Ova bi ti pisao dobri moj Ukrititelju da te nisam sodomizirao!!!! Oprastas mi, zar ne..Svako voli svoje mucitelje..Volis bic? Bolje je od alkohola...

moguće „Leno” da ja nemam pojma o ljubavi (mada sumnjam). Ali imam pojma o zivotu. I ne blefiram. COVEK UVEK UNISTAVA ONO STO JE NAJBOLJE U NJEMU. I U DRUGIMA. To je fakat. Sve drugo su lirske bajke. Ako volis da čitaš bajke samo napred. Ja sam prestao sa sedam-osam godina. Pesma je precizno posvecena i samo njen sud za mene ima vaznost. A o ljubavi možeš i ti da pišes.Podnecu čak i romantiku.
PS. Najviše volim kritiku tipa: „Pojma ti nemas”, „Sranje” itd...Pokazuje mi da ne starim uzalud. Biće prilike da padnu i teze reci. Imam ja svasta u glavi.

„Namerno birani gadni izrazi u ovoj gore ”pesmi„ ne cine je dubljom, strastvenijom ili blizom «pravom zivotu». I nije ona zbog tih izraza najobičnije baljezganje, već zato što, sem tih nabacanih reci ne sadrzi ništa.”

„Baljezganje” - to je tvoj kriticki sud? Rekoh ja u pesmi da je uloga Boga najprijatnija.
Uzgred, znam ženu koja je rekla to o „jedenju materice”. Meni. I inače neke žene sa kojima sam bio ili sam ih poznavao veoma socno su govorile o zivotu. Ja to zovem punocom reci. NAZIVANJEM STVARI ONAKVIMA KAKVE ONE JESU.
Meni ne smeta 90 odsto lirike na ovom forumu. Ima dobre - ima loše. Ali uvek treba i druga strana. Svet je sazdan na ravnotezi. I tako, naletis na poeziju „Liznime” i zakolutas ocima. Kažeš u sebi „kakvo sranje”..I shvatis da bi ti to mnogo bolje...E, to ja cekam..Da procitam to mnogo bolje i da kažem: Uzivao sam! jer, nije teško pisati bolje od mene. Zato pero u ruke.
Što se tiče Kovacica...„Jama” je odlicna pesma, ali ja bih je napisao, verovatno, drugacije...Ali to i jeste sustina. Svet je onakav kakvim ga ja/ti/on/ona vidimo. Nema objektivnog sveta. Ovo je moj (svet).

Iz tvog kritickog osvrta ja ne mogu da steknem nikakav uvid o tome šta je za tebe vredno a šta ne. Ti dajes pouke - ti ne iznosis vrednosne sudove. A puke su znak lazne sigurnosti. Ja sam to radio u vreme kada sam imao kocnice i tabue. Vise to ne radim, hvala Bogu.
U pesmi koju sam postirao nema nikakve „prostosti”. Ljudi vole do bola i mrze do bola. Izraz kao „jaja” i slično nisu nikakve „prostosti” već oznaka u srpskom jeziku sa visestrukim znacenjem. Ono sto je ze tebe losa literatura i bezvredno, za mene je esencija. Sustina.
I dobro je tako. Svako ima svoj svet koji je izabrao. Ali komunikacija je moguća i pozeljna.
Ne razumem se u pravljenje cipela. Ali smatram da su one toplije iznutra od vecine ljudi.
A da,pesma JE DRAMSKI TRENUTAK. Zato mora sadržavati krupne reci.
Inače, primecujem da je ovaj razgovor meni prijatan.

A da li ti pametnice verujes da bi Ricard Treci dao „kraljevstvo za konja”?...Kladim se da ne verujes. A ja verujem... Ako može da trci 9.58 na sto metara, ziv covek može sve!

Zašto mislis da bol nije prirodno stanje coveka? Dokaži?! Sama svest o smrti NOSI BOL. Ako je ti nemas - prosvetli me da dođem na taj nivo. Bez cinizma to kažem.
Ljubav „koja pokrece svet”... Ljubav je privremeno stanje - bol je konstanta. Zivot je velika serija oprastanja. Od zivota, ljudi, sopstvenih zelja, nada..Odbrojavanje unazad. To nije „plač za mladoscu” to je moje iskustvo. A ono je, veruj mi, veoma „bogato”.
Svet se ne sastoji samo od hulja oko nas. Preterano bi bilo to reci. Ima hulja i u nama. O TOME JA PišEM.
Pišem o hulji u meni, o necoveku koji se bori za svoje mesto pod suncem (gde to piše da je ovaj svet obećan samo dobrima?). O boljem meni koje često digne ruke od svega.
Ti nemaš male ljude u sebi? Ne uznemiravaju te. Misliš da ih imaju samo „mentalni bolesnici”? Zabluda. Na planeti živi mnogo vise ljudi od zvanicne statistike. Nisu racunali one u nama. Ko je tvoj „potstanar” ti znaš najbolje...
To sto im ja dajem pravo glasa. Pravo da kažu šta imaju - smatram normalnim. Oni ne mogu da prave „prade istine” niti imaju zastupnike u Skupštini. Neke od njih ni lekovi ne smiruju. Oni su našoj krvi.
Treba ih saslušati. Tako je lakše i nama i njima.
I opet me optužuješ za prostotu. Čuj me dobro. Hiljadu puta su prostiji oni koji sve ovo znaju a sute. Ili se prave da o tome ništa ne znaju. Sa njima i nisi u prilici da razgovaraš. Sa njima je moguć samo koncencionalni razgovor. Smrt za mozak.
Moje viđenje poezije je, rekoh, dramatično. Kao što je to i život. Pa i naš razgovor je drama, povremeno.
Psovka? Nema je. Ne koristim je. Gde si je nasla? Ali, možda napišem pesmu od psovki. E, Leno, to bi moglo da bude veoma poeticno.