ŽEĐ

On je poželeo jednog dana da pije iz tog zlatnog pehara.
Godinama ga je privlačio sadržaj te posude. Naslućivao je samo šta se u njoj nalazi, ali se nije mogao odvažiti da proba.
I onda kada je osetio prvu kapljicu na svojim nepcima poželeo je još i još, sve dok se posuda nije ispraznila.
Sadržaj pehara mu je utolio žeđ, ali nespokojstvo je raslo videvši praznu posudu. Kao potreba za slavom i bogatsvom ga je gonila želja pronaći mesto gde može napuniti pehar sa istim sadržajem.
Nije patio koračajući po pustinji tražeći pravi izvor, niti je strahovao od mutnih reka koje je morao preći, očekujući da će na drugoj obali biti ono što traži. Vuklo ga je nešto napred kao žeđ za srećom.
Slavom i bogatsvom ga je gonila želja pronaći mesto gde može napuniti pehar sa istim sadržajem.
Nije patio koračajući po pustinji tražeći pravi izvor, niti je strahovao od mutnih reka koje je morao preći, očekujući da će na drugoj obali biti ono što traži. Vuklo ga je nešto napred kao žeđ za srećom.
Probao je sa svakog izvora, ali ni jedan nije donosio čak ni slično onome što je bilo u peharu.
Pio si, a nisi bio žedan... Rečeno mu je u snu.
Nisi ni jednu kap ostavio za kasnije.
Ispio si pehar, a on je popio tvoju žeđ.
Preostalo mu je probudivši se samo da razbije pehar i pokuša pronaći put za povratak kući.