Danas je svecan dan, godisnjica smrti poznatog revolucionara Camila Cinefuegosa. Pioniri sa crvenim maramama bacaju cvece u more, sve je svecano. Na trgu Revolucionara tisina vlada, samo golubovi uzlecu I slecu, bombardujuci ljude, koji se kuvaju u oktobarskoj kisnoj sezoni. Vlaga se uvlaci u posetioce, radnici odmaraju na suncu, zadovoljni sto nisu u fabrikama.
Ceo grad pati za herojem koga nikad nisu nasli, ni pokopali njegovo telo. Govornici na bibi se smenjuju, deruci se kao od visine glasa zavisi ozbiljnost ove predstave. Dosadni turisti stoje po strani I skljocaju foto-aparatima ne bi li uhvatili deo Zivota na slici I ovekovecili ga. Jedini koji rade su vozaci autobusa I taksisti. More zapljuskuje kamene obale grada I dodiruje automobile koji još žive u proslom veku, Za divno cudo, ne rdjaju I ne stare, sjaje se bas kao I cipele koje Manule cisti,svakodnevno.
I njegov otac je bio cistac cipela. Pricao mu je price o gospodi koja je nekad posecivala ovaj grad. Za njega su bili gospoda ali je Manuel uocio u skoli da us to bili kapitalisti I gangsteri.
Slusao je govor jedno pola sata a zatim se uputio u tsrai deo grada gde ima najviše posetilaca I turista. Od kako je otac umro, morao je da se brine o majci I sestrama.
Dok su njegovi vrsnjaci jurili za devojkama on je svaki dan morao da cisti cipele ne bi li zaradio pare. Musterije sum u uglavnom bili tsraiji ljudi jer mladji nisu nosily kozne cipele već onu modernu obucu koju ne treba puno paziti.
Gurajuci se kroz tesnu ulicu skoro je srusio visokog crnca koji hoda na stulama. Vesto je izbegao udarac I psovke. Kupio je porciju testa sa paradajz sosom, prozdrljivo polizao tanjir I popio casu hladne limunade,Zapalio jeftinu cigaru I seo na klupu.
Mrzeo je svoj posao, osecao se kao rob koji glance cipele bogatasa iako u komunizmu svi treba das u ravnopravni. Komsija Hose ima najnoviji dzip jer radi u vladi a on I da hoće ne može da kupi ni stari Buik.
Baci pikavac vestim pokretom ruke, uze svoj alat I krenu prema crkv Sv. Nikole od Mire, smeštenu u jednom kraju parka Majke Tereze od Kalkute, iza manastira Sv. Franje Asiškog.
Zauze svoje mesto pored zida, izvadi cetek I poce da vice: Ciscenje cipela, jeftino, jeftinooo…
Golubovi kao I na onom trgu pocese da oblecu trazeci hranu. Manule izvdai okrajak hleba I baci im nedaleko od sebe. Pomisli kako bi on bio sretan da ima neko dam u ovako baci hleb na sto, svaki dan. Pomisli, šta je bio u proslom zivotu, mora da je bio meki nogatas, zato sad ispasta za svoje grehe. Preksrti se I promrlja nešto u sebi. Zavideo je konobarima u usesdnom restoranu koji su veoma lako zaradjivali pezose za svoj rad.

Dok je razmišljao o njima, nije ni primetio jednog starijeg gospodina koji je cekao na njegovu uslugu. Ovaj debeljko se diskretno zakaslja a Manuelu sunce udari u oci. On se dokopa cetke I brzim pokretima poce da glanca cipele gospodina. Kada je zavrsio debeljko mud a jedan pezos, primakavsi se Manuleu ispustajuci smrad luka I ruma.
Manuel se izvestaceno zahvali I okrene glavu u stranu kad stranac podrignu. Ipak crne kozne cipele su se sjajile na kubanskom suncu I mogao je čak I svoj lik da uhvati u njima.

