Stajao je u redu pred mesarskom tezgom kada je zacuo sapat pored samog uveta. Okrenuo se naglo i video njene predivne oci. Pre nego sto je izustio reč, njene su usne bile na njegovim. Ispustio je kese iz ruku i zagrlio je kao nikada pre. Stajali su među narodom
zagrljeni i ljubili se kao da su sami. Oci su mu zasuzile i osetio je slanocu suza u ustima. Odvojio se od nje, postideo zbog suza i video kako niz njene obraze klize radosnice iz prelepih crnih ociju. Pokleknuo je, zagrlio je i plakao od sreće. Ma šta da se desi, znao je da je njegova i dusom i telom. Ceo svet oko njega je bio prelep. Ona je tu! U njegovom zagrljaju! Sav bol gomilan godinama je odnela u trenu. Shvatio je da ona nije ona igracka koju dete želi, već žena koja je njegova za ceo zivot. I on je njen.

Prolazile su godine. Njih dvoje su se voleli, tajno. Ako nisu mogli da se vide, onda su pricali telefonom ili pisali poruke na kompjuteru. Njen je muž bio sve hladniji i grublji, ali ona nije htela razvod. On je nije nagovarao ni na šta. Bio je sretan sto su opet u ljubavi.

Ali sreća ne putuje sama... Jednog dana je dobio telefonski poziv da je nastradala u saobracajnoj nesreci. Zvao ga je zajednicki poznanik, ali nije znao sve detalje, samo je rekao da je ozbiljno. Gospodin On se ni dan danas ne seca kao je uopste stigao do bolnice.
Očajan, usplahiren, sa suzama u ocima pitao je sestru na salteru gde može da je nadje.
Da li ste vi clan porodice? - upitala ga je.
Ne. - odgovorio je.
Zao mi je, onda vam ne mogu dati nikakvu informaciju.- rece sestra i okrenu se svom poslu.
U očajanju je poceo da vice, kada je osetio da ga neko vuce za rukav. Smirite se, - rece mu druga sestra.
Povela ga je u stranu i pitala, - Šta ste vi njoj?
Kolega - slagao je.
Dobro, strpite se malo. Njene povrede su ozbiljne, još uvek je u kriticnom stanju. Suprug i deca su u cekaonici. Mozete i vi otici tamo, a ja ću vam čim nešto novo saznam javiti.
Biću napolju, dok joj muž i deca ne odu. - rece on.
Hm, dobro... vi je volite zar ne? - upita ona.
Nije odgovorio, nije mogao, bol u grudima mu je oduzeo dah. Njegov tihi jecaj joj je rekao sve.
Vreme je prolazilo. Mrak je već pao. Popusio je celu paklu. Molio je boga da sve bude u redu, da njegovo slatko sunce bude dobro.
Dodjite! - zacuo je sestru kako ga zove.
Skocio je i posao za njom. Usput mu je rekla da je Ona stabilizovana za sada, da je u komi i da se nezna ishod tog stanja. Da ima otok na mozgu, da su joj uradili punkciju kicmene mozdine i pronasli tragove krvi, sto znači da ima krvarenje na mozgu. Njen suprug je izricito zabranio da se uradi operacija na mozgu. Ako se oporavi dobro, a ako ne...- Nije uspela da dovrsi recenicu.
P*izda mu materina glupava. - uzviknuo je on.
Da li može od toga da umre? - pitao je.
Sve je moguće, sve zavisi koliko je krvarenje. Može da umre, može da ostane paralizovana. Zavisi koliko je jak pritisak izlivene krvi i na koji deo mozga. Operacija jeste rizicna, ali je svakako bolja od neizvesnosti.- rece sestra.
Usli su u sobu. Lezala je na sred sobe, prikacena na sve moguće aparate. Prisao je, i poljubio je nezno u celo.
Mila, najmilija moja, ozdravices ti meni! - prosaptao je.
Ostavicu vas nasamo na deset minuta. Nemojte je pomerati, molim vas. To je može ubiti.- rece sestra i izadje tiho iz sobe.
Seo je na stolicu pored kreveta. Milovao joj je ruku, onu kojom mu je nekad milovala obraz. Sada je u toj ruci igla kroz koju tece infuzija. Na celu, sa desne strane je imala veliku modricu i oko desnog oka modrikast podliv krvi. Pogledao je monitore. Razaznao je na
njima rad srca, pritisak, puls i nivo kiseonika u krvi. Drugo ništa nije razumeo. Video je da je prikacena na kiseonik. Kardiogram nije shvatao, ali je verovao da je u redu, jer je bio ujednacen. Pritisak je bio 110/70, a puls 72 i stabilan. Kiseonik u krvi 100%.
Izvucices se. Ti si borac. I uporna si, a moras i zbog svoje dece. - prosaputao je.
Poljubio je u ruku i zaplakao. Nije ni čuo kad je sestra usla. Prenuo se.
Sada bih vas zamolila da odete kuci, jer poseta nije dozvoljena nocu. - rece mu sestra.
Meni je mesto pored nje. Šta ću kuci? - pogledao je u nju bolnim pogledom.
Dodjite sutra, možda će biti nekih promena na bolje. - nagovarala ga je sestra.
Molim vas, ostavite me ovde. Ako umre nocas, a ja nisam tu, biće potpuno sama. Niko ne umire sam. - Okrenuo se prema njoj, blago je pomilovao po celu i rekao, - Nećeš ti meni umreti dok sam ja tu. Ne dam te, srećo moja.
Sestra je precutno izasla iz sobe i ugasila svetlo za sobom. Seo je pored nje i poceo sapatom da joj prica zajednicke snove. Setio se kada je, davno, otisao u Beograd, a ona je trebala da ide mesec dana nakon njega, kako mu je rekla da su planirali mogli su zajedno da budu u tamo, pa da joj on pokaze Beograd, jer ga ona ne poznaje bas najbolje. Da ga uhvati ispod ruke i da setaju Knez Mihajlovom. Da odu na Adu, on da je pojuri, a ona da padne i on preko nje, pa da se valjaju i ljube.

