Zar je bitno odakle sam...ko ima maste može da piše o raznim stvarima. Recimo da sam bila na Kubi po ko zna koji put i da me vrucina zaista iznenadjuje, volim toplotu i kada sam u Kanadi sanjem je a kada sam tamo poželim sneg... Ljudsko proklettvo -,

a onda procitam kako su nekai ljudi umrli od hladnoce u Peru- u i to me jako rastuzi...eto... šta znam. .. valjda je ovo odgovor

Masta mi je takva ali desi se da se spoji u momemctus a okruzenjem pa nastane zurka... salim se , radim ponekad do kasno uvece, kada nije guzva pa onda sanjarim...i cekam kad ću kuci da legnem da spavam...i da opet sanjam :)

Hvala La_Gioconda i tebi likota, druže po peru

E pa kad si se uzivela evo za tebe još jedna prica o kisi :)

JEDAN KISNI DAN

Pablo je zalupio vrata za sobom, bacio je crnu koznu torbu sa lap-topom na crnu koznu sofu. Jednim pokretom ruke , oslobodio se svilene kravate i skinuo sivi sako. Pustio je muziku, nasuo viski u kristalnu casu , napunjenu do vrha ledom. Ceo stan , jedne od najluksuznije zgrade u New York-u, bio je prijatno rashladjen. Skinuo je i belu kosulju, bacio je na sofu zajedno sa pantalonama.
Ostao je samo u boxericama i sa casom , izasao je na terasu. Zavalio se u udobnu stolicu i ostavio vrata za sobom otvorena.
Vlazni i lepljivi vazduh punio je unutrasnjost stana mesajuci se sa hladnijim vazduhom.

Rafael i Oskar su sedeli ispred omanje kucice, okrecene u svetlo zelenu boju. Crvene ruze krasile su prednju stranu, posadjene malo bez reda. Pili su vruc rum, koji je Rafael uspeo da prosvercuje iz fabrike gde je bio zaposlen. Jedina zastita od sunca su im bili slamnati sesiri, koje bi povremeno skidali i terali dosadne crne musice. Smejali su se. Rafel je pricao kako je uspeo da prosvercuje rum. Uz pomoć jednog kolege sipao ga je u ram bicikla. Smejali su se i gledali zgodnu mulatkinju iz susedne kuce, koja je prala ves.
Pusli su jeftine cigare. Sunce je usamljeno visilo na tirkiznom nebu. Blagi vetric je njihao visoku palmu u dvoristu i par drveta banane.
Mulatkinja je vestim pokretima energicno muljala ves u plasticnom koritu. Tiho je pevusila.

Pablo je ispijao treci viski. Bio je namrsten i umoran. Pusio je skupe kubanske cigare. Sve je izgubio, i firmu i pare. Žena Amerikanka
je otisla negde, ko zna gde. Nije ni pismo ostavila za sobom. Pokupila je sav nakit i gotovinu iz sefa. Uzela je i psa. Ostavila je samo dva mala sarena papagaja, koji su veselo cavrljali. Ostavila je i gomilu neopranog posudja i casa. Imala je obicaj da pravi zurke dok je Pablo bio na poslu. Frizider je bio potpuno prazan, par dresinga za salatu je ostalo, boca kecapa i senfa. Pablo se setio njene bele koze i uzdrhtao na vlaznom vazduhu. Tog momenta mrzeo je vise nego sto je ikada mrzeo nekoga. Prijala mu je muzika, voleo je da slusa Pio Leyva. Setio se partnera kako ga je prevario i kako su ga ljudi iz obezbedjenja izbacili iz firme. Imao je osecaj kao da pluta u malom camcu na sred okeana. Blagi vetric se poigravao sa liscem drveta na terasi, na 22-om spratu luksuzne zgrade. Pablo koji se retko znojio, bio je sav u znoju, koji mu se slivao niz grudi.

Rafael je sve cesce gledao mulatkinju u susednom dvoristu i sve manje slusao Oscara koji je neprestano pricao. Muž joj nije bio tu, otisao je da sece palmine grane sa plodovima. Par braon svinja setalo je slobodno iz jednog u drugo dvoriste. Oscar je nabacio kako je gladan i merkao veću svinju. Primetio je Rafaelov pozudni pogled i poceo da ga zadirkuje. Rekao mu je da je komsija opak i grub covek. Rafael je sakom udario muvu na stolu i sa gadjenjem je bacio daleko od sebe. Oscar je usao u kucu i pojacao radio. Muziku je sada mogla da cuje i mulatkinja. Oscar je izlazeci poceo da igra. Rafael je zatražio casu limunade. Sa uzivanjem je posmatrao obline Oscarove komsinice. Hteo je da joj se obrati, da nešto kaže ali i dalje je cutao. Ona je i dalje tiho pevusila. Prethodno opran ves već je bio suv na zici tik uz kucu. Oscar je izneo bokal hladne limunade i na tanjiru isecen mango ,koji je juče ubrao.

