Deda Mraze, je li da si ti najveći komunista?
Ti imaš najcrvenije odelo
I zbog tebe se zvezda kači na jelku?
Neću samo da se slikam
Hoću i da ti pevam
Buji-paji, bocko lepi,
Mesec nek’ ti čuva san
Mesec i tvoj oklop ljuti
Bodljama sav načičkan
Nisam završila ima i
Žutog lava griva krasi...
Joj, imaš nokte!
Crvene!
Tigra prugast...
Ti nisi Deda Mraz, je li?
Ne boj se neću te odati
I ja sam komunista
Nisam izdajnica
Našu kumu vevericu
Krasi kitnjast rep,
Tvoje bodlje tebe krase
I nokti, hihihi
Ti si zato lep!

Kad sam imala šesnaest
Kad sam imala šesnaest
Nisam bila sasvim svoja...

Nastavnice, samo nemojte Knežopoljku
Ali kad Vas molim
Znate kako je bilo za štafetu
Kad su se svi smejali zbog onog ćapćanja na sisi
A ja samo što nisam umrla na bini
Znam da su pubertetlije
Ali sumnjam da će sazreti do Dana škole
Nemojte ni Kaštelana,
Pa ja ne smem ni da otvorim
Tu stranu u knjizi gde su Tifusari
Bojim se i Jame, a i Markovića
S onim „I obešeni reko joj je ime...”
Kukalj?
Vi mora da se šalite...
Tamo se pominju i prljave vojničke gaće
Ako može nešto bez sisa i gaća
Bilo bi mi lakše
Ne bih ni mrtve proletere, njih sam već triput
Iskreno, volela bih nešto... emotivno
Ma nije zbog Filipa
On je Višnjić, hihihi
Nije ni primetio da mi se sviđa
A to što sam Vam pokazala pesmu o njemu
Je među nama, je li?
Miljković?
Može Miljković, ali neću ni Zelengoru
Ni Tjentište
Molim Vas, kad Vas molim
Da govorim Slepog pesnika
Bar Vi možete da shvatite zašto...
Znam da ta pesma nije u programu
Ali Tito je voleo i razumeo mlade
Baš kao što Vi uvek razumete mene
Joj, hvala Vam!
Nikad više neću bežati sa sekcije!

Slepi pesnik - Filipu Višnjiću

O čelo moje od sna i vetra mapo
čudnih otkrića vidu ispod kože
u izmišljenoj senci cvete i lampo
umesto reči koja se ponoviti ne može.
O čelo moje od sna i vetra mapo...