Мануела је седела тик уз шанк, испијала мохито и посматрала туристе. Сваке године све исто, чланови њеног оркестра су дремали поред својих инструмената, уморни од врућине и од живота музичара. Прошло је доста година од како више не сања ништа, планови које је правила одлетели су попут сапунице од мехурића. Не машта више ни како ће да постане славна, ни како ће да згрне гомилу новаца ни како ће њен глас обележити ово острво и остати запамћен за неке будуће генерације. Све је то затворила у себи, закључала а кључеве бацила једне ноћи у уѕбуркано море. Не заноси се да ће наћи мужа, некога да је воли, децу је већ одбацила јер у њеним годинама сама помисао на то је лудост.
Сада јој је једино остало да се уз овај оркестар труди да заради тек толико да може да се прехрани и пристојно обуче. Она је оматорила а гледа њих, скоро су старци. Памти како је као девојчица гледала згодне свираче који су знали слушаоце да доведу у транс, сви су плесали до зоре. Сада је и њихова свирка само једно отаљавање за туристе који углавном немају у себи дар за музику.
Вади мало огледалце иѕ торбе, поправља шминку мада има дугачке трепавице и црне обрве које заиста не вапе за шминком, усне пуне и заносне. Како је била лепа, помисли и уздахне, пролазност је смрт за лепе жене.
Испи мохито, махну конобару за још један, он се лењо помери, узе зеленкасту траву насу шећера и поче да је гњечи у чаши, померајући рамена у ритму лагане салсе која се чула са радија. Брисао је зној са чела и меркао Мануелу.
Група пд неколико Енглеза прекинула је тишину помешану са лаганом музиком. Полупијани дерали су се као да су на фудбалској утакмици. Са великим црвеним печатима по раменима и розикастом кожом одударали су од овог тропског пејзажа.
Један од њих показа своје проређене зубе конобару и наручи дуплу туру пива. Тамнопути конобар се лагано догега до стола где је седела Мануела, стави мохито на сто, намсеши се и намигну јој.
Енглески навијач је подвикнуо где је њихово пиво. Конобар се опет полако догегао до справе где се точило пиво и узе чаше да точи, просипајући пену. Послужи их али навијач пљуцну и рече да је пиво топло као мокраћа, истресе пиво на црвене плочице и поче да испија другу чашу. И њу испразни на плочице.
Конобар је полако точио још једну чашу док су се остали навијачи церекали, изгорели од сунца.
Мануела је посматрала обесне младиће и када је навијач истресао и трећу чашу устала је , полако пришла конобару и зауставила га у точењу. Навијач се разбеснео и зграбио је за надлактицу, стиснуо што је јаче могао и обратио јој се
- Шта ти хоћеш фуфо?

Она га погледа очима црним као угаљ, он се огледа у њима и нешто га стресе, осети благи удар у пределу срца, изгуби дах у моменту. Мршави црни мачор му се очеша о ногу, осети се слаб, стисак попусти и Мануела се полако врати за свој сто. Поспани свирачи скочише, узеше инструменте и почеше да свирају. Гитаре се протегнуше затегнувши жице и поче сон. Мануела поче да њише куковима у ритму , запева. Остали навијачи престадоше да се церекају. Конобар заплеса са Мануелом.
Она уплови у тај ритам душом, све бриге о старости отловише до зеленкасте воде. Све се претвори у један ритам који захвати и остале. Остали туристи привучени музиком опколише шанк, омађијани Мануелиним покретима, нико није приметио њене године, ни боре око очију, сви се загледаше у тело које се са конобаром упетља попут велике змије.
Никое није приметио да се Сунце поздравило, само је рој комараца по комадни опколио гомилу. Енглези утихнуше, музика их је умирила, покуњише се испијајући пиво.
Црни мачор зевну лењо и скочи на шанк. Поче да лиже пиво које је исполивало тамно дрво. Погледа Мануелу и намигну јој жутим оком.
Она се насмеши и намигну њему док је конобар у заносу стезао њен струк.

Ноћ је умилно покривала мали шанк као целофан мешајући се са облацима који су пловили топлим Кубанским небом, спајајући звуке музике са морем.