Naisli su odjednom tamni oblaci i zaklonili su sunce, koje se bezuspesno branilo i pokusavalo da probije između teskih oblaka.
Kisa se srucila iznenada. Mulatkinja je potrcala da skine već osuseni ves sa zice. Pri tom je zakacila vedro vode koje se prevrnulo.
Rafael je istom brzinom skocio i već je bio kod suvog vesa. Zajedno su skidali njene majice. Susreli su im se pogledi. Rafael je dodirnuo njene dugacke prste. Oscar je pokupio flasu ruma i pobegao u kucu. U bokal sa limunadom padale su krupne kapi kise.
Niz mango se slivala voda.
Pablo je zatvorio oci. Osecao se usamljeno, bezvredno. Ustao je i prisao ogradi balkona. Nagnuo se i pogledao dole. Parking je bio poluprazan, tek pokoji prolaznik bi prosao pustom ulicom.Baci je pikavac cigarete, koji se ubrzo izgubio u vazduhu. Iz susednog stana čula se glasna muzika koja je u svom neskladu smetala Pablu. Uzeo je mali daljinski upravaljac i pojacao svoju muziku. Još vise se nagnuo preko ograde. Naisli su odjednom tamni oblaci i zaklonili su sunce, koje se bezuspesno branilo i pokusavalo da probije između teskih oblaka. Kisa se srucila iznenada. Setio se svog bekstva u Ameriku i malog camca koji je danima plutao velikim vodama. Podigao je glavu, krupne kapi kise su mu dobovale po licu. Otvorio je usta. Sklonio se od ograde i rukama je presao preko mokre kose. Kristalna casa sa viskijem se napunila kisom do vrha.

ШКОЉКА

Сунце је шарало кроз рупице беле завесе по кревету , док је мали паук висио изнад дрвеног стола. Соба је била светла са великом терасом. Олга је тражила наочаре по соби. Мора изаћи из расхлађене собе, ускоро ће доћи чистачица. Коју ће животињу данас направити од белих чаршава? Јуче је чекао бели лабуд. Понела је велики плави пешкир, крему за сунчање са фактором 45, њена бела кожа не може да поднесе ово кубанско сунце.

Ставила је књигу – Куга – од Камиа у ранац И изашла из собе. Топли ваздух се сударио са Олгом а онда се расплинуо око ње, милујући је. Идући према плажи сетила се да је заборавила спреј против комараца, који знају да налете у роју изненада. Домороци кажу да их мами бела, нежна кожа, њих не уједају имају чвршћу кожу и навикли су на њихов мирис па их заобилазе. Олга је синоћ направила скоро ране на местима где су је изуједали. Обећала је себи да се неће због тога нервирати, овај одмор јој је први након 5 година. Марко је рекао да не може да иде са њом, због посла. Он иде сваке године са својим друством.

Прошла је кроз стазу посуту белим камењем, оивичену палмама и дошла до места где се сваки дан сунча. Одмах иза плаже била је права џунла од ниског зеленог растиња, где су сакривали гмизавци. Побацала је ствари на врели песак, скинула се на брзину и утрчала у пријатно- топлу, зеленкасту воду. Дуго се брчкала и пливала, све док је није ожарила једна мала медуза.
Разљућена, изашла је из воде. Након пар корака угледала је огромну шкољку.

- Ово ћу однети Марку – подигла је пажљиво. Прислонила је на уво..

Пријатна музика , - Јураменто - ( препознала је песму), испунила је цело њено биће. Легла је на врели песак. Мелодичан глас јој је шапутао. Иако није знала шпански, некаквом чаролијом знала је шта јој говори.

- Вечерас кад наиђе рој комараца, крени путем број 93 који ће те довести до жуте кафане -

Склонила је шкољку са ува зачуђено, обрисала песак са ногу и као ошамућена догегала се до столице у хладовини. Шкољку је убацила у ранац. Узела је књигу и почела да чита. Није могла да се сконцетрише, окренула се на бок и ускоро је заспала.

