Sedela je u kolima ispred starackog doma. Dok je pusila po ko zna koju cigaretu po redu, razmišljala je da li da udje da ga poseti ili ne. Mislila je u sebi da su neke stvari lepse u secanju. Bilo je strah da videci njega ne pokvari sliku koju je već godinama gajila u svojoj masti. Boze, kako je bio zgodan.
Secala ga se sa doceka jedne davne nove godine. U masi raspojasanih, znojavih i pripitih muskaraca, on se nekako izdvajao iz te gomile. Zracio je dostojanstvom i samouverenoscu. Pomislila je tada, da gleda na ljude oko sebe, sa neke visine. Prijalo joj je to. I ona se sama osecala kao da je iznad svih, kao da ne pripada tu. Prošla je pored njega, zavodnicki se smesila. On ju je prezrivo pogledao i okrenuo glavu. Osecala se povredjenom, a i izazvanom da ga osvoji. Kasnije je ponovo prošla pored, sa osmehom i izrazom lica koje samo lake žene mogu da nameste. Znala je da deluje kao zadnja profuknjaca. Muski se na takve lepe. Međutim, on ju je pogledao, odmerio i napravio grimasu kao da mu se gadi.
Opet joj je okrenuo ledja. Za nju je to bio neverovatan poraz. Nema tog muskarca kojeg ona nije zavela, samo ako joj se svidjao. Bila je ljuta zbog nemoci nad njim. Jednim pogledom i izrazom joj je stavio do znanja šta misli o njoj.
Zapalila je još jednu cigaretu. U stima je već pocelo da joj biva gorko. Setila se kako ga je zavela, a da on nije znao ko je ona. Zahvaljujuci internetu, sasvim slučajno su se nasli i zapoceli prepisku.
Podilazila mu je pod kozu. Izazivala u njemu sazaljenje za svoju tesku situaciju sa muzem. I upalilo je. Zavoleo ju je kroz njene reci. Kako joj je rekao da mu nije važno kako izgleda, ako ima i 300 kila, da je voli. Da je ona osoba koju je tražio celog zivota. Imala ga je na udici i sad je mirno mogla da se sveti. Sadisticki ga je vrtela oko malog prsta. On je naprosto bio slep od ljubavi i neizmerno patio zbog njenih grubosti, ali je ipak ostao uz nju voleci je kao nikog. Konacno je jednog dana resila da joj je dosta da se igra sa njim. Taj udarac nije ocekivao. Povukao se u sebe i nije joj se javljao. Nakon dva dana ona vise nije mogla da trpi, jer je strahovala da ga je možda ubila. Nazvala ga je, samo da bi umirila svoju savest, da vidi da li je ziv. Nakon toga on ju je jurio, skidao kule i gradove za nju. Ona bi sa prezirom progovorila poneku reč sa njim da bi kasnije potpuno prestala da mu odgovara na poruke i kad bi je zvao. Bilo joj je muka na njega. Videla ga je kao nešto bezvredno. Crv koga treba zgnjeciti.
Sada je eto ispred njegovog boravista. Rekli su joj da ima Alcajmer i da povremeno dolazi sebi i poznaje sve oko sebe, ali da se sve vise i vise gubi. Nadala se da je neće poznati. Nije zelela da sebe dovede u situaciju da joj kaže kakvo je djubre bila prema njemu. Da joj okrene ledja ili možda čak pljune u lice.
Otvorila je vrata pazljivo. On je sedeo na krevetu sa rukama u krilu i piljio u neku tacku na podu. Uopste se nije osvrnuo da vidi ko je to usao. Prisla mu je i pomilovala mu obraz. Bio je isti, kao i pre mnogo godina, kada su se mazili. Još uvek je imao onu jedrost. Iako već zasao u 65. godinu, još je bio lep i starost mu je postedela lice. Ali, mozak nije.
Pogledao je u nju i zapitao, - Ko si ti?
Natasa,- rece mu ona.
Da li si ti dosla da me vodis kuci?
Nisam. Pa ovo je tvoja kuca.
Nije, ovo je skola. Vodi me kuci, mama i tata me cekaju!
Iznenada, je pocela da place, - Boze dragi, oprosti mi i ne daj boze nikom!
Uzela ga je za ruke i pocela da ih ljubi.
Oprosti mi sto sam bila zla prema tebi, - rece kroz plac.
On nije ništa shvatao. Ustao je sa kreveta i krenuo prema vratima.
Mama i tata me cekaju da dodjem iz skole, - rece.
Nikog oni ne cekaju vise, - pomislila je i pocela da ga vuce ka sebi.
Svetlana! Otkud ti? - sav radostan uzviknu.
Nisam ja Svetlana, ja sam Natasa, zar me se ne secas?
Ceco, ljubavi moja. Ti to iz skole ides? Pa dosla da me vidis. Dodji da te poljubim! - i privuce Natasu i poljubi je u usne.
Stresla se. Takav poljubac nije primila od njega nikada. Znala je za njegovu Cecu. Bila je to neispunjena ljubav iz mladosti. Opet je zaplakala i osecala se kao da mu je ukrala nešto najdraze sto nije pripadalo njoj.
On je stajao pred njom, zbunjen. Gledao je u njene grudi. Polako je pruzio ruku i nezno je stavio na njenu sisu. Nemo ga je gledala, znala je da on to drzi Cecinu sisu, a ne njenu. Polako mu je uklonila ruku.
Ko si ti? - upita ponovo.
Nije važno, - rece ona.
Vodi me kuci, roditelji će da mi se brinu, - opet će on.
J*ebali te roditelji, - pomisli ona, - pomrli su, - rece mu.
On je zurio u njeno lice, kao da ne shvata šta to ona prica. Otisao je do prozora, okrenuo joj ledja i upiljio se napolje.
Idem ja, - rece ona.
On se ne pomera.
Odoh, ajde cao,- rece i izadje iz sobe.
Plakala je. Shvatila je koliko ga je volela i grizla ju je savest sto mu se zbog povredjene sujete onako surovo svetila.
On je ostao neko vreme uz prozor. Gledao je dva vrapcica kako se jure.
Okrenuo se i krenuo prema krevetu.
Eh, Natasa, Natasa, nikad vise nećeš cuti koliko te volim, - rece i sede na krevet. Pomisli na njene uplakane oci i blagi, jedva primetni osmeh mu preleti preko lica.