ljubav ne donosi jad. ako li donosi, onda možda i nije ljubav. a ako nije ljubav, što ne bismo posli nekud da je pronadjemo?

Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće,
a prava katastrofa kad ne zna šta može
(Jovan Dučić )

Nikada se ne javlja želja koju ne možemo da ispunimo (Ricard Bax)

Hoću da kažem: Jednom ćeš TI morati prelomiti, ne dozvoli da to iko drugi učini umesto tebe...

Za razliku od tebe,Damo, ja ih postujem. Ali, tvoje je pravo da iskazes svoj stav, a vraticemo se na ovo, moram da se iskljucim, i nadam se lepom druzenju i prijateljskom varnicenju...

Pozz

:)))
bas si slatka.

izvini što ne mogu da se empatisem sa tobom... meni je to slatko i simpaticno.
zamisli kad budes imala 74 godine, kako će ti ovo sve biti smesno i ludo.
zapisi to u neki dnevnik, udari datum i napisi ime tog tipa.
pa onda jednom...kroz mnogo godina...otvorices dnevnik i pomislices- boze, sto sam bila luda!!! umesto da sam pojurila onih 2213 momaka koji su se vrzmali naokolo, ja sam patila zbog ovog morona..cccccc...

Луталице, просто не могу да вјерујем колико си вјерно преточила у ријечи осјећања која нас понекада обузму, запосједну сваки дјелић тијела и душе, населе сваку мисао, па не знамо како да се бранимо, побјегнемо, како да изађемо из зачараног круга љубави и мржње...

Volim da „svratim” na ovu temu, volim da čitam Lutalicu, tako mi je blisko sve sto ona napisa, a samo da mi hoće poverovati da će proćijedan jad, biće sreće između, a onda nenadano stize veci od svih jada...

S ovim sto me snaslo, ne umem da se izborim, pa sam prestala da se borim. Neka ide kako ide, dok ne okisnes- ne možeš videti dugu:)

Ne, ne i ne,o, ne, i ne
neću da budem k'o MASINA
nek boli bol
nek pece zar,
al' nikad neću biti STVAR:)))

Valjda nekako ovako ide, mrzi me da tražim...

Draga Damo, vidis da smo se slozile:)

Covek iznalazi sam neke odbrambene sisteme, ili se oni sami iznadju pa nas snadju, da olaksaju, zar je važan onda redosled?
Pozdravce

Jesmo li mi sestre rođene, kad nas pogadjaju iste tuge, kad volimo isto, kad mrzimo isto, kad:)

Imaš i ti otpozdrav od Biljane, i posto veceras delim i sakom i kapom pesme naše drage Desanke Maksimovic, jedna za nas obe, pa nek ide zivot:)

„Možda ćeš u besposlici,
jedan dan
prići telefonu i okrenuti broj
u sećanju tvom davno izbrisan..

Na nestrpljiv zvuk zvona
niko neće odgovoriti,
nikoga ovamo neće biti,
niko ovde više ne strada,
niti voli,
niti pati...

Meni je sad svejedno...
Sad me ne boli ništa više...
Sad mi je od oblaka lakša
tuga nekadašnja.
Svi su puti do moje ravnodušnosti
davno prekinuti.”

Možda, ko zna:)

Eh, kako su ljubav i mrznja dve nerazdvojne druge...

Kako nikad, bas nikad ne znamo, i htela bih još stosta dodati, ali, za mene je kasno, nadam se sutrasnjem druzenju, potrudicu se da me vise bude:)

Za laku (daj Boze da bude laka) noć,još ova pesma od teta Dese poetese, mislim da je prikladna:)

LJUBAV

Strepim kad uzberem cvet kraj putanje,

uvek mislim možda patis ti u tom casu.

Bezim od sunca i smeha,

uvek se plasim da tebe magle i suze

nisu zasule.

A kad zivot natera oblake tuge,

osluskujem s bolom,

možda se ti semjes slatko i moja samoca

daleka je tebi i ne osecas gorcinu moga bola.

„Vidimo” se...

PONOR,ponar je:
Ludost patološke ljubavi?
Čitajući danima mnoge surove priče po crnim hronikama naših medija,slušajući i gledajući sve šta se danas dešava oko nas,počela je da me opseda jedna misao.
KAKO SE UBIJA LJUBAV, šta je smisao tog fanatizma i zašto pojedini ljudi uporno prihvataju da žive u laži ? U vremenu u kome živimo, surovom i izopačenom,jesu li naše granice samopoštovanja toliko izopačene da prosto više ni sami ne možemo da se snađemo u tom kolektivnom ludilu?

