:)
Sedeo je sam za stolom sa casom vina, gasnulom svecom i njegovim jedinim prijateljem, zutim suncokretom koji je prozivljavao svoje poslednje trenutke zivota. Polako i necujno, Medved je podigao svoju glavu i pogledao u suncokret koji nije imao snage da mu kaže koliko mu njegovo prisustvo znaci u tim trenucima, jer čak ni suncokret ne želi da umre u samoci. Taj komadic svece se svim atomima svog vostanog tela trudio da odglumi sunce nebi li udahnuo novi zivot u suncokretovo telo i uspori vreme... ali samo zelja nije bila dovoljna. Ništa vise nije moglo da zapali vlazni vazduh koji se sve vise spustao na ova dva prijatelja, kao da je nebo zelelo nešto da im kaže... ili možda je to ipak zelela violina? :)))
Vreme je prolazilo kao sto to obično i radi ne osvrcuci se na svecu, Medu ili Cvet. Obim svece se smanjivao a miris tamjana je oznacavao Bozansko prisustvo. Kraj za neobično drustvo je bio neminovan. Ništa vise nije moglo sprečiti crno biće velikih zuba da udje u prostoriju i donese nešto čega su se svi plasili…
To crno biće bi se samo javilo nekim uznemiravajucim zvukom iza zatvorenih vrata, tek toliko da druzina ne zaboravi da je tu i da miris tamjana i svetlost svece nisu zauvek, a da vreme… njegovo vreme, tek dolazi…
Cvet se naslonio na medu, uzdahnuo i…

Sve se desavalo nekako nestvarno brzo, kao da je čitav ovaj uvod bio samo zatisje pred buru, ali... Uz poslednje drhtaje svece, i uzdahe suncokreta, divlji zvuk skripe vrata zapara zvuk violine stare gramofonske ploce i Meda poce da se boji…
STRAH…
Mrak je zauzimao svoju teritoriju pracenu specijalnim odredom neminovnosti, koji je imao zadatak da zavrsi stvar.
MRAK…
Ispred sebe meda je nazirao samo dva okrugla oka koja su dosla da pokupe svoj harac.
-Drakula, pomisli meda znajuci da je dosao kraj njegovom snu…
Drakula skoci na medina ledja i poce da luduje… MAUUUUUUU, MAUUUUUUU, sto u prevodu sa Rumunskog znaci, DAJ MI DA JEDEEEEEEEEEEMMMMMMMMMM.
Polar

Mnogo pozdrava i veeeeelikiiiih pahuljica za sve vas iz polarnih predela******