U izvestaju piše da ste maltene ceo dan ovde, da niste izlazili iz sobe. Na taj način joj necete pomoći. Mora da ste gladni. Rekla sam onima u kuhinji da vam naprave poveci sendvic i da vam donesu kafu.
I tajlenol, molim vas,- rekao je. - Imam uzasnu glavobolju.
Sendvic je jeo polagano, prosto mrvu po mrvu. Srkao je kafu i mislio se da li je i ona gladna, da li i nju boli glava, da li bi ona sad sa njim popila kaficu. I setio se kad su se videli prvi put i kako su odmeravali jedno drugo. Kada mu je rekla - Da, to ste vi! Dok su joj oci suzile. Setio se da ga je ona zapazila tri godine pre nego sto su se upoznali i da joj suze oci jer je sretna sto ga je nasla ponovo.
Izasao je napolje i zapalio cigaretu. Odjednom mu je nešto palo na pamet, bacio je opusak i zurno se uputio ka sobi. Pogledao je u monitor i konstatovao da je puls isti kao i juče 72 otkucaja na minut, pritisak je bio 115/70. Seo je pored nje, mazio joj obraz i poceo da prica. Pricao joj je stvari kojih se ona stidela, one intimne stvari koje žene rado cine, ali ne vole da se o njima prica. Sve to vreme nije odvajao oci od monitora. Nakon kratkog vremena puls je poceo da skace i dostigao je 78 otkucaja, pritisak se isto promenio. Sada je bio 125/75. Sav uzbudjen tim otkricem, pitao ju je da li ga cuje.
Najmilija moja, pa ti me cujes! Otvori oci, molim te! Jao, boze dragi, pa ti me cujes. ti si svesna da sam tu pored tebe!
Zamalo je poceo da skace od radosti.
Kaži mi nešto, lepoto moja! Pametnice moja!
Ništa. Monitor pokazuje iste vrednosti, ali se na njoj ne vide nikakve reakcije. Poceo je groznicavo da joj ljubi usne i nos, i obraze, i celo, i kosu.
Uzeo ju je za ruku, stavio svoj prst u njen dlan i savio joj prste da ga drže.
Andjele moj, ako me cujes, probaj da stisnes moj prst!
Jedva primetno je osetio da joj se prsti mrdaju. Nije to bio stisak, ali je bio dokaz da ga cuje i da je svesna.
Boze dragi, hvala ti! - uskliknuo je.
Oporavices se ti meni! Imace tvoja deca majku, srećo moja lepa.
Nastavio je da joj prica dok ga san nije obhrvao.