A priča koja se prepliće kroz misao je otprilike ovakva…On je mlad, uspešan i (kako kažu) poželjan muškarac. Ona je mlada, samohrana majka maloletne tinejdžerke koju (kako kažu) život nije puno mazio. Sreli su se slučajno.

To što je on opsednut filozofijom Fridriha Ničea i pojmom „nadčoveka”, njoj nije govorilo ništa. Volela ga je. Ni to što je on imao otvorenu želju da popravi svet i prevaspita ljude da budu kao Aleksandar Makedonski (jer samo tako veliki i važni ljudi zaslužuju da žive!), njoj se nije učinilo ni malo čudnim. Pravdala ga je iako je često i nju prevaspitavao kaišem, nogama ili rukama. I ponovo mu je odlazila, srećna što je tu, pored nje. Kaže, imao je perioda kada je bio jako dobar. I volela ga je.

Čak i kada je on, u svom stilu mačo-balkanca, poželeo da malo prevaspita njenu porodicu (ovog puta noževima!), ona je ponovo našla opravdanje za svog Aleksandra Makedonskog. Kaže, nije želeo da je ubije, jer je voleo!? I ona je volela njega.

Epilog ove ljubavne priče čeka svoj kraj iza hladnih zidina zatvorske ćelije. Ali, njih dvoje se i dalje vole!! On, na bensedinima, čeka svoju presudu. Ona, sa modricama, čeka njega. Da nije istinito, još bi moglo da zvuči i humoristički.

Da se razumemo, ni jedna osoba na planeti nije pošteđena emocija ma kakve one bile. Ali, kada pamet ostane sakrivena u ćošku, ludost pokaže svoje pravo lice.

Emocije pokreću svakog od nas, gotovo nas teraju da nešto učinimo, promenimo, procenimo ili prihvatimo. One nas teraju da se menjamo i prilagođavamo nekim novim uslovima. I sve dok se uspevamo menjati i prilagođavati, moći ćemo i prevazilaziti mnoge stresne situacije. Onog trenutka kad odustanemo od prilagođavanja, sami smo sebe osudili na ludilo. Oduzeli smo sebi pravo na nova rešenja i izlaze. Tada smo na pragu ozbiljnog poremećaja. I tada istina prelazi u laž dok mi,nesposobni da je sagledamo, počinjemo da živimo u sopstvenom svetu laži i obmana.

Važno je voleti i biti voljen, zar ne? Sve ostalo su manje-više nevažne kulise u ljudskom životu. Porodica, deca, neki ustaljeni miran život … sve to postaje besmisleno pred izazovom kome nismo dorasli. Ljubav tako postaje jedini smisao života. A koje su posledice takvog merila vrednosti? Ljubavni fanatizam! Ili, patološka ljubav koja je sve drugo samo ne prava ljubav. Izopačena ljubav koja je nastala kod ljudi koji nisu izgrađeni kao osobe. Sebična ljubav vođena egom, strahom i nesigurnišću koja će, ukoliko vas smatra preprekom, rušiti sve pred sobom bez trunke kajanja.

I kada god se smisao života svede na jednu jedinu vrednost, postavlja se temelj fanatizmu. Kada je ljubav u pitanju, za fanatika će život bez ljubavi biti isto što i život bez smisla. Gubitak voljene osobe,pa čak i sama pomisao na taj gubitak, isto je što i gubitak smisla postojanja. Kao kada zaigramo rulet našeg života fiksirajući sav imetak na jedan jedini broj ! Takav izbor i raspored vrednosti odličan je temelj za životnu nesreću. A ova priča iz crne hronike je upravo to – životna nesreća.

