ШАХТ

Заиста не знам како сам одлучио да дођем на ово место. Први дан викенда обећавао је леп дан. Сунце је сијало веч од раној јутра, пријатно а паперјасти облаци су пловили попут папирних бродића, љуљушкајући се на бескрајном септембарском плаветнилу. И уместо да као сви нормални људи одем у природу ја сам одлучио да посетим градилиште где се прави нови велики солитер. И сада знам да чу убудуће поштовати знаке упозорења и када прочитам – Забрањен улаз- , за сигурни нећу ући.
Зато сада седим на дну шахта и гледам у плави круг по којем само понекад пролети која птица. Глас ме је издао пошто сам викао и дерао се се дозивајући помоћ. Сада само крештим попут црне вране која облеће поља.
Са зидова у полумраку капље вода која ме доводи до лудила. Мрачно је и хладно. Не смем ни да помислим да шушкање потиче од неког пацова или неке сличне животиње. Шта сам уопште и очекивао да видим на овом градилишту, као да нисам видео довољно солитера и зграда.
Гладан сам и жедан. Остало ми је још пар цигарета и жваке. Лепо. Провешћу викенд заробљен у овој рупи.

Опипао је раме, оштар бол га је пресекао и он заустави дах. Ваљда није сломљено, помисли и извади цигарету, запали и повуче дубок дим. Сви му кажу да их батали, а сада је сретан што бар димом може да отера зле мисли. Помисли како ће га Софија тражити, помислиће да је опет игнорише. Лепа је она , али нешто га не привлачи. Нападно се смеје, није баш паметна а воли и да троши. За такву жену треба пуно радити а он није од те врсте. Боље да је отишао код ње него што је свратио на ово место. Сада би уживао у њеном загрљају, помисли да га она воли.
Жене су зло, никад не знаш шта мисле, као мачке су , непредвидљиве, опрезне , хладне, умиљате. Ма све би то било у реду да он има са Софијом шта да прича, секс је одличан али поред ње се осећа празним, усамљеним као што се осећа сада.

Поред шахта протрча велики пас, лајући. Боро покуша да викне али храпав глас не допре изван ивица шахта. Можда је ту и његов газда. Ма није, ко би шетао пса по градилишту где пише да је забрањен улаз. Власници домаћих животиња су углавном особе које поштују правила друштва. Не би они закорачили нити пустили пса овде. Да сам којим случајем ја власник пса, сада би му наредио да оде и тражи помоћ. Али нисам, сувише сам лењ да бринем о некоме. Обећавам, ако икада изађем из ове рупе набавићу пса. И нећу оставити цигарете, смршачу, дефинитивно, да сам атлета можда бих успео да се узверем уз зидове као онај Спајдермен који се пење по солитерима. Опет су га ухватили у Куала Лумпур-у. Чудак, он би се сигурно избавио одавде а ја морам да чекам до понедељка.
Затвори очи и отвори их на трен, угледа паука како се спушта полако, вртечи се на само једној танкој жици.

Затвори очи опет и пожели да се успава и преспава цео викенд. Плаво небо је треперило претварајући се у зелено док је жмиркао. Помисли на монахе који сатима медитирају. Покуша и он али му мисли панично заиграше салсу, сударајући се и правећи општу збрку. Покуша да их среди , разврста али без успеха. Треба да мислим на нешто лепо, и замисли себе на плажи, Куба . испија хладан мохито. Осети још већу жеђ. Замисли себе у прозирно зеленкастој води, урања и шарене рибе пливају око њега. Ммм, промрља он. Полако утону у сан.

Сем, клошар који се склањао на места као што су ова је прошао без неке зараде. Попио је пола празне флаше вискија коју је добио у кафани. Ни долара није зарадио, тј испросио. Уморан, вратио се у свој брлог, пребиваличте испод оближњег моста поред аутопута. Био је гладан и одлучи да оде до оближњег градилишта, радници понекад оставе пола недовршеног сендвича. Прескочи ограду и поче да тражи. Угледа на клупици поред шахта нешто што је личило на храну. Узе папирни смотуљак, одмота га и угледа панини из којег је вирила шунка и сир. Сав сретан зине да га прогута целог, кад случајно погледа у шахт. Неко је спавао доле. Полупијан, помисли која будала, нагну се да боље осмотри тамну прилику у рупи, запе ѕа циглу, изгуби равнотежу, паде и испусти папрнати смотуљак који паде

У шахт...