Glava mu je bila naslonjena na ivicu kreveta, kada ga je probudio muski glas.
Šta ti radis ovde? - uzviknuo je njen muž.
Bdim!- odgovorio mu je.
Koji si ti klinac da bdis nad mojom zenom? Šta ti imaš sa mojom zenom?
Nemam ništa, sem postovanja i ljubavi za ljudsko biće u nevolji!- snasao se da mu odgovori.
More, nosi se odavde, dok ti nisam koske polomio!
Slusaj, sirovino, ti joj jesi muž, ali je nisi dostojan. Nisi je vredan ni koliko crno ispod nokta! Šta mislis, dodjes jednom dnevno na pet minuta! Da je volis ti bi bio ovde i bdio, a ne ja! - odbrusio mu je.
Nemoj ti meni da pricas o ljubavi, majmune. Ona je moja žena i ...
On ga vise nije čuo. Gledao je monitor. Puls je skocio na 90 i pritisak na 140/85.
Mars napolje, svinjo jedna, pre nego sto si je ubio! Sestro, sestro. - poceo je da vice.
Šta je bilo? - uplaseno će njen muž.
Digao si joj pritisak, ona nas cuje kako se svadjamo! Izadji iz sobe, molim te!
Ti izadji- rece muž.
Ama bre, nemoj da te pocepam sad, mars napolje! - i uhvati ga za rukav i povuce ka vratima. U tom momentu je usla sestra. Momentalno je razumela šta se dogadja i obojicu ih je izbacila napolje. Gundjala je nešto i pratila stanje na monitoru.
Biće sve u redu. - rece milujuci joj ruku.
Puls je poceo da opada postepeno kao i pritisak. Izasla je iz sobe besna na dva idiota koji su mogli da joj ubiju pacijenta. Nasla ih je napolju, kako se raspravljaju i laju jedan na drugoga.
Hej, vas dvojica, ovde nije ni vreme ni mesto za vase rasprave. Razlaz!
Gospodin muž je pogledao u nju, pa u njega i rekao, - Nosite se oboje u picku materinu!
Okrenuo se i otisao.
Gospodin On je prokomentarisao sebi u bradu o velikoj ljubavi muza prema svojoj ženi.
Izvinite sto nisam ranije dosla i upozorila vas na vreme, ali smo imali hitan slučaj i svi smo bili zauzeti, - rece mu sestra.
Nema veze, ko zna zašto je to dobro.
Otisao je u sobu. Seo pored nje i uzeo je za ruku. Još uzdrman od susreta nije znao šta da joj prica. Prenuo ga je njen jedva cujni glas. - Jel' otisao?
Pogledao je u nju sa nevericom.
Hvala ti sto si ga oterao. - rece mu.
Zanemeo je. Samo je imao blesavi osmeh na licu, oci pune suza i srce puno sreće.
Hoću da vidim svoju decu. - rece i zatvori oci.
Izasao je iz sobe, rekao sestri da pozove decu i napustio je bolnicu. Znao je on odavno da je zadnji na listi što se tiče ljubavi. Ona prvo voli svoju decu, pa onda njega. Bio je i tuzan i sretan i pomalo ljubomoran.
Budi sretan da ti nije rekla zovi mi muza. - pomislio je u sebi.

Te veceri je opet otisao da bude pored nje. Sestra mu je objasnila da nije sve bas kako treba. Da će verovatno ostati paralizovana od struka na dole.

Kada je usao u sobu, ona mu se tuzno smesila. Prisao joj je i poljubio je u usta.
Sestra mi je rekla, - poceo je i zastao. Nije znao koji izraz da upotrebi, a da ne napravi situaciju gorom nego sto je.
Da sam paralizovana, - nastavila je ona započetu recenicu.
Možda je to samo privremeno - rece on, sa nadom u glasu.
Ha, privremeno, lepi moj, da do kraja zivota. Hvala ti sto si bio tu. Svaku reč sam čula. Svaki poljubac i milovanje osetila. Htela sam da ti ih uzvratim, ali, znaš već, da nisam mogla.
Znaš šta? Hajde da pricamo o nama, o buducnosti koja nas ceka. O nasoj ljubavi i izazovima koje moramo savladati za nasu sreću. - rece da promeni temu.
O kakvoj ti to buducnosti za nas pricas? Ja sam bogalj i teret svima oko sebe.
Ti si borac, lepoto moja pametna. Izborices se ti sa tim malim hendikepom i bićemo opet zajedno.
Nema ništa od toga. Nego, idi kuci i nemoj vise da dolazis!
Kako to mislis? Nemoj vise da dolazis?
Lepo. ne želim da te vidjam vise! Idi! Odlazi odmah! Ajde, šta cekas? Idi, molim te!
Znao je da se sa njom ne vredi raspravljati. Okrenuo se i izasao. Setio se kada mu je to isto rekla pre mnogo godina, kada se bila uplasila da će rasturiti svoj brak, jer ga je volela. Bila je jača od njega po pitanju sentimenta i ljubavi.