Verovanje da je ljubav smisao života, formirano u najranijem detinjstvu, čeka svoju realizaciju u adolescentskom periodu života (kako kaže Frojd). Tada počinje delovati kao unutrašnji gonič koji čoveka tera u bezgraničnu potragu. Pronaći ljubav, znači dati životu smisao ! Zato to treba učiniti što pre. I ne samo to. Kada se na vidiku pojavi neka moguća ljubav, naši će se «uspavani prinčevi i princeze» naglo pretvoriti i u surove i bestidne posesivce koji će sebi davati za pravo da učine sve kako bi tu i takvu ljubav zadržali samo za sebe. Za ostvarenje te najviše vrijednost, iza koje dugo ne postoji ništa tako važno, neće birati sredstva. Čak će i zločin smatrati opravdanim. Fanatik se za svoje postupke nikad neće osećati krivim.
Ljubav je za njega vrednija i od života. Dati život i time dokazati svoju odanost i predanost ljubljenoj osobi, za njega će biti čast. To zvuči vrlo surovo, ali statistike o pokušajima suicida zbog neuzvraćene ili izgubljene ljubavi, podsetiće nas da ti mehanizmi deluju i danas.
Od onog trenutka kada ljubavni fanatik doživi da mu je ljubav uzvraćena, njegova će sreća biti beskrajno velika. To nije samo ostvarenje ljubavnog zanosa, već i smisla postojanja. Fanatik će staviti ružičaste naočare i videti samo ono što on želi videti. Tako će ludost nositi ime ljubavi,a fanatik će verovati da voli i da je voljen.

Čak i kada u tom ljubavnom odnosu nije zadovoljan, pronaćiće hrpu opravdanja da ga održi, pa bilo kakav taj odnos bio. Toliko mu je važan da neće dopustiti da ostane bez njega. I tako fanatik postaje žrtva svog sopstvenog ludila. Ali,on će i dalje voleti i biti voljen.

Kada se dovoljno napati, pokušaće otići iz njega. Ali, opet i ponovo će se vraćati kao zavisnik, jer je za njega prekid tog i takvog odnosa užasavajući susret sa gubitkom smisla postojanja.

E sada, zamislite kako sve to izgleda kada se u jednom takvom odnosu nađu dva fanatika koja teže istom cilju i imaju isti sistem vrednosti !?

Smisao oba života poistovećen je sa ljubavlju i ni jedno,a ni drugo neće imati ni snage,a ni volje da se odupre. I svaki postupak, od onog najbizarnijeg, pa sve do najvećih zločina, oba fanatika pravdaće – ljubavlju. On je voleo nju. I ona je volela njega. Ta zabluda ubija sve druge vrednosti ! Ta zabluda odvodi u laž koja postaje temelj njihovih života.

Epilog ove ljubavne priče dočekaće svoj kraj iza hladnih zidina zatvorske ćelije. Ali, njih dvoje će se i dalje voleti!!

Da se razumemo, ljubav jeste jako važna, ali nije najvažnija, a ni jedina vrednost u našem životu! Pogrešno je vezati životni smisao za samo jednu jedinu vrednost,jer će sve ono što smatramo vrednim činiti njegov smisao. Život je tako složen i bogat sam po sebi i pruža nam mnogo vrednosti koje moramo prepoznati. A otkriti njegovo bogatstvo i doživeti ga u pravom smislu njegovog značenja moguće je samo ako sami sebe ne sputavamo svojim sopstvenim zabludama i predrasudama.

Pozdrav.

Prolaze sati zivota.
Skunde prolaze poput lijepih sjecanja

Sekunde prolaze i nestaju u proslosti
igara leptira,koje smo ti i ja gledali
svake mjeseceve noćii svakog rosnog jutra

Prolazi još jedna sekunda,
prolazi još jedan dah sreće koji
smo imali

Vreme je nas je odnelo,
i na vratima starosti dovelo.
Ostali smo samo sjecanja,ostali
smo samo sjenke naše proslosti.
SEKUNDE...

Tik-tak...

Enigmal..
pisale smo u isto vrijeme.U isto vrijema pisala,mislile,možda iste misli,ista osjecanja,da li?

xaxa,,,Samo ko će priznati?! Hm...

Tik, tok...tik, tok...

NIKO..tika taka,tika taka..ista ljubav svaka.Da li?

pozdrav.

hm.
Ovo pogadja pravo u srce.Pa šta se još može reći o ljubavi?

Pustite Bredlija Trevora Griva da sažme vekove pokušaja da se istraži ovo svima znano osećanje i da vam objasni samu suštinu ljubavi na način koji čitaoca pogađa pravo u srce.

Kao što je to uradio i u prethodnim svoJim knjigama, među kojima su i bestseleri Knjiga za kišni dan, Draga mama i Prijatelji zauvjek, Bredli kroz svoj licni način gledanja na stvari saopštava poruku koju će razumeti svaka žena i svaki muškarac.

pozzzz

Auuuuuuuuuuuu,chitati ovo,ima,da se rikne.