Da, ...

http://www.youtube.com/watch?v=0UjshO2Qew4

U čaši vode
Pravili su buru
I govorili
Da svetski okean
To je
Bacali u nju
Biberova zrna
Od kojih se nije
Plašila ni srna
Hrabro su ronili
Uzduž i popreko
I sebe slavili
Misleći da su neko
Tri kapi na sebi
Po izlasku iz čaše
Svima pokazivali
Kao rane naše
U čašu su hteli
Saterati svemir
Samo da prebučan
Ne postane nemir
U to malo vode
Pravdu su tiskali
Da ni ne čuje se
Kako su piskali
Oni koji znaju
Zašto seku prste
Dok se mirno krste
Kad umesto istine
Poture im pravo
Jalovo nezdravo
Ti ljudi krojači
Od stakla su jači
Makazama seku
I na ražnju peku
I najmanju kapljicu
Što hoće u reku
Samo jedno nikad
Neće im se smoći

Da ukrote misao
U tamnici nemoći

Nije težište na tome šta u njima tinja, već šta se s njima događa... I, posebno, zašto... O tome - dokle, neću ni da razmišljam.

Pomisliše oni
da su Posejdoni,
Pa potopom prete,
kao malo dete...
I vrtloge prave-
dok se ne podave.

******

Nada nam uvek znači, posebno u nekim trenucima, kao i reč podrške. Ali, dok se oni tamo podave, život se odvija i nekih ljudi ne bude velikim delom i zbog neprestanih ataka na samu suštinu čoveka...

Sve što je neponovljivo, dopada mi se. Neponovljiva Džoan me ovom pesmom podseća na grešku koju sam davno napravila a u konačnom ishodu platila je time da više nemam svoju porodicu. Na ovoj temi bavim se nečim drugim, bolnim na svoj način, a nečim drugim baviš se i ti, ko god da si - ne interesuje me.

Nema potrebe da se briše, toga se gnušam. Svako od nas je ranjiv... ponekad.

Prvi

Život je kros
Za njega
Večita trka
Da stigneš
Prvi

Još kao momčić
Na ulicama
Rodnoga grada
Jeednom je umalo
Stigao prvi
Samo da nije
U pogrešnu ulicu
Skrenuo
O tome anegdota
I na veb sajtu
Stoji
Kakav peh

U velikom gradu
Izučavao nauke
I na tom krosu
Napabirčio
Nešto znanja
A kakav je to
Analitičar
Tuđeg greha bio
Uzalud
Skrenuo je
Na pogrešniju
Stranu
Za dlaku zakasnio
Kakav peh

Posle je radio
Važan posao
I trčao
Sve do velike
Daleke zemlje
Odakle je pratio
Svoju malu
I jedan strani
Jezik čak naučio
Za više od
Decenije
Bio bi najbolji
Samo za dlaku
Da nije opet
Pogrešno procenio
Kad nekome valja
Skinuti glavu
Kakav peh

U krosu je
Jednom
Ipak stigao prvi
Skrenuo konačno
Tačno kako treba
Učio je taj
I zanat pekao
Na svojoj koži
Gospod tu sreću
Neće više nikad
Umeti da stvori
Kad je shvatio
Da beše to samo
trka Potemkinova
Srce je kucalo
Radi reda
A duša bleda
Destilisana beda
Kakav peh

Veteran
U novom krosu
Opet je jurio
Da bude prvi
U toj smešnoj vojsci
Kao po navici
Iznova drugi
Ili stoti
Svejedno
Kakav peh

Kros i dalje
Traje
A on
Jednako drži
Govore oproštajne
Oduvek to mu je
Čast i slast
Istinska strast
Kad se sa istinom
Oprašta
Njemu proradi
Mašta
Da je uvek do nje
Stizao Prvi
Jer ona mu je
U krvi
Kakav peh

I kakav kros

Uvek najbrži
Za plivanje u
Tuđoj krvi
U bistru vodu gleda
Da se okupa
Trka mu ne da

Pista

Glava je mnogo
Važna
Ona je strateški
Bitna
Na njoj je taktički
Osmeh
Ponekad čisti
Podsmeh

Nije to uopšte
Teško
Nositi glavu na
Otkos
Ona se najpre
Ulepša
Živeo ko izmisli
Botoks

I najzad glava
Služi
Da misliš šta ti
Vele
A koji drukčije kažu
Ti tvoju funkciju
Žele

Dade mu nebeski
Tvorac
I onu nebesku
Stvar
Ali zaboravio
Muda
Da mu ostavi na
Dar

Službeni vozač
Čeka
Sa njim crna
Limuzina
U njojzi bar
I klima
Nek rodi se zavisti
Plima

Srce se nositi
Mora
Takav je život
Kleti
Njemu je oduvek
Mesto
Tamo daleko u
Peti

Kičma je šipka
Ružna
Grdi lepote
Sveta
Gde god je usput
Sretneš
Slomi je da ne
Smeta

Kad biftek na
Tanjiru
Maštu tvoju golica
Ti pazi da glava
Preživi
Pokoju od
Žilica

I opet eto
Glave
Oko nje sve se
Kreće
Biznis planovi plamte
Dok se gase života
Sveće

Iz leve ruke u desni
Džep
Sa jednog računa
Na drugi
Pet firmi na jednom
Ostrvu
Pripada duhovnom
Kosturu

Najbliži Drakulin
Srodnik
Mračnjaštva
Svetionik
Taj gine čezne
I vene
Samo da nadživi
Vreme

Glava je mnogo
Važna
Ona je strateška
Pista
Odatle uzleću prazne
Misli
Ni suza na njoj
Ne blista

*****

E, ...

Opevaću ih
Prijatelju moj
Pa opevali su se sami
Kad su za šaku jadne slave
Rešili da žive u tami
Naslikaću ih
Prijatelju moj
Pa naslikali su se sami
Kada su seme proglasili za korov
Koji se budućnošću hrani
Fotografisaću ih
Prijatelju moj
Pa pred objektiv rado stanu
Slavodobitni kao da su
Ugasili požar za Kumovu slamu
A ti ćeš negde
Prijatelju moj
Daleko od svih zala
Grmeti kao ovde što si -
Ljudi, čemu vam služi glava!