Prošlo je vise od godinu dana. Nije znao šta se sa njom dogadja. Nije zvao, niti je ona zvala. Za to vreme je mnogo propao. Godine su pocele da uzimaju svoje, a i tuga za njom je svakog dana naplacivala racun nekom novom borom. Izgubio je svaku nadu da će je ikada videti. Pre je mogao da ode do njenog posla i da je vidi. Sada je ta mogućnost otpala.

Jednog jutra ga je prenuo telefon. Bilo je rano. Onako sanjiv nije ni gledao ko zove, nego se javio. Bila je ona. Zelela je da ga vidi.

Usao je u kucu, jedno od dece ga je odvelo u sobu gde je lezala. Dao joj je svez buket cveca i cokoladu. Znao je da obozava cokoladu i da je, dok je radila, uvek u fijoci od stola imala cokolade. Nije se usudjivao da je poljubi. Gledao je njeno, još uvek lepo lice,
rascupanu i pomalo zamascenu kosu. Pruzila je ruke prema njemu, spremne na zagrljaj. Prisao joj je, zagrlio je i poljubio u obraz. Još uvek je bio cvrst i usne su joj još uvek bile pune, socne. Osetio je miris znoja iz pazuha. Cudno, nije mu smetalo. Setio se kako je
znala da mu se uvlaci u pazuho i da udise duboko miris znoja. Uvek mu je to bilo neprijatno, jer nije znao da li se oseca ili ne. Sada se ona osecala. Udahnuo je duboko, naprosto sa uzivanjem. Zeleo je da je bas u pazuho poljubi, toliko mu je taj miris bio seksi.
Rekla mu je kako joj je muž nasao neku mladu koja može da hoda i da siri noge kad je potrebno. Odneo je sve svoje stvari. Nije rekao ni zbogom, ni njoj ni deci. Sa gorcinom mu je rekla kako je, eto, konacno slobodna. I da je bila pametna da se razvela onog momenta
kada je njega zavolela. On je slusao i cutao. Misli su mu letele kroz glavu. Nije znao šta da kaže, kako da postupi. Samo je znao da je još uvek voli.

Presao je da živi sa njom i sa njenom decom. Deca su srećom bila dobra i trudila su se da ne budu nikome na putu. Ona je često plakala i zalila za onim godinama sto nisu proveli zajedno i za sve grube reci koje mu je rekla tokom godina. On ju je tesio, mazio, pazio i
voleo kao nikog na svetu. Godine su se provukle neprimetno. Deca su otisla svojim poslom. Uskoro će se pozeniti i njih dvoje su ostali sami. Nije mnogo vremena prošlo i ona se razbolela i ubrzo umrla.

Sedeo je za stolom nalakcen, ispred njega flasa sa rakijom. Potegnuo bi iz nje sa vremena na vreme. Razmišljao je o zivotu. Ostao je sam. Cekao je sreću, voleo ju je, a zivot je prolazio bez nje. Sa nesrecom, je dosla njegova sreća. Nije dugo trajala i otisla u
nepovrat. Pitao se da li je moglo drugacije biti. Video je sebe kao neko verno kuce. Gazda vice na njega i tera ga od sebe, a ono se opet vraca i umiljava. Gazda ga bije, ono pobegne, da bi se opet vratilo i umiljavalo gazdi. Pseca ljubav je neizmerna i vecna.
I ja sam bio nečiji pas, - pomislio je.
Shvatio je sve. Svaki njen hir. Shvatio je da je bio koristen kako se njoj cefnulo. Da li ga je uopste volela? Nije znao odgovor.

Jedino mu zao bilo sto nije uspeo da joj pokaze Beograd.