Odgovor price.

Jednom davno, devojka zvana Li–Li se udala i otišla da živi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vreme Li-Li je shvatila da nikako neće uspeti da se složi sa svojom svekrvom.

Njihovo ponašanje je bilo toliko različito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na šta je svekrva pak odgovarala kritikom.
Prolazili su dani, prolazile su nedelje…

Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svađaju. Uostalom, činjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, dužna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohteve, dodatno je otežavala situaciju.
Zbog svih tih svađa i nesreća u kući, muž je jako patio.

Na kraju Li-Li više nije imala snage da izdrži lošu narav i ponašanje svoje svekrve, pa je odlučila da što pre nešto preduzme.

Otišla je kod očevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje čajeve. Ispričala mu je o celoj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rešiti problem.
Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: ¨Li-Li , pomoći ću ti da rešiš svoj problem, ali moraš me dobro poslušati i ispuniti ono što ti budem rekao.¨ Li-Li reče : ¨Da, gospodine Huang, učiniću šta god mi kažete¨.

Gospodin Huang ode u stražnju sobicu i vrati se nakon par minuta sa paketom čajeva.

Rekao je: ¨Možeš koristiti otrov koji brzo deluje da bi se oslobodila svoje svekrve, međutim, to može izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta čaja koji će polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moraš paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moraš biti veoma oprezna i promeniti ponašanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svađati, poštuj ono što kaže i odnosi se prema njoj kao da je kraljica¨.

Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i požurila kući da što pre započne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su nedelje, prolazili su meseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno začinjeno jelo svojoj svekrvi. Sećala se šta joj je gospodin Huang rekao kako da izbegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslušna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.

Nakon šest meseci cela kućna atmosfera je bila izmenjena.

Li-Li je naučila kako da kontroliše svoju narav toliko dobro, da se čak nikad više nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala čak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih šest meseci. Svekrva je delovala puno nežnije, pa se obostrano slaganje zaista primećivalo. Njeno ponašanje prema Li-Li se promenilo, počela je da voli svoju snahu kao svoju rođenu ćerku.
Bez prestanka je pričala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad poželela.

Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, baš kao majka i ćerka.

Muž joj je bio jako sretan videvši šta se događa u poslednje vreme.

Jednoga dana, Li-Li je ponovo otišla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoć : ¨Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprečim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna žena i volim je kao svoju majku. Ne želim da umre od otrova koji sam joj davala!¨

Gospodin Huang se nasmeši i zavrte glavom ¨Li-Li , nemoj ništa brinuti. Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Čajevi su bili puni vitamina da poboljšaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponašanju prema njoj, ali ni toga više nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmenila.¨

U Kini kažu: Osoba koja voli druge, je osoba koju drugi vole.

...samo,samo napomena!
podizemo zidove i rusimo mostove. i opet se zatvaramo u sebe nakon svakog novog susreta.
svako novo lice, novo iskustvo, samo je nova nada, nova trauma.

ne trebaju mi prijatelji, osim onih koji to već jesu.
ne trebaju mi drugovi, koje do sada nisam upoznao.
ne treba mi zapravo ništa, osim onoga sto već imam.
ne želim, ne tezim, ne ocekujem, jer znam - ljudi su glupi i gluplji. ljudi su mali i manji. od ljudi ne treba ništa ocekivati. ljude ne treba cekati, jer ljudi se ne mijenjaju. ostaju isti a samo ponekad promijene mišljenje. ljudi su dosadni i predvidivi. još me samo iznenadjuje cinjenica da me ljudi skoro nikada ne iznenade. nicim. a sto je najtuznije od svega i sam sam samo covjek, možda ponekad malo vise od samo, ali ipak na kraju samo.
samo sam sa sobom sam sam sebi covjek kakav jesam i kakav želim biti, i samo takav sniti. biti i sniti. samo to. ništa vise, nema se šta kriti...

Silan se vihor digao, u svom rušilačkom besu, baš kao da se u kovitlacu zaista bore ale i vilenjaci. Hrastovi se iščupače iz korena, omorike se oboriše, čak se i bukve tvrdoglave izlomiše..tek vihor ugleda malenu travku što se pred njim jedva da povija, pa joj zavihori čuđenjem-u čemu je snaga tvoja? U mojoj slabosti, koju ti svojom snagom ne možeš zahvatiti, u tišini kojom odgovaram na tvoju buku...u nedostatku želje da budem jaka.

lepo je ovo o vihoru i travki. taoisticki mudro.

Uspomene i sjecanja.
*ben zivot.
Bijo jednom jedan balija bato zvani slavko a zvao se muhamed a bijo hrvat...kad je rat poceo on će sebi „uh jes mi ...eno ne znam šta ću pa u ameriku oticu i ime promjenicu”...otiso je u ameriku i ime promjenijo zvao se michael jackson i otvorijo obdaniste i djecu cuvo kad se ono desilo sa micheal jackson policija pobrkala i njega osudila on će opet sebi „uh opet mi ...eno bjezim ja odavde”...otiso u irak i opet promjenijo ime u saddam hussein i amerikanci ga uhvate i sad je u zatvoru pa to ti je reci pravo ...en zivot...