Бог је Србима дао сеобе
да би могли за изгубљеним Рајем да трагају,
да бјезе од гордости ,сујете и злобе,
да путују Небу док на земљи трају.

Бог није зелио да се Срби свете,
близи су Му били кад су опрастали,
само пред Њим нисте могли да скријете
када сте нас као вуци крволоцни клали.

Када је Бог Каине видио
гдје крв Србску халапљиво као воду пију,
одмах им је спасоносне сеобе открио
и створио као Мисир Небеску Србију.

И залуд нас као Витлејемске младенце убијате,
залуду нас тамниците к'о Ирод Јована,
ми увијек васкрснемо ,ви то добро знате,
увијек нас спаси наса Вјера сацувана.

Немојте се зато прерано радовати,
ми цемо се вратити,увијек смо се врацали,
и опет цете нас клати,увијек сте клали,
а ми цемо пред вас кротко као Христос
пред Пилата стати,
и ни један медју нама прелестит' се неце
да за вратом својим прекланим зазали.

А и сто би...па ви сте нас науцили да се селимо,
ма какву нам намијенили судбу
ми би јој се веселили,
ми се крвљу невином мнозимо
и кад се са дусама гресним дијелимо,
ма ви нијесте ниједног од нас ни убили,
само сте нас вјековима с' Небом братимили.

Нема нас на Космету,нема нас у Лици,
нема нас у Книну а ипак смо тамо,
нијесу нас отјерале комсијске каме,јаме безданке ни вразји телали,
само смо се узељели да опет лутамо
па смо ето кроз сеобе Небо изабрали.