Сину мајке Јевросиме

Аћиму Вишњићу

Читао сам Аћиме Твоје риме,
Многе чак наизуст говорити знао,
Сматрао Те братом, дичио се тиме,
Ал` тек сам Те јутрос стварно упознао.

Читуља у „Дану”, рапсодија бола,
Сонет скован срцем пламена поете,
Горостас са Голије, из Вишњића дола,
Надвисио себе и постао дијете.

Радује се брате мајка Јевросима,
У Рају јој душа обитава мека,
И сада Те милује дрхтавим прстима,
Срећна што је родила таквога човјека.