pa gde si bre ti? Ej, nema istezanja papaka... Nek se oni sami istezu, a mi ćemo da slavimo zivot... Pomiluj te klince i klinceze i ne radi mnogo... Cekamo te :)

MO, uhhh... predivna pesma. Istinita. oseca se svim srcem. I stvarno, reč može da bude spas... Kad se cuti često se ide u bezdan... Ne valja ni reč ako nije istinita naravno, ali one iz duse, sto osete se svim srcem... Eee, za to valja živeti... Hvala za ove divne reci... :)

Mazo moja, znaš ti :)))

***
ZIVOT

Sviraj mi sada tuzna violino moja,
Nek zaboravi na zivot ta nezna struna tvoja
I ne brisi ti ove tamne boje
U ocima mojim što se tuzno roje…

Otvorio sam prolaz tajni
Put kroz zivot nikad sjajni,
Jedan fenjer sada dusu nosi
Obasjava slike sa zidova mojih katakombi…

I idem sve dublje u ponore tamne,
Mutna voda već noge mi guta,
Fenjer stari sada mnogo tise tinja
Violina mocna kroz srce mi mac pusta…

Gle cuda u nistavilu ovom
Na zidu tog mraka ugledah ja sliku
Svetlu sliku moga straha
Sto ostavi me tad bez daha…

Video sam Ciganina u jednoj kuci sa srcem u ruci
a na tom licu nije bilo mesta muci,
Osmehivao se bas tako tuzno
Kao da kaže dobro nam ti dos’o…

Nebo plavo bese krov toj kuci,
Prozori od cveca sa mnogo komadica sveca,
A srce na dlanu, bese specijalno
Sareno, slatko I crveno kao krv
Bas kao I najstarije vino…

Sviraj mi sada violino moja
Nek zaboravi na zivot ta nezna struna tvoja…
Rece to Ciganin srcem koje voli
A ono nek boli… samo neka voli…
Neka voli to nebo plavo,
I sareno srce I komadic svece,
Na kraju katakombe ipak ima…
Ima mnogo sreće…
POLAR

mostar91
2009-10-17 09:50 AM
Хвала ти Поларни за твоје ријечи.
Моје перо ће увијек и заувијек писати срцем. А оно далеко, усамљено срце, мало нарцисоидно, прогурало све ратове и буне, до кога тешко допирем, ипак ће остати у мом срцу и волећу га како знам и умијем.

Теби и Мази безброј медених ♥
Воли вас МО
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-17 12:28 PM


Daleko sam dogurala:
Eto mene usred pesme,
Za plavuše da su glupe -
Više niko reći ne sme!

Beskrajno ti, Anja, hvala
Što poetski mene skroji,
Zbog tepsije svako dobro -
Iako nas put razdvoji:)

A za kraj ću, kako valja,
Dići čašu, nazdraviti,
Dok kod tebe šampanj toči -
Ja ću dragi kjanti piti:p

Tvom Polaru ko i tebi:
Mnoga leta, dobro zdravlje,
Ovim stihom Merlin šalje -
S jednog splava pokraj Save:-D

Završavam sitnu knjigu,
Nemam ništa više kasti,
Zauzeta, imam posla,
TV javlja pada baja -

Ispred mene pravo s neba,
Prizor ne bih da propustim,
Taman da sam gladna 'leba -
Da mu zvocnem kako treba!

Jer,

Daleko sam dogurala:
Eto mene usred pesme,
Za plavuše da su glupe -
Više niko reći ne sme;-)

Bleb!
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-17 01:26 PM


Sad ja lepo odoh (nije bitno kuda), a kad se vratim otju da vidim da ste mi tamo gore nakačili nisku plusitja da srušim rekord na SC. Venčanje ne mož' da se održi dok svi ne turite plusitj, potegla sam moje međunarodne diplomatske veze jer ne mož' da se igramo sas tako bitnu pojavu u formski život kakoj su plusitji.

A sada, svako na svoj radni zadatak!

MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-17 01:35 PM

Bratjo i sestre,

za neuputjene sam naručila jedan plusitj da mi se turi na moje ostvarenje da biste videli gde treba da kliktjete: nipošto tamo gde je palac nadole, nego kliktjite tamo gde vetj imam plusitj komada 1 (jedan). Takoj je rizik od grešku isključen u celini i celosti, što bi rek'o moj pokojni drug Žika Obretkovitj!
Polar
(Medved)
2009-10-17 01:50 PM
Bogami za ovu pesmicu zasluzujes i čitav ovaj prstic gore, a ne samo jedan plusic :)))

Živela!!!
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-17 02:19 PM

Lepo urađen domaći, eve ti za aktivnost na času tačka u dnevniku. Sad se lepo vuci na svoje rođeno momačko veče, kad već mi s formuma moramo da te podsećamo.
Polar
(Medved)
2009-10-17 02:40 PM
:)
Ma momacko je za tačno mesec dana... Znaci imam ja vremena da tu tacku pomerim na dvojku...
Polar
(Medved)
2009-10-17 02:41 PM
eto drugarice uciteljice još jedan plus...
Anja-maza
(umetnik)
2009-10-17 05:55 PM
Evo mene stizem,
staaa ko kaže da su plavuse glupe?????
Čak sam uspela i da dam jedan glas :)))

Znam kažu neki neshvaceni tipovi koji posto poto hoće da budu interesantni hehehehe...ali mi smo tu da ih demantujemo zar ne???

