Troje
Juče, negdje oko deset sati
uvece, ulica koju los glasi prati
dvojica, jedan protiv drugoga
i jedna djevojka
Prvi, mladic ispred njih je stao
drugi je, bez glasa na plocnik pao
ona je, svoje lice sakrila
i tiho plakala
Sto bi učinio ti
da ti netko tako uzme djevojku
da ti svi kažu, on je pravi covjek za nju
i da znaš svaku vecer oni se ljube
zar mu ne bi stao na put i prosuo zube
On je tako pazljiv, ja to nisam znao
on daje njeznost, ja je nisam dao
on nju ne tuce, može da oprosti
zar ne bi takvome stao na put i slomio
kosti ...
Pozzz,za Tanju!
Pismo u boci!
Na obali mora,
uz sjaj zvezda,
sa crnog neba,
uz svetlost koju mesec baca
sa tamnog svoda nebeskoga.
Na obali mora,
na dusu ili dve,
na jedno ili drugo.
Gde neko nekog ceka,
Ili gde dvoje jednim postaju.
Gde prvo živi za drugo
I obrnutno.
Negde iznad svega pitanje lebdi kao oblak neki.
Kao oblak koji se ne primecuje ako se ne oseti.
Gde se budi nada,
Gde očaj smisao svoj gubi,
Gde tuga ne može naći mesto,
Gde suza može biti samo sretna,
Gde bucno nikad nije,
Gde potrebno govoriti nije,
Gde sve već receno je…
Uz sum trave,
Uz sum lisca,
Uz vetric koji nosi miris mora,
Uz vetric koji mesa miris snova…
Ruka u ruci,
Zatvorih oci,
Poruka u boci,
reci na papiru,
papiru koji je u boci.
Izgubljena boca
na pesku,
na obali mora,
plutani cep koji cuva papir
da se reci
ispisane na njemu
ne izgube u njemu.
Upucene nekome,
A možda i nikome…
Misli koje lete,
Misli pretocene u reci,
mada im je obim veci
siri no sto reci limitirane granicama mogu reci.
Misli koje jednom
uhvatih u mrezu,
izbacih ih na suvo,
Uz sum trave,
Uz sum lisca,
Uz vetric koji nosi miris mora,
Uz vetric koji mesa miris snova…
Ruka u ruci,
Zatvorih oci,
Poruka u boci,
reci na papiru,
papiru koji je u boci.
Izgubljena boca
na pesku,
na obali mora,
plutani cep koji cuva papir
da se reci
ispisane na njemu
ne izgube u njemu.
Upucene nekome,
A možda i nikome…
Misli koje lete,
Misli pretocene u reci,
mada im je obim veci
siri no sto reci limitirane granicama mogu reci.
Misli koje jednom
uhvatih u mrezu,
izbacih ih na suvo,
Ne znam…
Otvorih oci,
Ruka u ruci,
Uz vetric koji mesa miris snova,
Uz vetric koji nosi miris mora,
Uz sum lisca,
Uz sum trave,
Dva oka koja gledahu u dva moja,
bila zatvorena ili ne.
Ova dva su bila tu,
kraj mene,
radi mene.
Oblaka vise nije bilo,
Pitanje se nije osetilo,
pitanje je nestalo.
Odgovor se otkrio,
Tamo gde je oduvek i bio.
Nasla su ga oka dva
koja u moja gledase tad.
Toplina nezna
prostruji mi telom,
Stisak ruke dve postade,
Postade još jači,
Postade toliko jak
da ga niko
omeksati neće moći.
Nevidljivim mastilom,
U ocima jedne,
U ocima druge,
Ispisase se reci dve,
Reci toliko zeljene,
Toliko cekane,
Toliko trazene,
Toliko cvrste,
Iskrene…
Oci u oci,
Licem u lice,
Osmeh,
Osmeh pripadnosti,
Osmeh ljubavi…
Tanja pozz