Zamisli sebe ovako za narednih deste, dvadeset godina I strese se, zapali opet cigaretu I zatvori oci zamišljajuci kako se kupa I sunca na plazi.Ne pamti kada se zaronio u vodu, kada je bio mali lovio je skoljke sa Pedrom, svaki dan. Pedro se već odavno ozenio I skucio I kao da ga izbegava. Uvek ima neki izgovor da se ne vide. Zvono na crkvi je objavilo podne a matora Maria Crnkinja iz komsiluka je sa tompusom u zubima saletala turiste ne bi li se slikala I zaradila nešto. Gleda je kako se izborala I kao mumija je samo sto hoda I prica, Pricali su da je bila lepotica.

Pljucnu pored sebe. Niko nije dolazio za par sati dam u ocisti cipele, gleda u noge prolaznika, svi nose papuce, sandale, krpene mokasine. Dremajuci na suncu I tihoj vlagi, koja mu je orosila neprimetno crnu kosu ispod platnenog sesira nije ni primetio plavusu koja je cekala isped njega. Prene ga zvonki glas, nije razumeo šta govori ali kad je otvorio oci ugledao je plavusu, zgidnu, preplanulu I nasmejanu. Zakljuci po govoru da je Ruskinja. Iza nje su ga mrko gleda dva para ociju, po izgledu rekao bi das u mafijasi. Jedan mu se obrati na spanskom I rece da gosodji ocisti cipele.
Pocrvene do usiju kad ugleda nogu kao izvajanu, dohvati se cetke I poce pazljivo da cisti. Neprimetno je zmirkajuci gledao Ruskinju, zvalase Natasa, čuo je kad se jedan od gorilla obratio njoj poi menu. Ona se smeskala I skrivala oci skupim naocarima, koje mora das u bile plave. Setio se price koja je slusao kad su ga uspavljivali, o kraljici zlatne kose koja je dosla da sve bisere iz skoljki pokupi sa ostrva. On sebe zamilsi opet u moru kako vadi skoljke I trazi bisere ne bi ih poklonio ovoj lepoj ženi. Ona promeni nogu I kada zavrsi sa ciscenjem druge cipele uze pezos, skide sesir I nakloni se. Dve gorile pocese da se cere I da dobacuju.
Manuel ih isprati pogledom, par kerova lutalica zapocese svadju. On baci kamicak ne bi li ih rasterao, zvono objavi pet sati, Manuela pospano zevnu I trg se neprimetno rascisti.
Manuel pokupi svoj pribor I krenu kuci.

Celu noc se prevrtao po slamnatom krevetu, komarci su uporno zujali a krabe sustale prolazeci ispod prozora. Sanjao je kako vadi skoljke, otvarao je jednu po jednu ali nijedan biser nije mogao da nadje. Sve dublje je ronio, ostajao bez daha, budio se I opet zaranjao u plavetnilo dok su sarene ribe sa smeskom plivale pored njega. Ujutro se probudio sav znojav, groznica ga je tresla. Majka se krstila I terala gad a pije caj od kaktusa. Prelezao je cello pre podne u bunilu. Ustao je popio kafu I zapalio cigaretu.

Pokupio je opet svoj pribor I posao na posao. Zvono je otkucalo dva sata. Seo je na svoje mesto I nadao se d ace doći Ruskinja sa lepim osmehom. Nije dosla ali je Manuel tog dana zaradi duplo vise nego inače. Dolazili su ljudi sa lepim skupocenim cipelama I on je pevuseci cistio. Tog dana ostao je duže, sunce je skoro potonulo u okean.

Zamišljeno je duvao dim uvis, praveci kolutove. Ništa nije jeo tog dana, popio je dva mohitau obliznjem restoranu, ostavio baksis konobarima koji su ga cudno gledali, pozdravio se sa psima lutalicama koji se tog dana nisu svadjali, poljubio u osuseni obraz Mariu.

I krenuo da se okupa… I da zaroni na samo dno ne bi li nasao skoljku sa njvecim biserom…