Ave Niche

Vrlo je prosto,
52 odsto,
i jedno gudalo
shto se preudalo.
Stara violina
skinuta sa klina
u jednom trenu
obasjala scenu.
U vazduhu tajac
ne chuje se pajac,
svedoci na testu
tapkaju u mestu.

Kod liferanta,
probushena kanta,
na buretu vina,
dva prsta prashina.
Nema rezona,
hraniti bizona,
vreme postulatno
nije adekvatno.
Zhali mi se lichno,
stanje je kritichno
jer proliferancu
podadoshe strancu,
pa se suzhnji deru
na portal Kerberu.

Dok na Promenadi
umiru od gladi,
Cikavac na lancu
trasira distancu.
Sva magija shverca
obolelog herca
i nesvesne rodom
hrani tudjim plodom.
Treba li navesti,
izbushene svesti,
pijetetske slike
pozne estetike,
ugashenu zvezdu
u praznome gnezdu
dok koren na shtitu
pada na ispitu.

Nihilisti stežu
paukovu mrezu,
isprazna anima
novi simbol prima,
iza berze sjaja
marshira izdaja
i mimo nam vere
zabija himere.
Arija ne shtima
bez barutnog dima,
gorska vila kliche;
'pozdravlja vas Niche.'

Phil Antrop