Telefon više ne radi? hmmm...

bleb :)
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
2009-10-18 09:53 AM


hahahaaaaaaaaaaa

Pa ovo je probine probe proba pred generalnu probu generalne probe!? Potpuno sam bila sigurna da vam je danas najradosniji dan, pa ga otud i čestitah, a vi sad gledajte šta ćete - reprizne čestitke nema:p

Ćaos:)

A, da. Od Merlin, mladenčićima:

http://www.youtube.com/watch?v=f8rgThUI3rc
mostar91
2009-10-18 12:17 PM
Поћи ћу сутра к теби у твој град
У сумрак
и нека ми Господ покаже пут до твог срца.
Нека обасја све моје наде, радости и слутње.
Нећу следити знакове поред пута
Јер и онако постоји само један.
Кад стигнем,...
Тихо ћу покуцати на твоја врата
Страхом малене дјевојчице
Која скупи сву храброст
За свој пут преко ријеке.
Отворићеш ми врата,
онако хладан и далек,
упутити поглед који леди крв у жилама,
Ал нећу се плашити, јер љубав не зна за страх.
Знам да ће сутра падати неке кише и успут
Умивати моје лице уморно од снова.
Можда ће падати и снијег и забијелити све стазе до тебе.
Ал ја ћу ипак поћи.
Јер више не могу да живим од сна,
Кренућу на пут без повратка,
До среће или до дна.

С љубављу
МЈ

Поздравчић за све од МО ♥
Paja_PG
(Designer)
2009-10-18 03:34 PM
Aman Boze, stanite maloooo, tek se prikljucila da vas sve čitam kad još nasrnuli...eh, stvarno nije fer...kad'ću je sve procitati :ppp

MO, pa gde si bre ti??? nema te mesecima, cccc...zaboravila „stare drugare” sa SC...drago mi je te ponovo „videti” tako raspevanu :)))

Merlin ko Merlin...carooobna u svakom smislu :)))

Sorbonice i Polare, samo nastavite pevati vasu Ljubav, Bozji dar :))) retko ko je hrabar, videti, prepoznati i prihvatiti u obe ruke takvu pravu kao sto je Vasa Ljubav :))) Živite je svaki dan kao da je prvi a i posljedni (znam da ćete me razumeti ;))
Zato vam želim svu Sreću ovog Sveta, sto sebi mogu poželeti, takođe i vama...toliko od mene :p a 'vala mnogo je ;)

Ljubac Mladencima i Pozz svima ostalima, odoh na zadatak-kao sto rece Merlin-posao me ceka sada kada su klinci u najvecem snu :))))

Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-19 08:19 AM
Tako je Pajce, dugo nam se krila negde MO ali evo opet je sada sa nama, stara nasa, predivna, cista dusa…imam utisam da je poznajem hiljadu godina bar, hmmm a možda i poznajem:)
A još i lepu poeziju piše…lepu ? Blaga je reč…rekla bih tako prijatno lepu da se lepi za dusu a zašto je to tako ?

Jer izlazi iz ciste i prave duse, naravno :)

Veliki poljubac MO, takve ljude treba imati uz sebe, dok se gule klupe u ovom nasem divnom , kratkom, i dragocenom zivotu. Ljudi kao TI, kao PAJCE i kao MERLIN sklanjaju prepreke sa naših puteva, dok oni drugi neumorno smestaju ne znajuci da rade Sizifov posao hahaha...i da se sve ama bas sve vraca.

Steta da su svi pravi i srcani, ljudi uvek tako skromni.od jednog primerka te vrste, bas juče cuh da misli da nije DOVOLJNO DOBAR covek …ehhh…prepoznace se :)
Kada bi se svi samo pitali i analizirali sebe i svoje postupke, gde bi nam kraj bio …mislim, ne bi znali da se snadjemo od silne lepote.

Velika je stvar osloboditi se svoga sopstvenog EGA ili bar biti na tom putu , svesno.

Ove druge „ljude po trgovima” ,ne možeš ucutati, laju na sav glas …lupetaju, ne libe se da izvale glupost, sto ono nasi stari kažu može često da se primeni na njih: „ rece i ostade ziv ” …

Pajo, želim da ti se zahvalim na lepim rečima u zelji da ti se bar isto vrati.
Hvala...hvala...