Пробудила је дечија галама, мали Италијани су јурили за лоптом. Устала је и отишла у оближњи ресторан на плажи да се освежи хладним – мојито - коктелом. Упитала је црнпурастог конобара где се налази пут 93. На лошем енглеском језику објаснио јој је где се налази и куда води. Водио је у један стари град, и напоменули су да тамо странци не залазе. Вратила се у собу и спремила се за пут. Ускоро се спремао напад комараца. Позвала је таxи и нашла се убрзо на старом путу према старом граду. Возач је слушао неку домаћу радио станицу са сетном музиком. Замолила је возача да искључи клима уређај и да отвори прозоре. Прашина је улазила кроз прозор али није јој сметала, таxиста је повремено гунђао.
Огромне – роyал - палме су пратиле стари пут, да би затим непрегледни редови бананиног дрвета и кокосовог одпоздрављале светло-плави таxи. После скоро сат дуге вожње таxи је стао испред једне омање кафане. Олга је изашла, поздравила се са возачем.

Музика је дискретно допирала из унутрашњости кафане, док је пар Креолаца седео испред, на гајбама. Пушили су кубанске цигаре И пили јефтини рум.

- Хола Сењорита! - насмејао се један од њих, показујући бисерно беле зубе.

Олга је држала шкољку у руци, отпоздравила је и ушла у кафану. Конобар се насмешио и без питања почео да прави – мојито - коктел. Осетила је пријатан мирис траве који је гњечио дрвеним штапом у чаши. Обратила му се на шпанском , захваљујући на коктелу.

Велики вентилатор на плафону се једнолично вртео, сунце се пробијало кроз полуотворене, дрвене плаве жалузине на прозорима. Неколико парова је плесало. Села је за мали округли сто и скинула наочаре. Белом марамицом је обрисала грашке зноја са чела. Док је посматрала госте, старији човек са великим брковима лепих црта лица , сео је преко пута ње за мали сто. Извадио је ‘кохибу„ и запалио. Пушио је и гледао њене плаве очи и у шкољку на столу.

- Ти ме разумеш. Нашла си оно што је неко давно изгубио. Пратиће те срећа куд год да кренеш. Разумећеш све језике Света.

Извадио је из џепа плетену наруквицу од палминог лишћа и ставио јој око руке. Устао је , климнуо главом и изашао праћен мирисом јаког дувана. Олга је ослушкивала помешане разговоре суседних столова и уживала у заласку кубанског сунца. Осетила је ритам, иако није била нека плесачица, устала је . Помешала се са препланулим гостима. Гости у кафани су њену игру са конобарем су попратили овацијама.
Тропска ноћ је стидљиво загрлила кафану а зној играча се измешао. Заборавила је на све проблеме, на бриге, на Марка и њихове неспоразуме, одвајање, удаљавање, на дневне обавезе, нервозу, гужву, градски превоз, на кућу , кредите, дугове. Све је потонуло негде дубоко. Осећала је само музику и мирисе Кубе. Да ли је то срећа?
Све се стопило у склад ритма и покрета, мелодије.
У тамној ноћи кафана је светлела, као светионик на обали.
Расхладила се још једним коктелом и позвала таxи.
Вратила се истим путем број 93. до свог хотела. Дошао је исти возач који је и довезао. Возач је успут стао да набере плодове зрелог манга, користећи батерију и штап.

На вратима њене собе чекала је скупина инсеката привучена светлом на тераси. Размахала је руком гомилу инсеката и утрчала је у собу, бацила се на кревет где је чекао бели галеб од пешкира и осушени цвет. Заспала је у оделу. Сањала је како плута на површини мора. Медуза је у сну ожарила. Пробудила се и угледала небо по коме су пловили тамни облаци који доносе кишу. Паук је шетао по белом чаршаву.
Умила се, узела торбу и кренула у зелену башту. Наручила је еспресо. Комарци су излетали из оближњег жбуња а омања краба је преплашено променила положај прелазећи преко бетонске стазице тик поред њеног стола.

Распричала се са конобаром , који се изненадио када је почела течно да прича са њим на шпанском језику. Развукао је осмех, бели зуби су севнули под облачним небом.
Растезала се полако пијуцкајући кафу, одморена и лагана као перо грлице. Први пут је разумела речи једне познате сетне кубанске песме о несрећној љубави.
Шкољка је почивала на столу поред шољице кафе а Олга је посматрала два мала Француза како се јуре око столова и прскају водом из пластичних пиштоља. Устала је и кренула ка бару да наручи сок од поморанџе. Дечаци су у игри срушили мали сто са њеном кафом и шкољком.
Није се ни окренула само је чула лом беле шољице са кафом, њене шкољке и њене среће.
Загрмело је потмуло и киша се сручила зестоко.

Права летња, тропска киша…

”