УБИЦА ПЕВА УБИЈЕНОМ
(посвећено нашој будућности)

Да сам имао то што ти имаш
ја бих сада лежао под твојим чизмама
са осмехом затеченог
закоценут у реченици добродошлице
са очима које дишу у празно

Да сам имао то што ти имаш
Бога бих походио сваки дан
хранио псе луталице
људе примао свакодневно
и делио им наду топлу као хлеб

Да сам имао то што ти имаш
руку коју целивају слаби
мисао испружену попут сабље
реч јасну и непорециву
и ја бих саградио кућу налик храму

Да сам имао то што ти имаш
и ја бих се насмешио непознатом
пустио га у недра свога света
дао му да пије чисти кисеоник
док му завист не падне на очњаке

Јер да си тио био ја
и имао себе по васцели дан
самоћу ћушке и мрвице милости
без успомене вредне помена
знао би шта ти је чинити

Гледајући пламен хаоса
зграбио би задњу шансу
објавио да постојиш
своје право да будеш саслушан
па макар крвав до лаката

Ми смо браћа по осећању света
ја сам се бојао ти си га волео
а сада знамо да је живот плен
и да је најбезбедније отети брату
јер тако опраштаја не може бити

Да си ти био ја
и да стојиш у мртвим сузама мојим
пунећи канџе златом моје душе
сигурно би фотографисао страшно место
свестан да нема веће казне:

Од глуве главе на јастуку
којој у свакоме сну шапуће убијени
док ти се деца играју на прстима
делећи поклоне које им је донео отац