Ostalo ću ti pokazati kad te zagrlim :)

Anja-maza
(umetnik)
2009-10-19 08:39 AM
samo za MO :)

USUDI SE MARIJA

Usudi se ipak MARIJA
jer ovaj zivot je kratak
on je tako kao tren
lici na pogled kratak i snen
pa zar možemo tako moći
i putem pokusaja ne poći
pa mi nemamo hiljadu zivota MARIJA
zato draga
usudi se i voli
trazi ga...
reci mu
da ga tvoje srce želi
jer dok cekas ti
nestaju sni
i neka druga će moći sred ponoci
ka njemu smelo poći
napred MARIJA
usudi se
smej
u brkove strahu se nasmej
uhvati bika za rogove
potrgaj sve okove
koji te vezu
i nedaju ti da
krenes ka njemu
ljubavi toj
budi svoja i neka i on
bude u toj ljubavi svoj
ali idi...
usudi se...
probudi se...
MARIJA…
Samo jedan zivot imamo MARIJA.

Anja-Polar
mostar91
2009-10-19 08:42 AM
Ух, Ањице, ух...Опет ти својим њежним ријечима зацрвени стару МО.
Волим вас много ♥
Paja_PG
(Designer)
2009-10-19 06:27 PM
Hvala, hvala...jedva cekam...videcu da li si od reci :p

Jubaaac

PS: MO bas ti lepo stoji kad porumenis :ppp
Polar
(Medved)
2009-10-20 04:53 AM
SARENA SRCA

Noć je sad obojena sarenim srcima
tamo negde u gradu senki
koje stvarase zuta ulicna svetla,
ma možda je noc zato ovako i lepa...

Da... noć je ova mnogo svetla,
bas kao neki novi dan što se radja,
kao san nekog bica sto sad mirno sanja,
kao dva malena andjela iznad neba...

Ma krivim sad nijanse tih sasavih boja,
pomesanih sa mirisom raznih knjiga
i razlicitog zelenog i ljubicastog bilja,
sto je ova noc tako sarena i svetla...

Ali zbog toga je ona tako neizmerno lepa,
i boji jedno srce ludom raznobojnom mastom,
a ono luta negde visoko... u javi sa snom,
u nekom razigranom gradu, sa raspevanim cudesnim svetlom...
POLAR

Zagrljaj za vas sarena srca :)
mostar91
2009-10-20 08:09 AM
PS: MO bas ti lepo stoji kad porumenis :ppp
-----------
Е Пајче, Пајче ;))))))))

♥ за све од МО
Paja_PG
(Designer)
2009-10-20 04:20 PM
:ppp

Jubiiim
mostar91
2009-10-21 09:45 AM
***
Све си затворио путе
К срцу свом далеком.
Не желиш ме више у своје скуте
Како тугу залијечити на јастуку меком,

Храбрости имам
За пут до тебе
Ал твоје ријечи ме боле,
Не примаш више
Ни писма моја,
Ни моје искрености голе.

Вољећу те увијек
С болом срца мога,
И тугом љубави неузвраћене
Многе сузе кад поново кану
Можда ће бити схваћене.

С љубављу МЈ

♥ за моје драге и миле.
Anja-Maza
(umetnik)
2009-10-21 05:22 PM
MO, ljubimo te jako, jako, znaj da si stalno sa nama i da Bog vidi sve , bas sve...

samo za Tebe:

KAD SE VRATA … ZATVORE

Kada se vrata ljubavi zatvore
Otvaraju se nova.
Sve tuge moje tada iz dubine skrivene izrone
I povede se bitka izgubljenih snova.
Pitanje se namece
U duse skrovistima tajnim
Zašto stalno nestaje proleće
I zašto neko uvek povredi oruzjem potajnim.
Da li to treba kada Bog je Svetlost nasa
Kada njemu sebe predajemo
Njemu za milost i oprostaj molimo
Da osvetli sva ovozemaljska putovanja nasa
Dajemo sebe ne trazeci za uzvrat ništa
Volimo, molimo, volimo...
A ipak neko oko nas iza sebe
Želi da ostavi samo zgarista.

Kada se vrata ljubavi zatvore
Otvaraju se nova...
Još lepsa, još svetija
A bol koji nam nanesu
Bezi u tamne ponore
Na snove se ponovo navuce svilena mantija
Zaleprsaju ljiljani noseni vetrom nade
Sklope se skazaljke
I samo On za razlog ovih iskusenja znade.

Grlimo Te

Anja+Polar
mostar91
2009-10-21 07:37 PM
Шта бих ја без вас двоје Анђела?
Воли вас много МО ♥
Anja-maza
(umetnik)
2009-10-23 04:09 AM
A šta bi mi bez našeg zracka sunca? :)

grlimo Te

A&P
mostar91
2009-10-23 08:43 AM
Опет МО црвена булка ;)))))))

Сутра крећем на пут до ...престонице ове хладне земље на пар дана.
Сама, са својим мислима и молитвама Господу, и са свом мојом и вашом храброшћу.

Пољубац и воли вас МО♥
Comment Remember this topic!
Looking for Tassel Earrings?
.